Savet za Inostrane Odnose (SIO)

Neulazak SAD u Društvo naroda, predstavljao je veliki udarac za pukovnika Hausa i internacionaliste. Znali su da neće postojati nikakva svetska organizacija bez učešća vodeće sile u njoj.

Da bi se obezbedio od slučajnih incidenta u budućnosti, kartel će preko pukovnika Hausa i njegovih saučesnika uspostaviti Savet za Inostrane Odnose– SIO (Council of Foreing Relations ili skraćeno CRF).

Tridesetog maja 1919.godine nekoliko vodećih ljudi na Pariskoj mirovnoj konferenciji sastalo se u hotelu Mažestik u Parizu da razmotri uspostavljanje međunarodne grupe koja bi savetovala njihove vlade o pitanjima iz međunarodnih odnosa.

Ali ovaj savet nije zvanično osnovan sve do 29.07.1921.g. Novac za njegovo osnivanje stigao je pored ostalih i od Dž.P.Morgana, Bernarda Baruha, Ota Kana, Jakoba Šifa, Pola Varburga i Džoma D. Rokfelera. To je bila ista ona grupa ljudi umešana i u donošenje zajkona o Banci saveznih rezervi.

SIO je ubrzo postao - nevidljiva vlada i Rokfelerovo ministarstvo za spoljne posleve. Ova polutajna organizacija postala je nesporno najuticajnija grupa u Americi (piše Geri Alen u knjizi INSAJDERI). Članovi SIO su amerikanci i njihove im veze omogućavaju da vrše strogu kontrolu država zapadnog sveta – bilo direktno, bilo preko sličnih ili priključenih društava, ili preko međunarodnih organizacija kao što je svetska banka gde ona predstavlja vodeću snagu. Svi predsednici SAD od osnivanja SIO do danas, su pre svog izbora bili članovi ove organizacije osim Ronalda Regana , ali je njegov tadašnji podpresednik, a kasnije i sam predsednik, Džordž Buš, bio takođe član SIO.

SIO nije vlada, to je pre glavna agentura koja govori vladi šta da čini. (Ona uglavnom i postavlja vlade, ili su iz njihovih redova). SIO-om predsedava Dejvid Rokfeler.

Među istaknutim ličnostima koje su bile na položaju direktora SIO je bio i nama dobro poznati Sajrus Vens (kriza devedesetih u Srbiji) i to u dva mandata 68-76 i 81-87. (Setite se ko je bio glavni posrednik i »mirotvorac« u Bosanskom ratu).

Koliko je uticaj SIO na oblikovanje modernog sveta veliki, vidi se i po tome što je državni sekretar SAD, Edvard Setinus, još 1938. osnovao 'Komisiju za izučavenje problema posleratne epohe' - u to vreme II svetski rat još nije ni počeo. Jasno je da je već tada od strane svetskih multinacionalni-ekonomski moćnika rat bio pripremljen i da je bio poznat njegov najverovatniji završetak.

Kontraadmiral Čester Vord, koji je šesnest godina bio član Saveta, upozorio je američki narod na namere ove organizacije: Najmoćnija klika u toj elitističkoj grupi ima jedan zajednički cilj – oni žele da ukinu suverenitet i nacionalnu nezavisnost SAD.

Drugu kliku međunarodnih članova u SIO sačinjavaju

Internacionalni bankari sa Vol Strita i njihovi ključni agenti. Oni pre svega žele uspostavu bankarskog monopola koji će biti pod kontrolom svetske vlade.

Kapital da bi mogao dejstvovati bez ograničenja mora se dočepati slobode kako bi stvorio monopol industrije i trgovine, što se već i ostvaruje nevidljivom rukom u svim delovima sveta.

Osim što je bio zaslužan za stvaranje OUN, Savet za inostrane odnose poslužiće i kao pokretač za brojne druge grupe, kao što su: Bilderbergerovi, Rimski klub (COR) i Trilateralna komisija, od kojih je svaka zamišljena sa ciljem da ostvaruje određene zadatke u okviru šire misije strvaranja novog svetskog poretka. Stvaranje tih novih organizacija predstavlja samo prestruktuiranje političke hijerarhije zastupnika jednog sveta, koja se stalnio menja prilagođavajući se novoj situaciji kako bi na najefikasniji način mogla da radi na ostvarivanju svojih zadataka.

BILDERBERGERI

Ovo tajanstveno ime potiče od imažena hotela "de Bilderberg" u mestu Osterbek, nedaleko od Arnhema gde je princ Bernhard od Holandije, muž kraljice, okupio evropsku finansijsku i industrijsku elitu u maju 1954.g. Bili su tu prisutni i Američki predstavnici. Čelo ove organizacije je baron Edmund de Rotšild. Danas Bilderber grupa obuhvata oko 120 ličnosti koje u Evropi nešto znače. Cilj im je stvaranje jedinstvene Evrope, a kasnije stvaranje države zvana zemlja. Evropska zajednica je politička unija, a to je delo grupe Bilderberg. Oni su elitni internacionalni klub tehnokrata, orijentisanih ka "napredku", a kojim predsedava princ Bernhard od Holandije (Berhard der Niederlande), i koji u velikoj tajnosti dolazi na konferenciju jednom do dva puta godišnje. (Njegova porodica je glavni vlasnik kompanije Rojal Dač Šel Oil). U članstvu su zastupljene visoke finansije kao i prominentni političari i intelektualci internacionalne prevencije. Napori su usmereni na koordinaciju američke i evropske elite.

Bilderberg - organizacija je demokratski nelegitimni globalni upravljački odbor, koji utvrđuje smernice i načela politike, koja se nastavlja u zemljama "demokratskog" sveta. Na konferencijama iza zatvorenih vrata, ne na sastancima na vrhu, ne u parlamentima i skupštinama "zvanične" politike, donose se osnovne političke odluke.

Finansijski dominantan u Bilderbergu je familija Rotšild, za razliku od Tilateralne komisije gde je dominantan ekonomski lobi Rokfelerovih. Poslednjih godina je došlo do malog sukoba u okviru finansijske elite - Bilderbergeri podržavaju hrišćanski elemenat, a Tilateralna grupacija muslimanski, što se sve jasno ocrtava u svakodnevnoj "javnoj" politici. Nažalost i Jugoslavija je deo toga - prepuštanje Kosova muslimanima je ponajviše zasluga Trilateralne grupacije i jenog od njihovih značajnih finansijera - Saudijske Arabije.

Avgusta 1991.g. službeno glasilo Vatikana ("Opsevatore Romano") u svom komentaru posvećenom jugoslovenskoj krizi traži od međunarodne javnosti da Srbiju "stavi" u granice iz 1914.g. Na osnovu sporazuma postignutog između Gorbačova i Buša Jugoslavija je izašla iz zone Američkog centralnog interesa i prepuštena je sveri nemačko-italijanskog (vatikanskog) interesa i uticaja. U realizaciji je opcija pola-pola iz Jalte.

'Da bi se na najefikasniji i najbezbolniji način došlo do ideje o svetskoj vladi u najširim masama naroda sveta, pozivano je na uspostavljanje svetske vlade, ali u fazama, kroz formiranje administrativnih regiona, a što je sve u skladu sa Poveljom OUN (vidi poglavlje VII, članovi 52. I 53.)

Da bi se slomila ideja nacionalnog suvereniteta, sve zemlje sveta će najpre biti utopljene u nekoligo regiona, a zatim će oni biti spojeni u sistem svetske vlasti. Začetak toga se vidi u ekonomskim zajednicama zamalja, a to su osnove kasnijih političkih ujedinjavanja (Evropska zajednica), sve da bi se zamaskirala krajnja ideja i otupio otpor naroda ka gubljenju svog nacionalnog i državnog suvereniteta, tj. stvaranja jedinstvene nadvlade.

U studiji boj 7 – dokumentu o stavovima Saveta, objavljenom 25.11.1959.g. – izjavljeno je da je cilj SIO zagovaranje “Uspostavljanja novog međunarodnog svetskog poretka koji će odgovarati svetskim težnjama ka miru i društvenim i ekonomskim promenama… međunarodni poredak koji će uključivati i države koji sebe nazivaju socijalističkim”

Termin Novi svetski poredak Savet je koristio (privatno) od svog začetka da bi opisao stvaranje svetske vlade. Međutim, od jeseni 1990.g. članovi SIO su prvi put počeli javno da koriste ovaj izraz, kako bi pripremili javnost na ono što predstoji.

Novi svetski poredak je izraz koji je koristila iluministička masonerija da bi označila dolazeću svetku vladu (još od Vajshauptovog vremena).

Jedan od tajnih simbola iluminističkih masona koji prenosi ovu poruku je na poleđini novčanice od jednog dolara za vreme vlade Franklina Delanoi Ruzvelta. On je i sam bio mason trideset i trećeg stepena i blizak Savetu za inostrane odnose. Ovaj masonski simbol sastoji se od piramide sa svevidećim okom Ozirisa iznad nje. Ispod piramide je napisano NOVUS ORDO SECLORUM što na latinskom znali Novi poredak veka odnosno Novi svetki poredak. Ovaj simbol je postao zvanično naličje velikog pečata SAD 1782.g. Naličje pečata iako nije bilo nikakva tajna, ostalo je punih 150 godina nepoznato američkom narodu, sve dok nije preštampano na novčanici od jednog dolara koju je izdala Banka savezne rezerve po svome osnivanju. U vreme kada je pečat pravljen Novi svetski poredak je bio u svom ranom stadijumu razvoja i još nije bio dovršen.

To je simbolično predstavljeno vrhom koji je odvojen od ostatka piramide. Ali, kada Novi svetki poredak bude izgrađen, a svetska vlada uspostavljana, vrh će se spojiti sa piramidom – što će simbolično predstaviti ispunjenje zadatka.

Hijerarhija masonerije i okultnih društava, koja podseća na strukturu piramide sa mnogo nivoa – biće takođe uspostavljena, a Lucifer će zauzeti svoje mesto na vrhu piramide.

O tom slikovitio svedoči Džon Tod, bivši član Vrhovnog Saveta trinestorice koji o dolaskoj piramidi kaže: Ovaj pečat je kreiran po nalogu porodice Rotršild iz Londona, a u SAD su ga doneli Behdžamin Franklin i Aleksandar Hamilton. Ova porodica je glava te organizacije, u koju sam ja uveden u Koloradu… Njoj pripradaju sva okultna brastva bilo kojer vrste. To je jedna Luciferska organizacija… Radi se o finansijama i oni misle da stvore jednu jedinstvenu svetku vladu. Ova organizacija će sve učiniti da tu svetsku vladu dovede na vlast, i ta grupa sebe naziva ILUMINATI.

RT na samom vrhu piramide, ugaoni kamen, predstavlja porodicu Rotšild. Rotšild-tribunal. Njih smatraju božanstvom u ljudskom obliku. Njihovu reč iluminati (prosvetljeni) smatraju golim zakonom. Oko u vrhu piramide je oko Lucifera. On je taj duh predvodnik, On je ta unutrašnja instanca rukovođenja. Veruje se da je porodica Rotšild lično u vezi sa đavolom i da sa njime razgovara. Ja sam lično bio u vili Rotšildovih i ja sam to doživeo i ja znam da je to istina.”

______________________________________

sledeći odeljak