Atlantida

---

..Minerva je odnela u Eter srce Dionisovo i ono tu postade vrelo sunce. Ali od dima iz tela Dionisovog izađoše duše ljudi koje se izdigoše na nebo. Kada blede seni budu stigle do plamtećeg srca Božijeg – Dionis će sav vaskrsnuti, živ bolje nego ikada u visinama Emopireja. To je tajna smrti Dionisove.

A sad čuj tajnu vaskrsenja. Ljudi su meso i krv Dionisa, nesrećni ljudi su razbacani delovi koji se traže i uništavaju se u zločinu i mržnji, u bolju i ljubavi, kroz lanac od hiljade života. Vrelina vatre iz zemlje i ponor sila donjih jednako ih vuku sve dublje u ponor, sve više ih komadaju. Ali mi posvećenici, mi koji znamo šta je gore, a šta dole, mi smo spasioci duša, Hermesi ljudi. Mi ih sebi privlačimo kao ljubavnike, a na s samo privlače bogovi. I tako mi nebeskim inkarnacijama uspostavljamo živo telo božanstva. Mi rasplačemo nebesa i obradujemo zemlju i kao dragocene igračke u našim srcima čuvamo suze svih bića kako bi smo ih pretvorili u osmehe. Bog umire u nama, u nama se on ponovo i rađa. – Tako je govorio Orfej. (E. Šire: »Veliki posvećenici)

---

 

Prema predanju, Atlantidu je sačinjavalo sedam ostrva, a naselila su ih bića koja su došla iz drugog sunčanog sistema, sličnog našem, pre 30.000 godina. Teško je adekvatno opisati istoriju civilizacije, a da se duboko ne zađe u sferu mitskog, iracionalnog.

U svim legendama naroda veliki i najtajnovitiji deo posvećen je mitskom narodu, i čak (i po današnjim merilima), nepojmnjivo civilizacijski razvijenom koji je na vrhuncu svoje moći završio u strašnom sveopštem Potopu. Priču o potpu kao velikoj kazni koja je usledila zbog zloupotrebe moći možemo pratiti gotovo u svim religijama sveta.

Dejan Lučić u svojoj knjizi "Vladari iz senke" kaže:

"Žitelji Atlantide nisu bili najstariji 'narod' na zemlji, ali su zato u vreme u koje su aktivno boravili na zemlji najbolje odmakli u osvajanju slobode. Težili su ka apsolutnoj slobodi. Slobodi od čvrstih materijalnoh zakona, prevazilaženju čvrstih stega 'obične' ljudske egzistencije. Što god su više osvajali i kontrolisali energetsku suštinu svoga postojanja i time sticali neizmerne moći manipulacije nad prirodom (astralne, vantelesne projekcije, putovanja, direktan prenos misli i osećanja, materijalizacija i dematerijalizacija, drastična izmena klimatskih i drugih uslova na Zemlj i slično), to su više zaboravljali da je druga strana slobode odgovornost. Apsolutna sloboda je jednaka apsolutnoj odgovornosti za svaku misao reč ili delo.

Stanovnici Atlantide su svoja znanja magije poslali u budućnost. Oni su bili posednici Vrhovne nauke, prave magije, pravog kulta koji se rodio pre nekoliko milijardi godina, na ko zna kom mestu. Pre 12.000 godina, posle vladavine koja je trajala oko 18.000 godina, Atlantida je potonula u more. Bila je to posledica katastrofe na Kosmičkom nivou, koja je zadesila čitavu Galaksiju.

Ali neki su i preživeli, malobrojni i ne u ljudskom obliku na kakav smo navikli, već kao energije, kao nevidljivi Majstori (Inicijati koji su zauzimali stepene iza Bezdana, pali anđeli, ali ako više volitie bogovi istorije). Njih je dvanest. Kada je to potrebno (po njihovom mišljenju) oni se inkarniraju na materijalnom planu.

Trudili su se da održe "Drevno znanje". Prenosili su to svoje znanje ljudima, ali u tome nisu uvek uspevali kako treba, i to ponajviše iz porostog razloga što ljudi nisu bili u stanju ni da ga pojme ni da ga prihvate. Ali menjale su se civilizacije, zavisno od stepena prihvatanja "Tajnog znanja" bila je to manje ili više uspešna civilizacija, ili tačnije - zavisno od stepena zloupotreba tog znanja, one su opstajale duže ili kraće. Kako prolaze vekovi dolazi se do nekih uobličavanja - stari Egipćani su napravili pomak, Grci su ga preneli u Evropu.

Važno je napomenuti da je jedan broj Inicajanata težio da očuva izvorno čisto znanje - da razjasni "Simbole" u izvornom "Sistemu" i sa tim znanjem da pokuša da oživi kult drevnih bogova, dok drugi - prilagodili su ga svojim uskim potrebama, što znači zloupotrebili ga i na taj način se odvojili od izvorne svetlosti. Ilustracije radi, setimo se samo kako su stari Egipćani koristili svakojake – profane stvari, za prenošenje ritualnih i magijskih šifara i simbola – počev od srazmera i brojnih veličina Piramida pa do Velikih i Malih arkana Tarota. Upravo karte, kao igra, kao kocka, kao porok – izabrane su za prenosioca tajni, jer oni su bili dovoljno mudri da znaju da je jedino porok večan i da se najlakše prenosi među ljudima. Iskoristili su ga kao nosioca mudrosti kroz vekove, a da običan, neuki svet i nije znao šta ima u rukama. Setite se kada uzmete karte u ruke da su četri znaka u kartama zapravo simboli četri kosmička elementa. Ali to nam sad nije tema.

Znanje je prenošeno ali sa greškama

Znanje je putovalo kroz vreme, ali sa greškom. Ankh-af-na Khnosu, sveštenik Amoun Raa u Tebama u XXVI dinastiji je pokušao da oživi drevne zvezdane kultove i to mu je uspelo ali sa greškom. Lunarne Kultove vraća na pozornicu istorije i misterija. Oživeo je pravi Lunarni kult (Lunarno-Plutonski).

Slično je i sa hrišćanstvom koje se u praksi odvojilo od svog izvorišta - postalo je suprotno istinskoj inicijaciji Ozirisovog Eona - gnostičkom hrišćanstvu. Ono se sačuvalo samo u retkim fragmentima i kao "jeres" jer su Hristovu reč objašnjavali magičnim značenjima što se zvaničnoj, dogmatskoj crkvi nije sviđalo - bez obzira da li se radi o katolicizmu ili pravoslavlju, možda i zato što je gnostičko hrišćanstvo bilo previše komplikovano za narod, pa i same sveštenike. Reinkarniranje Elifasa Levija (Eliphas Levi), jednog od vladara iz senke ili inicijanta, imalo je za cilj da on u svom životu uspostavi gnostičko hrišćanstvo. On je svetu otkrio Pravi Sunčani Kult. Ali do toga dolazi tek na kraju Ozirisovog Eona.

Vladari iz senke

Vladari iz senke, energije, nevidljivi majstori, insajderi - ili već kako ih zovemo, su posvećene energije iz jednog nebeskog klana zaduženog za planetu Zemlju, (Svedenborg) oni nisu Bogovi.

Njihov je zadatak da planiraju istoriju civilizacije na Zemlji. Oni su ti koji postavljaju civilizacije u žižu istorijske pozornice. I ako ne uspe kako je zamišljeno, na sceni je smenjuje druga civilizacija. Po toj teoriji nema slučajnosti u istorijskim zbivanjima – zapravo se radi o nekoj varijanti teorija zavere, ali najšire gledano. Mi smo samo jedan veliki eksperiment nebeskih duhova. Kada nisu zadovoljni onim što su stvorili – sve počinje ispočetka – jedan narod potiskuje drugi, varvari osvajaju Rim, Evropljani brišu cele narode na Američkom tlu, Sida kosi stanovništvo Afrike,.. Kao što mi menjamo cveće u bašti – oni menjaju nas. To nisu bogovi u smislu savremenih religija – najpribližnija bi bila shvatanja stare grčke mitologije – bogovi koji žive na nebu sa svim manama i vrlinama ljudi, ali kroje sudbinu smrtnika. Tako su stari Grci približili znanje o nebeskim hijererhijama običnom svetu. Slično nalazimo i u Denikenovim knjigama, koje su bile jako popularne sedamdesetih godina (»Povratak u budućnost«), samo kod njega to nisu bogovi već kosmonauti iz drugih galaksija koji prvo postavljaju ljudski rod na zemlji genetskim inženjeringom, a zatim vode računa o tome kako će se razvijati to društvo koje su stvorili. Zemlja je njihov ispit. Tu polažu diplomski koji traje hiljadama godina, a kad ga polože onda se kvalifikuju za viši klan koji je bliži Božanskom, bliži Svetlosti.

Delovanje će u sadašnje vreme biti usmereno na stvaranje suštinskih promena u razmišljanju, znanju i ostalim životnim ciljevima čovečanstva. Učenje treba da se proširi korišćenjem modernih srestava kao što je televizija, štampa,..(Poslednjih godina su se pojavile popularne TV serije čiji je producent Kris Karter: »Dosije X«, »Milenijum« i slične). Ciljna Godina je (po nekima) 2025. do kada treba da se dogodi drugi pad. Do tada i vreme treba da prestane da ubrzava i polako počne da usporava. Svi primećuju da vreme prolazi sve brži i brže, ali to pripisuju starenju. To je samo donekle tačno jer je potrebna neka životna dob da bi se mogla napraviti neka razlika – od proticanja vremena nekada i sad, ali to nema veze sa starošću. Mi nemamo čulo za vreme pa samo na posredan način primećujemo njegove promene. Dan nam je sve kraći, ne stižemo da uradimo ono što smo planirali. Posledica toga je i da se sve kasnije leže – dan nam je tako brzo proleteo da ne možemo još da legnemo jer – ako ništa drugo – nismo dovoljno gledali televiziju koliko naš osećaj za vremensku prostornost i zahtevi za zabavom određuju. ( To je samo jedan primer). Nažalost to izuzetno odgovara satanističkim tendencijama savremenih moćnika, jer čovek je biće dana, svetlosti, nije zdravo (ni za telo, ni za duh) ostati budan iza ponoći kada vladaju neke druge sile.

(Da li ste se zapitali: Zašto sednice Saveta Bezbednosti OUN počinju u 23 časa po Njujorškom vremenu?)

______________________________________

sledeći odeljak