Masoni i srpsko pitanje

Što se nas tiče, rad masona na razaranju srpskogbića i njegovog nacionalnog identiteta i interesa može se pratiti koz ceo XVIII i XIX vek. U XX veku njihovo delovanje se ispoljava u nastojanju da se oslabi i rastoči mlada srpska država.

U ovom veku masonska delatnost se manifestovala u učešću, pripremama, finansiranju i organizovanju urota, zavera i atentata i podrgevanju srpskih dinastičkih borbi, guranju Srba i Srbije u ratove i multinacionalne državne tvorevine; zadovoljavanju hrvatskih zahteva kroz ustupanje dela srpskog stanovništva i teritorija Hrvartskoj; okretanju svetskog javnog mnjenja i vlada država saveznica protiv pravedne borbe srpskog naroda za slobodu u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ovog rata, na našim prostorima se odigrala do tada najveća prestava moći velikih sila.

Sovjetska Rusija - zemlja realnog socijalizma je preko svoje agenture stvorene u Jugoslaviji još tridesetih godina pripremala njen raspad i spremno dočekala bes Hitlera i njegov napad, kao dobru priliku da i ona sa svoje strane pomogne rasturanje jedne suverene zemlje.

27.03.1941.g. iskorišćen je pravdoljubivi ponos srpskog naroda i njegova kolektivna sklonost ka suicidiji ("Bolje grob nego rob") da bi se poništili dogovori o neutralnosti Jugoslavije u II sv.ratu.

Višestruki su bili interesi SSSR-a da se na ovim prostorima zahuktaju ratni vetrovi:

• Najpre, čisto vojni - da se angažuje što više nemačkih jedinica na Balkanu i uspori njihov prodor ka Moskvi.
• Zatim, politički - izvesti socijalističku revolucijui na prostoru Jugoslavije - i to po svaku cenu pa makar i nebrojenih žrtava. Znali su vrlo dobro da je u stabilnim političkim uslovima vrlo teško, skoro nemoguće izvesti komunističku revoluciju, već samo u uslovima bezvlašća i haosa - bez jake državne vlasti (bez obzira da li okupatorske ili domaće). Partizanskim (komunističkim) jedinicama je bilo važno da se pod plaštom borbe protiv okupatora sprovede jedna još važnija borba - protiv srpske državnosti. Partizani su koristili svaku priliku da napadaju okupacione vlasti i tom prilikom spaljuju stare državne arhive, sve u cilju da se kod naroda stvori slika o raspadu nekadašnje države i otvori put ka novoj.

Partizani su se u početku dobro čuvali da ne pokažu svoje pravo lice. Pod vidom borbe protiv okupatora mobilisali su brojne rodoljubive snage iz naroda, koji nisu shvatali za šta se sve bore. Oštrica besa kod ljudi je bila uperena protiv okupatora, a ne za menjanje političkog sistema. Čak je nažalost i sam Draža oklevao da se razračuna sa, u početku još slabim partizanskim snagama, računajući da je najvažnija borba protiv Nemaca, a posle rata će se već na izborima odlučiti o obliku vladavine. Na žalost ova njegova naivnost je skupo stajala Jugoslovenske narode. Ni on nije shvatao komunističku opasnost, bez obzira na Ljotićeva upozorenja.

Ruski dogovor sa Hitlerom se reflektovao i na Titove jedinice i agenturu. Sve do Staljinovog razilaženja sa Hitelerom komunisti su otvoreno sarađivali sa Nemačkim okupacionim vlastima - najdrastičniji primer toga je Vlada Ribnikar.

Po završetku tog rata, slobodni zidari su, preko Čerčila, doveli Tita na vlast u Jugoslaviju i stalnim finansijskim inekcijama i političkom potporom u svetu, pomagali njegovo održavanje na vlasti.

Poseban uspeh na planu razaranja srpskog nacionalnog bića, masonerija je postigla, preko svojih eksponenata, kad je izdvajanjem iz njenih nedara, pojedinih delova naroda, formirala fantomske nacije: muslimana, makedonaca i crnogoraca.

Primera za huškanje i destruktivno ponašanje masonerije prema srpskom narodu, i njegovoj istoriji, ima mnogo.

U planiranju, finansiranju i izvođenju Majskog prevrata 1903, masoni su aktivno učestvovali. Danas se na osnovu dostupne građe sa sigurnošću zna ko je od učesnika zavere bio u organizaciji slobodnih zidara. To su, pre svega, trgovac Nikola Hadži Toma, advokat Aleksa Novaković, poručnik Božin Simić i kapetani Stevan Šapinac i Milan G.Milovanović. u zaveri je bio i Đorđe Vajfert, Genčić i drugi civili, a Vajfert je dao 50.000 dinara da se podeli porodicama oficira koji eventualno budu poginuli pri izvršenju prevrata.

U toku Prvog svetskog rata, nekolicina hrvatrskih emigranata, masona (dr Ante Trumbić, dr Hinko Hinković, Franjo Supilo, dr Ljubo Leontić, dr Dinko Trinajstić) , u saradnji sa Srbima, masonima (dr Milan Srškić, Veljko Petrović, dr Nikola Stojanović, dr Boža Marković, dr Pavle Popović) na podsticaj i pod okriljem engleske masonerije formiraju Jugoslovenski odbor. Neki od članova ovog tela, kao dr Hinko Hinković, pripadali su satanističkom pokretu. Za njega rimokatolički i hrvatski pisac Miro glavurdić kaže da je zajedno sa Gustavom Gajom bio »pionir spiritualističkog pokreta u Hrvatskoj«. Odbor je radio na odcepljenju Hrvatske od Austro-Ugarske i pripajanju Srbiji, što je predstavljano kao južnoslovensko pitanje, kao savezničko pitanje.

Srbija je čista srca i raširenih ruku preuzela na sebe zadatak spasavanja 'hrvatske braće'. Bez tog gesta Srbije Hrvati, koji su bili na strani Austrije i Mađarske doživeli bi sudbinu onih strana koje su izgubile rat. Ujedninjenjem sa Srbima i u njihovom društvu, Hrvatima je dozvoljen dolazak u Pariz, na Mirpvnu konferenciju, gde su se našli među pobednicima, pa su čak bili saslušani po pitanju mirnodopskih uslova. Ta značajna prednost, dobijena ujedinjenjem sa Srbijom, ipak nije promenila Hrvate. Oni su samo iskoristili priliku da izbegnu posledice Austro-Ugarskog poraza. To je danas, sa ove istorijske distance, nepobitna činjenica. Za razliku od Hrvata, Srbi su duboko verovali u ujedinjenje srpko-hrvatskog naroda, spremni da na principima nacionalnog jedinstva žrtvuju svaku srpsku posebnost. Hrvati su svoju akciju tretirali kao sklonost ka privremenom jedinstvu, uslovljenim nepovoljnim političkim i vojnim položajem hrvatskog naroda u drštvu centralnih sila, ne izuzimajući mogućnopst kasnije promene ovog stava, u zavisnosti od njihovog posleratnog položaja.

Hrvatska promena mišljenja koštala je srbe od 1941. do danas, preko dva miliona žrtava.

Pod uticaje engleskih i francuskih slobodnih zidara 1. 12. 1918.g stvorena je Kraljevina SHS – najtragičniji promašaj u dugačkom nizu srpskih polističkih promašaja. Tragičniji od kosovskog poraza. Ovoj katastrofalnoj nacionalnoj nesreći debelo su kumovali i srpski masoni na čelu sa regentom, docnije kraljem, Aleksandrom Karađorđevićem. Ovo je urađeno i pored upozorenja najvećih umova i najboljih sinova srpskog naroda, da se to ne čini (na primer vojvode Živojina Mišića). Tako je srpski narod zaveden i poveden svojim vođama i njihovim megalomanskim, slobodnozidarskim opsesijama izgubio sopstvenu državu. Umesto da je uspostavio granice srpske države na liniji Virovitica – Karlobag – Jadran. »Sto četrdest godina je trebalo« kako kaže poznati srpski istoričar Milorad Drašković, »stalnog nadčovečanskog naprezanja da se država stvori. Pa kada je stvorena, bilo je dovoljno dvadeset godina da kao poslednji kockari kuću rakućimo, prag razvalimo i ognjište ugasimo«. Sve docnije greške, zablude i nesreće vezane su za ovaj volonterski promašaj.

Pred početak Drugog svetskog rata, vladajuća masonska kamarila oko princa namesnika Pavla Karađorđevića, umorna od neprekidnih hrvatskih zahteva za teritorijalnim proširenjem i političkom autonomijom, rešila je da sa Hrvatima podpiše ugovor kojim će do sitnica zadovoljiti sve njihove zahteve. Podpisan je sporazum Cetković – Maček. Tim sporazumom poklonjene su Hrvatskoj brojne oblasti koje su oduvek smatrane srpskim. Na taj način je više od milion Srba, bez njihove saglasnosti, postalo deo Hrvatske. I ovde je masonerija radila iza scene.

Zoran Nenezić kaže: »Ostvarenje sporazuma između hrvatske i srpske buržoazije i rešavanje 'hrvatskog pitanja' postalo je imperativ političkih događaja, posebno naglašavan iz masonskih centara Engleske. Dolaskom Dragiše Cvetkovića na mesto predsednika vlade označilo je i inteziviranje prgovora, a konačni tekst avgustovskog sporazuma, poznat pod imenom podpisnika Cvetković-Maček (1939) – sačinio je jedan poseban masonski komitet u kome su sa srpske strane bili dr Mihajlo Konstatinović, dr Mihajlo Ilić i dr Đorđe Tasić, a sa hrvatske dr Ivan Šubašić, dr Juraj Šutej i dr ivo Krbek. Potpisivanju sporazuma prethodila je intezivna aktivnost u kojoj je znatnog udela imala engleska masonerija, jer je 'težište evropske masonerije bilo prešlo neosetno, ali konačno sa Pariza na London'«.

Kako se izbijanje Drugog svetskog rata približavalo engleska i američka masonerija su preduzimale niz mera kako bi preko slobodnih zidara u inostranstvu obezbedili antinemački otpor u zemljama koje su se našle na udaru ekspanzije Trećeg rajha.

U Jugoslaviji su tražene ličnosti koje bi mogle organizovati rušenje pronemačke vlade Cvetković-Maček i kneza Pavla. Masonski plan je uspeo 27.marta 1941, vojnim udarom oborena je vlada Cvetković-Maček i namesništvo na čelu sa knezuom Pavlom Karađorđevićem. Tako je ubilački gnev Hitlera i njegove soldateske usmeren protiv srpskog naroda.

Mi smo ih sapleli pa nisu pre zime ušli u Moskvu. Draža im je sapleo Romela rušeći pruge, a oni su nas tamanili kao zečeve, omogućili Paveliću da satre milion Srba u svojoj NDH. Bolje bi nam bilo da smo poslušali princa Pavla i sarađivali sa Nemcima, da nismo po nagovoru Londona lomili dogovor sa Hitlerom i glumatali heroizam. Simović je indirektan izazivač pomora Srba u II svetskom ratu. Znali su slobodni zidari da je Hitler diktator koji je spreman da iskoreni svaki narod koji se ispreči na njegovom putu. Takvih usmeravanja u toku Drugog svetskog rata, uz pomoć komunista, bilo je mnogo, sve sa ciljem da se smanji broj Srba. Zbog toga je Broz na samom kraju rata, u dogovoru sa Amerikancima i Englezima, naredio bombardovanje Beograda i još nekih drugih srpskih gradova, jer je bilo još dosta Srba koji »komunizam trpeti neće«.

Masonsko delovanje na ratnim podrzučjima porobljene Jugoslavije, u toku Drugog svetskog rata, nije prestajalo. O tome govore brojni dokumenti. Zanimljivo je, na primer, da su svi Nemci sa kojima je pregovarala Brozova delegacija 1943.g, u Zagrebu, bili masoni. (Hans Ot, Horstenau i drugi). Sa partiozanske strane u tim pregovorima učestvovali su V. Velebit, M. Đilas, Koča Popović, a docnije i M. Stilinović, poznati mason... Interesntno je da su Vladislava Ribnikara iz zatvora na Banjici izbavili slobodni zidari.

Masoni su pri kraju rata bitno uticali na događaje u Jugoslaviji. Ubrzali su zaključivnje sporazuma Tito-Šubašić i konstituisanje DFJ. Avgustovskim sporazumom Tita i Čerčila u Napulju i Kazerti (1941) utrt je put ponovnim razgovorima Tita i Šubašića, a prisustvo Donovana označilo je i zainteresovanost SAD za razvoj događaja u Jugoslaviji. Zanimljivo je da u Čerčil, Donovan i Šubašić bili slobodni zidari.

U sazivu trećeg zasedanja AVNOJ-a od slobodnih zidara bili su i dr Drago Marušić, dr Ivan Šubašić, Miloš Carević, dr Aleksandar Belić itd.

»Slobodni zidari u svim naznačenim događajima«, piše Z.Nenezić, »nisu morali odigrati presudnu ulogu. Očigledno je jedno – da ih je bilo na svim stranama i da oni i javno i manje-vidljivo vode ogorčenu borbu za nametanje sopstvenih koncepcija ili koncepcija krugova čiji su oni bili eksponenti«.

Kada je u pitanju srpski narod, vrhunac satanističko-masonskog licemerja i cinizma, predstavlja rat i raspad Jugoslavije devedesetih godina ovog veka. Dvostgruki standardi ponašanja međunarodnih organizacija prema zaraćenim stranama u sukobu, medijsko demonizovanje, ponižavanje i obeščašćivanje Srba kakvo se nije desilo ni jednom drugom narodu u istoriji čovečanstva. Protiv nas su se udružile najmoćnije sile na zapadu. Trilateralna komisija u Njujorku, koja hoće da razbije Rusiju i sve nacionalne države, a da Evropu destabilizuje najezdom islama. Katolička crkva koja teži uništenju pravoslavlja. Nemačka koja sanja o buđenju svoje stare politike »Drang nach Osten«, sa obnovljenom Austro-Ugarskom ili bez nje. Turskoj kojoj se ukazala prilika da povampiri svoje izgubljeno otomansko carstvo. Svima je pravoslavna Srbija prvi kamen spoticanja na putu ka ostvarivanju njihovih ciljeva. Ništa nam ne vredi da se žalimo na njihovu bezdušnost, realna pilitika ne poznaje milost i sažaljenje.

Ilustracije radi iznećemo sinopsis operacije "HABZBURG" nemačke obaveštajne službe:

OPERACIJA ......................"HABZBURG"

NOSILAC POSLA: .............. MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA NEMAČKE

IZVRŠILAC POSLA: ........... BND (nemačka obaveštajna služba)

FAZE OPERACIJE "HABZBURG":

• Stvaranje organizacije "Alpe-Adrija"
• Osvajanje Mađarske - kupovinom,
• Razbijanje Jugoslavije,
• Razbijanje Čehoslovačke,
• Podsticanje Mađarskih apetita prema Rumuniji, da bi se vezala,
• Secesija Vojvodine,
• Secesija Južnog Tirola,
• Secesija Istre,
• Veliki povratak Folksdojčera u Sloveniju, Hrvatsku, Vojvodinu,
• Sjedinjavanje u Podunavsku konfederaciju - sa Austrijom na čelu i sa dinastijom Habzburg,
• Asocijacija podunavske konfederacije sa velikom Nemačkom,
• Povezivanje, ali sa distancom, sa teritorijom bivše Bosne,
• Približavanje Srbiji na bazi ekonomskih interesa,
• Obezbeživanje puta prema istoku saradnjom sa Srbima, Bugarima i Turcima,
• Balkan -izvoznik hrane i rudnik sirodina,
• Obezbeđivanje toka Dunava.

(Iz knjige "Vladari iz senke" D. Lučića)

To je zapravo stvaranje nove Austrougarske koja bi bila povezana sa Nemačkom i pod njenim neposrednim patronatom. Ta država treba da se graniči na jugu sa Turskom, koja treba da se protegne do Kineskog zida. Planirano je podsticanje pronacističkih režima u Evropi. Prva faza je stvaranje organizacije Alpe-Adrija, pa tako dalje. Svedoci smo koliko se ti planovi uveliko i ostvaruju.

Ali ne treba misliti da je samo Nemačka u toj igri. Sve je to artikulisano i u planovima NATO pakta. U Ostiju, kraj Rima, je 05.11.1991.g. zaključeno da do 01.03.1992.g. savez "ALPE - ADRIJA" treba da preraste u veliku uniju srednjoevropskih država (USEAD), koju bi činile: Austrija, Poljska,Čehoslovačka, Mađarska i Jugoslavija (privremeno sedište Budimpešta - koordinator Italija). Intermarijum je uzvišeno proklamovao jedinstvo šesnest nacija u formi "PODUNAVSKE KONFEDERACIJE" čiju srž bi činile katoličke nacije "SREDNJE EVROPE". Vatikan, je naravno, ovu akciju podržavao kontinuirano kao jednu od poluga, s kojom dela prema pravoslavlju. Tokom II svetskog rata Intermarijum je radio pod nemačkom kontrolom

Sve ovo što se sada dešava na našim prostorima i izgleda kao da se desilo iznenada, pripremano je duži niz godina. Moglo bi se reći da na ovom planu II svetski rat nikada i nije prestao. Naročito težnje Nemačke da zagospodari ovim prostorima - pa čak su u posleratnom periodu u tome možda bili i uspešniji. Veliki je broj agenata nemačke obaveštajne službe, a i drugih, koji su radili još i u Titovo vreme, ali su iz raznih razloga ostali neotkriveni. Nemci su svuda bili prisutni, naročito preko Dolanca, Mustača, Ante Markovića - njega su hapsili u Dubrovniku tokom rata kao partizana zajedno sa grupom, ali jedino je on pušten na slobodu. Mesić, Drnovšek, Izetbegović, Kučan, Janša i naravno Dr.Tuđman. Zadržimo se malo na njemu - 1965.g. bivši Titov general stupa u vezu sa dr Matom Meštrovićem, u to vreme oficirom oružanih snaga SAD, sa Bogdanom Radicom, Ivanom Šutejom i drugima iz ekstremnog krila "Hrvatskog nacionalnog veća", emigrantske organizacije koja objedinjuje skoro sve službe i organizacije hrvatske emigracije. Postoje indicije da je upravo preko tih ljudi dr Tuđman uspeo da se poveže sa obaveštajnim službama SAD i SR Nemačke, a pouzdano se zna da je u to vreme sarađivao i sa Institutom za istočno-evropske zemlje iza čijeg imena se krije obaveštajna institucija NATO pakta. Kontakt sa Nemcima dr Franjo Tuđman je ostvario još tokom drugog svetskog rata, a jedan od njih išao je preko pukovnika ABVER-a Vladimira Muse. Za ovu vezu znao je Aleksandar Ranković, ali je tolerisana jer je bila obostrano korisna.

Na mržnju sveta prema Srbima, projektovanu od strane masonskih »srbofobičnih moćnika« a prouzrokovanu trijumfom antisrpskog medijskog lobija, Srbi ne smeju odgovarati mržnjom, nego kako kaže Njegova svetost patrijarh srpski Pavle:

»Život treba osmisliti po veri, ugledajući se na pretke i učiniti sve što možemo za dobro svog naroda i čitavog čovečanstva«

Treba posebno ukazati na jednu sektu koja je imala veliki značaj na masoneriju. Iako nastala nezavisno iz katolicizma ubrzo biva progutana od masonske aždaje i postaje njen najvažniji deo, te mu moramo posvetiti malo pažnje.

______________________________________

sledeći odeljak