Hitler kao satanista
Iz misterija - moglo se samo proročki nagoveštavati da će se tokom vremena pojaviti jedan čovek (Hrist) sa takvim astralnim telom, u kome će svetlost sunčevog duha - i pored Lucifera, doći do svesti pomoću životnog tela bez naročitih duševnih stanja. - R. Štajner
Jedan od ljudi koji je najviše uticao na samog Hitlera kroz njegovo upućivanje u tajne nauke je svakako Ditrih Ekart., često nazivan spiritualnim osnivačem nacizma.
U 'Majn kampfu' on opisuje Ekarta kao: "Jednog od najboljih koji su posvetili život buđenju našeg naroda svojim pisanjem, svojim mislima i, najzad, svojim delima".
A šta je bilo to konačno delo malo je šire poznato. To je posvećenje Hitlera u čudovišni sadistički magijski ritual sličan ritualima koje je izvodio Landulf II u Kalot Enbolotu u devetom veku.
Ekart je bio pripadnik Tulske grupe u kojoj je brzo zauzeo vodeće mesto, oformivši jedno uže jezgro od ljudi koje je posvetio tajnim znanjima višeg stepena.
17.avgusta 1918.g. u mondenskom minhenskom hotelu "Četiri godišnja doba" Zbeotendorf je osnovao mihnesku ložu nemačkog reda, koja je dobila ime "Društvo Tule" (Tula je ime legendarne zemlje koja leži na krajnjem severu. Po mišljenju novih okulista, Tula je Atlantida, koja je, navodno, izčezla 850 hiljada godina ranije). Društvo se pridržavalo složenih rituala. Princip je bio bespogovorno pokoravanje glavi saveza, što su, inače, tumačili bukvalno. Stvar je u tome, što su u "Tule" stupili mnogi veoma bogati ljudi – knez Gustav fon Turn i Taksis, krupni industrijalci, dvorani bavarskog kralja, ministar pravde Bavarske, predsednik policije Minhena i njegov zamenik Vilhelm Frik, poznate sudije, profesori, naučnici itd. Mnogi od njih mogu se naći kasnije u redovima nacista.
Zbotendorfov naslednik na funkciji čefa "Društva tule" bio je Hans Dan, a kasnije i Johan Gering.
Na Ekarta je najviše uticala u to doba teozofska literatura, posebno pisanja gospođe Blavacki i nadahnuće za ponovno stvaranje mita o Tuli gotovo je isključivo izvlačio iz njenog trotomnog dela 'Tajna doktrina'. Prvobitna koncepcija modernih tulista bila je izuzetno gruba i naivna. Sofisticirane verzije legende o Tuli tek su se postepeno razvijale u rukama Ditriha Ekarta i generala Karla Haushofena, a kasnije još usavršene i proširene pod upravom SS Rajhsfirera Hanriha Himlera, koji je terorom naveo veliki deo nemačkog akademskog sveta da pruži profesionalnu pomoć u pokretanju mita nemačke rasne superiornosti.
Unutrašnje jezgro tulske grupe činili su isključivo satanisti koji su se bavili crnom magijom - bili su posvećeni uzdizanju svoje svesti uz pomoć rituala do spoznaje zlih i neljudskih inteligencija u univerzumu i dostizanja načina komunikacije sa tim inteligencijama, a majstor i duhovni vođa, poznavalac tog kruga bio je Ditrih Ekart.
Kada se susreo sa Ekartom Hitler je posedovao već ne mala iskustva na planu proširenja svesti na temu ujedinjena sa anti-duhom povezanim sa Longinovim kopljem u Beču, a naročito kada je ležao oslepljen iperitom u stanju prisilnog transa u vojnoj bolnici novembra 1918.g.
Oblici ritualne magije preko kojih je Ekart dalje posvetio Hitlera slični su užasnoj seksulanoj magiji Alistera Kroulija, (O.T.O), a delom i izvedeni iz nje.
Pred punom pažnjom stražara ćelija za osuđenike na smrt, službe bezbednosti zadužene za Ninberške zatvorenike, koji su uglavnom pazili na dodavanje otrova kojim bi osuđenici sebi oduzeli život i tako izbegli smrt vešanjem - pukovnik SS Volfram fon Silver je pobožno klekao, dok je izvesni Fridrih Hajšler (okultni majstor, jedan od najvećih poznavaoca Tajne doktrine u to doba) pevao reči crne mise, konačne himne obožavanja sila zla koje su mu čekale dušu sa druge strane groba. Tako je fon Silver pravedno osuđen za svoja zverstva u čudovišnom zločinu protiv čovečanstva otišao pez pokajanja na vešala, ali do kraja dosledan svom crnomagijskom verovanju.
T. Revenskroft
______________________________________
sledeći odeljak
|