SAVREMENI OBLICI RATOVANJA

U V O D

Poslednjih godina, svedoci smo jednog novog fenomena koji zovemo specijalni rat, gde su ciljevi isti kao i kao kod svakog ratnog dejstva, ali ono je mnogo prefinjenije i "čistije" – bez direktnog prolivanja krvi.
O specijalnom ratu se mnogo pisalo. Naučni krugovi vojnih stručnjaka su proučavali i proučili sve njegove segmente i pojavne obllike. Ovde nam nije to prvenstven cilj, već da u jednoj kratkoj studiji pretežno postavimo neka pitanja najširem auditorijumu, kako bi svaki čovek mogao da u dešavanjima oko sebe prepozna određena ratna dejstva.
Ozbiljnost teme je takva da je u pitanju možda opstanak čitavih naroda ili etničkih grupa.
Upravo je perfidnost i pokvarenost najveća snaga oružja specijalnog rata. Njihovo delovanje se i ne prepoznaje sve dok cilj nije postignut, dok neprijatelj nije uništen.
Početkom XX veka - pa i ranije, specijalni rat je nastao prvenstveno kao dopuna ili priprema klasičnih vojnih aktivnosi ili oružanih dejstava. Kao njihova obaveštajna priprema. Unošenje određenih diverzija u redove neprijatelja i perfidno uništavanje prvenstveno civila tj. pozadine.
Ali poslednjih godina specijalni rat prerasta u osnovni oblik ratnih dejstava usmeren na uništavanje neprijatelja. Samo, nikako u uobičajenom obliku, gde se prvenstveno napada vojska neprijatelja - znači za rat osposobljene i obučene odrasle osobe, već upravo suprotno - meta napada su u najvećoj meri civili, žene i deca.

Osnovne karakteristike današnjeg specijalnog rata bi bile:
- Neprijatelj ne sme prepoznati da je napadnut, već da se radi tobož o prirodnim pojavama (boleti, elementarne nepogode i slično),
- Često su cilj napada kompletni narodi ili ciljane grupe u njima,
- Neprijatelja treba tako promeniti da polako, zahvaljujući dobijenim lošim navikama, gubi reproduktivnu sposobnost i polako nestaje, ili mu izmeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima agresora.
- Dirigovati misaone procese za većinu stanovništva - kako mete agresije, tako i poslušne agente u svojim redovima,
- Krajnji cilj je stvaranje armije poslušnih podanika ubeđenih da je njihova vlast najpravičnija i najbolja.

Već smo navikli da u srestvima informisanja slušamo nove nazive za vojne snage kao: »Snage za uspostavljanje mira« i slično.
Postoji posebna organizacija pri UN koja teoretski i praktično podržava ovakva dejstva AGENDA FOR PEACE OUN 1993.
Postoje i mnoge nevladine agencije sa istim programom i ciljem – tu je jedan od osnovnih programa Maharašijev 'Svetski program za mir'.
Najnovija američka vojna doktrina o vođenju savremenih informatičkih operacija i specijalnog rata zasniva se na vođenju neoružanih operacija kojima treba poraziti protivnika.

Tako je razvijen koncept svedimenzionalnih operacja kojima se kod ljudi utiče na promenu opredeljenja u vezi nacionalne i verske svesti »Training and Doctrine Command« – TRADOC.

http://www.wittydirectory.com/Regional/North_America/United_States/Government/Military/Army/Education_and_Training.aspx
http://www-tradoc.army.mil/

Dozvoljene su sve metode da bi se promenila mentalna matrica i svest ciljanih neprijateljskih grupa. Kreiraju se okolnosti koje pogoduju tim ciljevima.

Potrebno je sa jedne strane naći mehanizme za:

- delovanje na narode koji su meta agresije , ali ne manje je važno i
- naći uspešan metod za fabrikovanje poslušnih vojnika u spostvenim redovima.

Nova vrsta oružja koja je dobila ime psihotronskog - ili biopsihotronskog, sitetičkog, paralizujećeg - postala je od 1970.g. glavno srestvo protiv SSSR-a i niza drugih (nekatoličkih) zemalja.

U sveobuhvatnost oblika i metoda zapadnjačkih rovarenja u "neprijateljskim" zemljama, uključuju se svi mogući načini gušenja otpora vlada i naroda tih zemalja - hemijski, biološki, psihološki. Svi ti načini podrazumevaju upotrebu mnogobrojnih nosilaca iz kosmosa, sa kopnenih i pomorskih uređaja (računajući radio i televiziju), specijalnih kompjuterskih virusa, prekodiranih informacija, stimulacije bakterioloških epidemija, padavine (na primer kiša) i tome slično. Približno od sredine osamdesetih godina jedan od glavnih akcenata u psihološkom ratu protiv SSSR-a i ruskog naroda stavljen je na životne namirnice, tačnije, na izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju i druge zemalje koje oni smatraju za neprijateljske.

Upadljivo je da je od 1988.g. Kremlj ukinuo sva ograničenja na uvozh namirnica iz zemalja NATO-a. Međutim, do danas, niti Rusija, niti druge zemlje ZHD, nisu ratifikovale standarde kvaliteta i ekološke sigurnosti namirnica (Codex Alimentarius http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp ) koje je razradila OUN još pedesetih i šezdesetih godina, štaviše, na sanitarno epidemiološkim instancama svih republika bivšeg SSSR-a ne postoji čak ne tekst koji sadrži parametre tih standarda.

Po podacima raznih zavoda u Rusiji (ali i šire) - zapad isporučuje proizvode koji ne samo da ne odgovaraju međunarodnim standardima kvaliteta i ekološke bezbednosti, već izazivaju trovanje ljudskog organizma.

______________________________________