Organizacija Ujedinjenih Nacija u funkciji sionskog priorata

Svako od nas ima neku predstavu o OUN, stečenu bilo iz škole, bilo iz srestava javnog informisanja. I uglavnom je ta slika vrlo povoljna - oni se bore za prava ljudi, za jednakost, kako svih ljudi tako i zemalja. Bore se svim silama za mir, osuđuju svaku agresiju, čak i mobilišu svoje snage, tj. snage država članica za intervencije protiv zemalja koje su agresori, ili bar OUN misli da su agresori. Nažalost, jako malo ljudi zna šta se krije u pozadini jedne tako moćne organizacije. Ko ih je stvorio i sa kojim ciljem, po čijem nalogu i u čijem interesu. Ali pođimo redom: Tokom prvog svetskog rata saveznički vođi bodrili su svoje narode da izdrže u ratnom naporu i postignu pobedu ne žaleći žrtve. U to ime se kao nagrada i njima i njihovom potomstvu obećavao bezbedan posleratni mir koji će biti čuvan uglavnom od strane međunarodne zajednice, organizovane u svoju organizaciju – već ranije nazvanu Društvo naroda. Jedan od poliltičara koji se svesrdno zalagao za stvaranje ove organizacije je bio i Vudro Vilson, predsednik SAD. U svojoj poslednjoj od čuvenih Četrdeset tačaka on kaže – “Osnovaće se sa naročitim obavezama jedno opšte udruženje naroda koje će priznati i malim i velikim državama uzajamnu garanciju za političku nezavisnist i teritorijalni integritet”. Međutim, u njegovom odsustvu iz SAD, za vreme rada konferencije mira u Parizu koja je otvorena 18.01.1919.godine u SAD se naglo povećala opozicija protiv Vilsonove akcije za stvaranjem Društva naroda, što je konačno dovelo do odbijanja ratifikacije Versajskog ugovora o miru od strane američkog kongresa i njihovog neulaženja u Društvo naroda.

Ali, postoji i druga strana medalje, stvaranje društva naroda je vezano i još za jednu ličnost, doduše manje poznatu javnosti, ali ne i manje važnu – Edvard Mandel Haus, ili pukovnik Haus kako su ga zvali. Bio je agent iluminata, odan iteresima jednog kartela – Rotšild – Varburg – Rokfeler i služio je kao njihov čovek u Beloj kući. Pošto je Vudro Vilson izabran za predsednika Haus je postao njegov najpoverljiviji lični svetnik. Između ostalog, uspešno je ubedio predsednika Vilsnona da podrži zakon o osnivanju Banke savezne rezerve i na njega stavi svoj potpis. Kasnije, shvativši šta je učinio, Vilson je pokajnički izjavio: »Nehotice sam uništio svoju zemlju«. Ali o tome ćemo kasnije nešto više reći.

Po završetku prvog svetskog rata, 1918.g. Haus je marljivo radio na stvaranju Društva nraoda. Finansirano delimično Rokfelerovim novcem, društvo je trebalo da posluži kao prvi korak ka stvaranju svetske vlade. Predsednik Vilson će – po Hausovom savetu – postati vodeći zagovornik stvaranja Društva naroda, a javno će biti smatran za glavnog tvorca Društva, uprekos činjenici da je u celoj stvari glavnu ulogu imao pukovnik Haus. Američki narod se snažno opirao tom kretanju ka globalizaciji vršeći pritisak na Kongres da odbaci sporazum i tako SAD održi izvan društva.

StrvaranjeOrganizacije Ujedinjenih Nacijapočelo je još 1943.g. na Moskovskoj konferenciji, gde je po prvi put spomenunuta buduća međunarodna organizacija koja će počivati na načelu suverene jednakosti država i načelu univerzalnosti za sve miroljubove države.

Predstavnici savezničkih velikih sila održali su 1944.g. niz sastanaka u Vašingtonu u Palati Dambarton Oks, (po kojoj je ova konferencija i nazvana) u cilju formulisanja predloga za uspostavljanje 'opšte međunarodne organizacije' – Ujedninjenih nacija. Usvojen je i nacrt buduće povelje kao osnovnog radnog dokumenta na osnovu kojeg će se voditi rasprava na idućoj, osnivačkoj konferenciji u San Francisku 1945.g. Jugoslavija spada u red država osnivača OUN.

Ovo su činjenice manje više svima znane i deo su zvanične istorije, ali pored toga postoji i nešto što nije poznato svima:

Ujedinjene nacije su se stvarno izlegle dve sedmice posle Perl Harburga u kancelariji državnog sekretara Kordela Hala.

U pismu predsedniku Ruzveltu datiranom 22.12.1941.g. sekretar Hal, po upustrvima svojih bezlilčnih prijatelja i pokrovitelja predložio je osnivanje 'Predsedničkog savetodavnog komiteta za posleratnu spoljnu politiku'. To je ustvari bila komisija za planiranje Ujedinjenih nacija i njene povelje. Članovi te komisije su bili različiti savetnici i članovi osoblja Stejt Departmenta, Članovi Saveta za Inostrane Odnose i vodeći ljudi u oblasti obrazovanja, medija i istraživanja u oblasti spoljne politike. Svaki član ovog komiteta je bio ili član SIO (vidi sledeće poglavlje) ili je bio pod kontrolom tog saveta.

Da je SIO pokušao da naglo uvede Ameriku u svetsku vladu taj napor bi bio osuđen na neuspeh, kao što se to desilo sa Društvom naroda. Američki narod bi se tome verovatno suprostavio. Osnovni cilj ujedinjenih nacija je bio da pripremi amerikance na ideju globalne vlade. Sve je to bio deo postepenog privikavanja na ono što tek dolazi. OUN su zapravo jedna univerzalna kristalizacija svetskog okultizma, najveća masonska loža sveta.

Sve će to tako zamoriti narode (misli na ratove, porast kriminala, pad morala,..) da ćemo im prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja će moći po svom raspoloženju, bez ikakvog lomljenja usisati u sebe sve državne sile sveta i obrazovati nadvladu. Na mesto savremenih upravljča mi ćemo upostaviti strašilo koje će se zvati nadvladina administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane, kao klešta. Kod takve kolosalne organizacije, ona ne može, a da ne pokori sve narode sveta', svim putevima i načinima treba da razvijamo značaj našenadvlade predstavljajući je kao zaštitnika i nagradodavca svim onima koji nam se dobrovoljno pokore.

(iz Protokola)

OUN preko mnogih svojih organizacija, na svim nivoima i u raznim političkim i kulturnim oblastima deluje na stvaranju novog sveta i to po pravilu postepeno i nenametljivo, uvek uvijeno u izgled dobrih namera. Kao ilustracija – Lucis trust (sto je inače skraćenica od Lucifer's trust – Luciferov trust) poznat je u centrali za informacije OUN-a i zastupljen je na njenim skupovima u Ženevi i Njujorku. Lucis trust vodi i 'meditacije punog meseca' u Njujorku (posvećene Dijaninom kultu), na terenu Karnegi-fondacije za unapređenje UNESCO-a i tzv. 'Nove svetske religije' (New world religion) – N.Homuth: 'Pažnja, ekumeni'.

Ali, treba se bar nakratko zadržati na Savetu za Inostrane Odnose.

______________________________________

sledeći odeljak