UVOD

Kada smo počeli da radimo na ovom komentaru imali smo samo osnovne konture kako bi to trebalo da izgleda. Odavno postoji ideja da se uradi komentar Protokola Sionskih Mudraca - ne zato da bi ih falili ili kudili, ili da bi smo dokazivali je to jevrejska ili masonska zavera. Neka je nešto od ovoga i istina, ali takve bi komentare prepustili drugima. Uostalom, mnogo je takvih ogleda gde je dokazivano da su Protokoli pisani od ovih ili onih,.. o tome ćemo se osvrnuti kasnije.

Kod Protokola je fascinantno ustvari nešto drugo. Naime, važna je činjenica da ono što se propoveda kao program u Protokolima, ustvari to neko u život i sprovodi. I to ne samo kao neki tajni program – program neke zavereničke organizacije, kako na prvi pogled izgleda, već mnogo dublje – da je to teorijsko razmatranje teorije države i prava i to izuzetno, ali u službi zla i uništenja osnovnih društvenih i moralnih vrednosti ove civilizacije.

Pokušaćemo čitaocu da pokažemo koliko je štete ova ideologija već donela svetu, koliko je samo publikovanje ove knjige pomoglo negativnim silama da dominiraju XX vekom - Hitler je svoju antisemitsku ideologiju i kampanju bazirao na Protokolima, i tako dalje.

U Protokolima su date neke činjenice istinite za sva vremena – bez obzira kako mi to tumačili i da li nam se neke stvari sviđaju ili ne, ali osnovne postavke su tu i to su neke zakonitosti društvenog uređenja koje važe, ali je na nama da odlučimo kako ćemo sve to i da koristimo. To se i u samim Protokolima stalno podvlači. Da je istina tu negde, pored nas - ali da većini nije dostupna, iz ovih ili onih razloga.

Protokoli su izuzetan učitelj vladanja, koji pokazuje ljudima šta da rade i kako, ako hoće da postignu određene ciljeve u upravljanju masama. Tako su intonirani da ispada da to znanje vladanja koristi masonsko – jevrejska zavera da bi podčinila svet svojim interesima.

I neka je to istina ili ne, ali to sada pokušavamo da stavimo u drugi plan, jer kako se može uportrebiti za postizanje negativnih ciljeva - to znanje vladanja (u Protokilima, tako lepo izloženo) može se upotrebiti i za pozitivne svrhe.

Pokušaćemo da ovde obrazložimo, teoriju upravljanja državnim mehanizmima postavljenu u Protokolima, ne da bi kritikovali ovog ili onog, već da ova znanja približimo prosečnom današenjem čitaocu, sve kao mali doprinos Teoriji države i prava. Iskoristimo Protokole kao štivo koje će nas upozoriti na ono što dolazi i ono što je došlo.

I kao što je Orvel u svojim kratkim, ali nadasve nadahnutim delima upozorio svet na mogućnost dolaska novih apologističkih ideologija, tako i ovo neka prvenstveno bude pretskazanje nečega što ne samo da će doći već je uveliko već i prisutno - a da se po pravilu i ne primećuje. U tome baš i jeste opasnost - što većini ljudi nije shvatljiv ovaj (moramo priznati genijalni), ali ipak nadasve pokvaren i izopačen mehanizam kontrole naroda i politike.

Fašisti Nemačkog Trećeg Rajha su na Protokolima sagradili moćnu kampanju protiv Jevreja, kao osnovu za potkrepljivanje vrednosti rasne nacionalfašističke doktrine. Neki bi s pravom rekli da to nije doktrina nego samo hukačka histerija. Ali zar je to prvi put da se nakaradne ideje pakuju u prihvatljive forme za samozavaravanje i samoopravdanje kako kod političara koji to donose, tako, i još više, kod poslušnika koji to sprovode? Dobro su poslužili i kao opravdanje za neuspeh Nemačke u Svetskom Ratu. Nađen je krivac – nisu to bili Nemački patrioti već – zna se ko.

Sa druge strane demokratski nastrojeni deo sveta, nije se bavio proučavanjem Protokola iz više razloga. Prvo, čak je zabranjivano i samo štampanje i čitanje njihovo, da se ne bi raspirivale antisemitske aspiracije. Drugo, i sami Jevreji, posle svega što im je učinio Hitler (kao i drugi apsolutisti pre njega), nisu hteli ni da čuju za Protokole ili slične ideje i na sve načine su samo hteli da dokažu kako je to falsifikat. Tako imamo situaciju, da umesto da se Protokoli iskoriste kao upozorenje na ono što je bilo i na ono što tek dolazi, i kao srestvo za borbu protiv političkih zloupotreba svih vrsta, dozvoljeno je da oni posluže samo u neželjene svrhe.

Bilo je za očekivati da javno obelodanjivanje ovakvog dokumenta postigne pozitivan cilj – da spreči “tajni” dokument da nanosi zlo kao kada bi bio u senci i neometan, ispalo je maltene obrnuto – da je više štete nanelo njegovo objavljivanje nego da je ostao “tajni”, i samo javno objavljivanje ovakvih ideja predstavlja dalju platformu za razvoj još destruktivnijih ideologija – a da se nažalost niko ozbiljnije nije pozabavio drugom stranom ovog teksta. I Moris Žoli u svom pamfletu "Dijalog u paklu između Makijevelija i Monteskijea, ili Makijavelijeva politika u devetnstom veku, od svremenika" nije želeo da nauči buduće diktatore na političkoj sceni istorije kako da vladaju i zloupotrebljavaju vlast – nego da upozori čovečanstvo na ono što ga čeka ako se na vreme ne preduprede moguće devijacije, naročito s obzirom na moć rastućih tehnologija u oblasti masovnih komunikacija.

Ovde smo hteli upravo da pokušamo da postignemo dva cilja - prvo da se razotkrije mehanizam zloupotrebe vlasti, a zatim i da se on upotrebi, ali kao način postavljanja odredjenh brana u ustrojstvima savremenih demokratija kako bi se onemogućile ovakve devijacije - i očistile tamo gde ih već ima.

Nije tačno da vlast mora biti samo u sili - jeste to tako u društvima u kojima hoćemo da bude tako. Ali Srbija sa svojom slobodarskom tradicijom - sa mnoštvom dobrih, pametnih (čak genijalnih) ljudi ne mora da bude poligon za isprobavanje novih tehnika manipulacije ljudima, već da pokaže svetu kako se može živeti u harmoniji svih društvenih elemenata. Reći će neko da je to utopija - možda, ali prvenstveno će to biti ako mi budemo hteli i dozvolili da bude.

Iskoristimo baš upozorenje iz Protokola da nas nauči šta da ne dozvolimo da nam se desi (šta da nam se ne dešava). Neka svet pokuša da napravi svoj Novi svetski (rekao bih satanski) poredak - ne verujemo da će do kraja to uspeti - ali ne dozvolimo im ni da zagadjuju naše umove svojim djubretom namerno planiranim za nas. Koliko je opasna vojna intervencija spolja još je možda opasnija intervencija na naše umove (naročito naše omladine). Pa zar nam treba nešto više nego da mirno gledamo kako mlade generacije odumiru pod strašnom rukom raznih narkotika - u osnovnoj školi se počinje sa prvom cigaretom da bi se za nekoliko godina završilo sa raznim drogama. Znate li koliko naše pametne i dobre dece je već u srednjoj školi zauvek izgubljeno u vrtlogu droga?

Deca nam po celu noć 'gluvare' po kafanama (tepaju im - kafići). Mozgove nam ispiraju satanistička muzika i filmovi puni nasilja. Rani razvrat (po terminologiji iz samih protokola, a neki to zovu seksualna revolucija) uništava našu porodicu (koja je nasigurnija brana od depresija i beznadja).

Ali, neka nam čitanje Protokola pomogne da shvatimo da sve to nije slučajno - da to nije normalan tok razvoja savremenog društva - već planirano vodjenje ka sveopštem haosu kako bi se uništile stare vrednosti i zamenile novim.

Setimo se samo šta je Hitler i njegova soldateska učinila svetu vodjena verom u Lucifera i njegovo ustrojstvo na zemlji. Blizu smo da se slično ponovi - samo sada sa drugom zemljom i drugim vodjom

Fascinantno je da se mnogo toga što se pominje u Protokolima kao navodni program rada, zapravo može danas sresti u praksi – od novog svetskog poretka pa do školstva i ekonomije

»U početku društvenog uređenja oni su se počinili gruboj i slepoj sili, docnije zakonima, koji su ustvari ta ista sila, samo maskirana. Izvodima zaključak , da je po zakonu prirode vlast u sili«. (P-1)

Suština vlasti je antagonizam između želja i htenja ljudi - koje izviru iz njihovog prirodnog ustrojstva - kao i ograničavanja tih želja putem sistema vlasti, ili prostije rečeno - silom.

Etičko je pitanje - da li smo mi na ovom stupnju civilizacije morali već da prevaziđemo ovakvo rezonovanje - i da putem duhovnog razvoja, a na osnovu razvijene svesti - prevaziđemo i negativne porive i tendencije i silu za njihovo kanalisanje. "Hristolika ljubav" kako kažu pravoslavni sveci govori da je to moguće, ali o tome nešto više kasnije.

»Svaka odluka gomile zavisi od slučajne ili podmetnute većine, koja, zbog neznanja političkih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu.«

Koliko je ovo nažalost, tačno - nismo li se svi u svojoj praksi uverili u tako nešto - na raznim sastancima, ovih ili onih tela preduzeća, ustanova ili državnih organa.

Pogotovo pravnici u svojoj praksi - ili bolje reći organizatori skupova gde se nešto odlučuje (bilo tajno ili javno) znaju - koliko je važna većina i to:

- Od kojih je ljudi sastavljena?,

- Kolika je ta potrebna većina, jer ako nemamo dovoljno ljudi za "našu stvar", onda je bolje da potrebna većina bude manja, odnosno da celo telo koje odlučuje bude što manje, dalje,

- Kako se formuliše pitanje za one koji glasaju jer su ljudi po pravilu sugestibilni i glasaju u većini slučajeva za afirmativni predlog: "Ko je za"?,

- Nije svejedno ni koje je po redu pitanje koje treba da prođe?

I ako to sve znamo - a i dalje se koristimo mehanizmima odlučivanja većine i to bez zaštite od ovakvih zlouptreba kakve smo gore pomenuli - gde zapravo opet odlučuje manjina, ali se sakriva iza odluka navodene većine - sa pravom se moramo zapitati: Zašto je to tako?

Da li je to namerno iskrivljenje demokratskih tvorevina, ili su one samo perfidan način da se zakamuflira sistem vlasti manjine?

Da li je u samom srcu ovakavih odlučivanja (i šire, svih demokratskih tvorevina) crv koji ih negira i zloupotrebe su nužne, ili jednostavno neuka većina dozvoljava da njome manipuliše pokvarena manjina?

Sve su to teška pitanja i nemamo pretenzije da na njih možemo dati apsolutan odgovor, ali i sama pitanja zapravo su neki odgovor ako se uopšte postave.

Demokratija bi mogla biti "prava" samo ako vuče svoju snagu iz društvenih normi (običaj, moral,..), a ne iz nametnute (često) zakonske norme koja kodifikuje želju neke neformalne grupe - manjine, a nije to nešto što proizilazi iz želja i potreba naroda.

Znamo da je nabolji onaj zakon koji kodifikuje neku društvenu normu koju ionako većina poštuje (kao na primer da je zabranjeno krasti ili ubijati i slično).

Ima, ne malo, zagovornika koji tvrde da je nemoguće primeniti na državno uređenje i političku vladavinu običajne ili moralne norme, ali se sa time ne bi mogli niti smeli u potpunosti složiti - tačno je da je bogastvo odnosa u državnom upravljanju nešto što prevazilazi okvire običaja ili morala, ali i ovi daju sasvim lepu osnovu za svaki društveni odnos da se na njima može izgraditi.

Državni apart je jako osetljiv mehanizam i u njegovom ustrojstvu mora postojati čvrsti red i hijerarhija, ali to nije suprotno etici - itekako bi moglo da postoji društvo gde hijerarhija nije na sili i strahu, već na shvatanju velike većine ljudi da je upravo takvo ponašanje ispravno - tačnije postojanju svesti svakog pojedinca o njegovoj društvenoj ulozi. Zar i svaka verska zajednica nije takav sistem gde se tačno zna svačije mesto, a vrlo je slična državnoj organizaciji, pa čak i kod nekih destruktivnih, kriminalnih organizacija kao što je mafija - gde se svi ponašaju po nekom davno utrvrđenom običaju koji smatraju za jedini ispravan obrazac ponašanja, bez obzira da li je tako – ali, važno je reći da je takav sistem moguć, ali i tu su tek moguće zloupotrebe (zato je i data kao primer italijanska mafija). Naš samoupravni socijalizam je isto tako bio (sada je već istorija) jedan idealno zamišljen sistem, ali nije odoleo zloupotrebama - ili je baš tako i napravljen da bi mogao zakamuflirati vlast manjine?

11. “Politika nema ničega zejedničkog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije političar, te stoga nije čvrst na svome prestolu. Ko hoće da upravlja mora pribegavati licemerstvu i lukavstvu. Velike narodne osobine – otvorenost i poštenje – poroci su u politici, jer oni obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najači neprijatelji. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi pak ne moramo se rukovoditi njima.”

U protokolima dakle jasno stoji da politika nema ništa zajedničko sa moralom - i tu su u pravu, ako se na politiku gleda kao na sistem upravljanja manjine neukom većinom, ali to upravo potvrđuje gore navedeni komentar.

U današnjim društvima je takođe očigledno da su države koje su zanovane na više demokratije i etički nastrojenim vođama – da su ranjivije prema spoljašnjem i unutrašnjem neprijatelju, ali to je zato što je tu moral samo u svesti vođe da ne čini zloupotrebe i zlo narodu, a ne u svesti mase da se ponaša u skladu sa opštim potrebama, pa je tu i spremnost da se suprostavi svakom neprijatelju.

12. »Naše pravo je u sili. Reč »pravo« je apstraktna i ničim dokazana misao. Ta reč ne znači više nego: dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas .

Gde počinje pravo? Gde se ono završava?

U državi, koja je slaba organizacija vlasti, bezličnost zakona i vladaoca koji su obezličeni umoženim, zbog liberalizma, pravima, u toj državi ja crpem novo pravo: da jurnem po pravu moćnog i da zbrišem sve postojeće poretke i ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustitli prava svoje sile, odrekavši se njih dobrovoljno, liberalno…

19. Pogledajte na pijane životinje, onesvešćene vinom, na čiju je neograničenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom . Nećemo valjda dopustiti da i naši dođu dotle…

Narodi gojski zaneti su alkoholnim napicima, a omladina njihva ošašavila je od klasicizma i ranog razvrata , na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura - guverneri, lakeji, guvernante – u bogatim kućama,pomoćnici, kelneri i naše ženskinje – u mestima gde se goji vesele i zabavljaju. U ove poslednje ja ubrajam i takozvane »dame iz sveta«, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.«

(P-1)

"U Srbiji nećeš moći da razlikuješ ko je muško, a ko je žensko čeljade. Svi će iste ‘aljine nositi. Ta nesreća će nam doći sa drugih strana, ali će se kod nas najviše zadržati.

Narod će izglupiti i glupiti sve više. Rađaće se ljudi a da neznaju ko im je djed, a ko pradjed. Ljudi će mišljeti da sve znaju, a ništa znati neće.

...Nečastivi će ući u ovaj narod i u postelju legati sa srpskihjem sestrama, majkama i ženama. Praveći im taku decu da među Srbima, otkako je veka i sveta goreg roda biti neće.

Rađaće se sve sami sinji kukavac, a da niko neće u snazi biti da rodi pravog junaka."

(Iz Kremanskog proročanstva)

Zar to nije ono što se upravo dešava nošoj omladini (i ne samo našoj)? Da li je paranoja, ako kažemo da je opijanje omladine u kafićima, drogiranje i celonoćni život, posledica neke globalne zavere?

Da li je to onda smišljeni način za uništavanje jednog naroda ili više naroda - da li je to genocid?

Svakako mnogo perfidniji nego u fašističkim logorima smrti. Udariti na mladost, je isto što i udariti na budućnost jednog naroda.

Alokoholizam, zloupotreba droga, pa čak i razvrat - kako kažu u protokolima, - a mi to danas zovemo seksualna revolucija, sve su prisutniji, iz generacije u generaciju.

Sociolozi i psiholozi su ove pojave proučili i objasnili i nije nam ovde cilj da to radimo, ali uglavnom se sve svodi na fenomenologiju problema, ali suština je zapravo prikrivena.

Dvadesetih godina ovog veka 'seksualna revolucija' je smatrana idejom malog broja bolesnih umova. U isto vreme u koje je Kolontaj, Lenjinova verna sekretarica, učila sovjetske žene da imati seksualni odnos s nekim ne znači više od 'ispijanja čaše vode'. Američka revolucionarka Margaret Sejdžer osnovala je društvo 'Planetarnog roditeljstva'. Propagirala je promiskuitet među tinejdžerima i upućivala ih da nesputano istražuju osblast polnosti.

Uz to, predviđala je sterilizaciju koja će obuhvatiti sve 'niže' rase: crnce, Jevreje, stanovnike Južne Evrope, hrišćanske fundamentaliste i mentalno zaostale. Ostali će se razmnožavati da bi stvorili višu, gospodarsku rasu... Tako su ideje Vilhelma Rajha - učitelja orgazmičke revolucije ( http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/10/22/srpski/G06102101.shtml ), Kolontajeve i Sejndžerove sada postale 'opšte dobro' svetske civilizacije, a seksualno vaspitanje je već poodavno zamenilo veronauku u školama. Čovek je podeljen na erogene zone i prestao je da ljubav poima van konteksta polnog čina. Svedoci smo procesa polaganog uništenja porodice kao onovne ćelije društva - koliko udeo u tome ima i rastuća pornografija na svakom koraku - seksualna revolucija, na koju svi blagonaklono gledamo), - ona je sigurno jedan od uzroka – ali, odakle ona, ko je pokretač toga?

Obično se tvrdi da su to zakoni razvoja društva, ali to ne objašnjava ništa - da li je objašnjenje iz protokola ispravnije - rani razvrat - zacrtano kao srestvo i cilj.

Ni jedna autoritarna država (pa ni socijalistička) nije se mogla zasnivati samo na volji nekolicine iz upravljačkog vrha - već je, na neki način, morala zadobiti masu - nije pravi termim "zadobiti" - bolje je reći prisiliti, ali baš odgovarajući pojam (sem možda manipulacija) i nemamo, jer neki diktator koristi grubu silu i zastrašivanje - kao Rim na primer, ali u socijalizmu se otišlo nekoliko koraka dalje - idejama iz Protokola. Ovde se perfidno zadobilo poverenje masa da se radi sveopšteg dobra čine sva nedela koja se čine. Bitno je "spasiti svet" - spasiti masu radnika i seljaka lošeg života i eksploatacije od strane manjene na vlasti. Sada su svi (kao bajagi) na vlasti - predstavnici masa. To je razvijeno i u nauku - Marksizam, Lenjinizam,.. Čovek se žrtvuje, živi čak mnogo gore nego ranije, ali u pitanju je opšta žrtva za neko imaginarno bolje sutra - bitno je da su svi jednaki (u nemaštini). Čeka se bolje sutra i verujemo u bolje sutra skoro kao u neku religiju.

U samoupravnom socijalizmu se otišlo i još dalje. U Titovoj Jugoslaviji se nije loše živelo. Postavlja se pitanje kako je to bilo moguće kada znamo da ekonomija socijalističke privrede nije održiva i ekstenzivna je? Bio je to veliki eksperiment da se pokaže u praksi model kakav će biti - kako će se živeti - kada Princ Judejski stupi na presto (kako kažu Protokoli).

Velike strane dotacije su održavale ekonomiju zemlje dok je Tito bio živ, jer to i jeste bilo njegovo delo. Važno je da je narod odvojen od svake vlasti putem najperfidnejeg od svih sistema za manipulaciju masama - delegatski sistem. Vrh vlasti je nedodirljiv jer ga narod ne bira - on bira delegate, oni dalje druge delegate i tako - malte ne u nedogled. A sve u formi najveće demokratičnosti. Protokoli o tome jasno govore.

Na šta je rastući komunizam sve bio spreman, vidi se na našem primeru u periodu II svetskog rata, ili bolje reći socijalističkoj revoluciji koja je tada sprovedena - setimo se šta se dešavalo u Jugoslaviji za vreme drugog svetskog rata i neposredno posle kada je masonsko – jevrejska socijalistička vlast koja samo što se ustoličila – divljala naročito u Srbiji kao pravoslavnoj zemlji. Prosto je neverovatno kako narodi podnose ova maltretiranja, verovatno se plaše da može uvek biti i još gore i plaše se zapravo promena, ali nije baš sve tako jednostavno, napred rečeno u Protokolima to lepo objašnjava, ali priznaćete da, po pravilu, niko od nas i nije razmišljao na taj način. Zaključak izvedite sami.

Da bi smo srušili Gojsku industriju, mi ćemo pustiti u pomoć špekulaciji silnu potrebu za raskoši, nezajažljivoj raskoši, koju smo uspeli da razvijemo među Gojima. (potrošačko društvo) 7. Podići ćemo radničke nadnice, koje svejedno neće doneti nikakve koristi radnicima, jer ćemo istovremeno izazvati poskupljivanje najglavnijih životnih namirnica, (kontrolisana inflacija) tobož usled opadanja zemljoradnje i stočarstva, a sem toga, mi ćemo vešto i duboko potkopati izvore proizvodnje, 8. naviknuvši radnike na anarhiju (samoupravljanje) i alkoholna pića i preduzevši zajedno sa tim mere da se sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage. (Migracija selo – grad kod nas sedamdesetih godina, da bi se stvorio što veći sloj radnika, proletera koji zavise od mesečne plate, a uništilo selo i seljački sloj koji je nezavisan od nadnice) 9. Da bi pravo naličje stvari ostalo za Goje neprimetno, mi ćemo ga prikriti tobožnjom težnjom da poslužimo radničkim klasama i velikim ekonomskim principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše ekonomske teorije. (P-6)

3.decembra 1910.godine u broju 297. “Moskovskih Vjedomosti” štampan je članak “radnički pokret u Zapadnoj Evropi”. Donosimo sledeći citat iz njega:

… Uopšte osnovni je uzrok svih sukoba u poslednje vreme radnička nadnica – radnici forsiraju, traže povećanje njeno. Ovi zahtevi se prikrivaju ponekad drugim motivima, kao ne primer novim načinim proračunavanja zarade, ali se ipak svi sukobi svode na povišenje radničkih nadnica. U železničarskom štrajku u Francuskoj otrvoreno je bio postavljen zahtev da minimalna zarada železničkog službenika bude povećana od 4 na 5 franaka dnevno. Ne ulazeći u pitanje koliko su ostvarivi ti zahtevi mi ćemo se zaustaviti na onom ozroku koji ih je izazvao.

U svim državama Zapadne Evrope opaža se poslednih godina znatno poslkupljenje životnih namirnica. O tome svedoči takozvani “Index number”. Ali u taj “index” ulaze veoma raznoliki predmeti koji ni izdaleka nemaju podjednak značaj u pogledu životnih potreba, kao na pr hleb, gvožđe, svila, duvan i tome slično, jer dok su jedni neophodno i bitno potrebni, drugi se javljaju kao raskoš. Drugo “Index number” ne predstavlja srednje cene izvesnog perioda već se one podešavaju za izvesne rokove, te prema tome njegova kazivanja odražavaju slučajna kolebanja cena. Usled toga uzimamo prema službenoj statistici Nemačke (1910.) srednje godišnje cene najvažnijih artikala: ražanog brašna, pšeničnog brašna, svinjskog i ovnujskog mesa i izvodimo iz njih srednje cene za dva petogodišnja perioda od 1899 do 1904 , i od 1905 do 1909 godine. Cene na veliko ovih artikala u Berlinu iznosile su u sledećim razmerama ( u markama za metričku centu):

Dobija se čudan sticaj i podudaranje, da su se cene ovih najneophodnijih životnih namirnica povećale u drugiom petogodišnjem periodu prema prvom podjednako na 19%.

List se čudi takvoj podudarnosti.

Da li će Protokol broj 6 Sionskih mudraca rasterati sve te njegove nedoumice?

______________________________________

sledeći odeljak