Sidrenja i noci na Dunavu

         Pokusao sam jednog dana da i ja, kao zapovednici guraca, kojima sam se divio, nastavim da po padu mraka plovim nocu. Ako mogu oni, nisam video razlog zasto i ja ne bih mogao. Nisam video taj razlog, ali nisam video ni kuda idem. Tako sam se lepo nasukao na jednoj dunavskoj krivini kod Vajuge, da mi je to bila prva i poslednja nocna recna plovidba.

           N e m o j t e  se osloniti na odlican usmereni far, koji ste sa radoscu nabavili, misleci kako cete i vi sa jedne obale moci da obasjate drugu, i time resiti problem plovidbe nocu. To mogu da izvedu guraci, jer je njihov visoko iznad vode na krovu kabine, a vas je rucni, ili ako je palubni on je nisko postavljen. Kada vam u prvim satima mraka on zatreba, nad vodom se pocinje stvarati maglicast veo i kada uperite svetlo, da biste videli kuda plovite, stvori se na deset metara od vas beo neproziran zid! Kao i pri svakoj voznji kolima u magli. Drugo, nije u pitanju samo udaljenost od obale u plovidbi rekom. Ne smete smetnuti s uma postojanje povrsinskih prepreka - kojekakvih grana pa i velikih debala, koje je Dunav pokupio sa ko zna koje ade i nosi sa sobom. Lupiti u to u voznji motorom ne bih preporucio!

        Sidriti se nocu na Dunavu, kod nas, u Bugarskoj i u Rumuniji, morate radi bezbednosti ciniti van plovnog puta i najmanje desetak metara od obale. Njihove "Bele ladje" i krilate i nekrilate, plove i jure nocu kao sumanute i takve talase dignu uz obalu, da vas lako mogu razbiti o nju ako ste joj previse blizu. A sto se tice "nepozvanih" gostiju mi ih nismo sretali. Ako smo videli desetak rumunskih i bugarskih siklji, mnogo sam rekao. A sa cuvenim Lipovljanima, ciji je reon gusarenja Dobrudza, ispod Crne Vode, nismo se sreli, jer smo kanalom Crna Voda - Adzidza izbegli plovidbu tim putem.
        Treba vec pre zalaska sunca, osmatrati koje bi mesto bilo pogodno za spavanje. Za videla pristati lepo, usidriti se i spremiti tako mirno za pocinak. A ako vam se bas mnogo zuri, onda ustanite u tri ujutro, tada vec svice, pa nastavite dalje.
         To je moj savet.
         I jos nesto je jako vazno. Citao sam da su par njih koji su nocivali ispod djerdapske brane, ne znam tacno na kojoj daljini, ujutro primetili da su na suvom! Naime, u toku noci su na brani zatvorili prelivne ventile i time "oborili" nivo Dunava nizvodno od nje. Zato se treba sidriti radi nocenja sto dalje od brane i na vecoj dubini, da opadanje vode od dva - tri metra ne bude razlog vasem nasukavanju.

Svetla u nocnoj plovidbi

         Akumulator koji sam imao na ladji je bio od 34 Ah. Dopunjavao se radom Tomosa preko malog ispravljaca, koji sam za tu svrhu napravio. Potrosaci koje je napajao strujom su bili: radio, pumpica za vodu, kabinska svetla, poziciona i kompas. Najvece opterecenje su bila poziciona svetla - sva zajedno 20 W. Kada bi celu noc gorela znacajno bi ispraznila akumulator.
        Koristili smo te potrosace na ovaj nacin: bez ogranicenja i razmisljanja o trosenju struje za radio, pumpu za vodu i kabinsko svetlo. Medjutim, poziciona svetla smo palili nocu samo u teritorijalnim vodama, a na otvorenom moru smo ih gasili, dok ne bismo ugledali svetla nekog drugog broda u prolazu. Tada smo palili svetla, da ga ne bismo zbunjivali, jer nas na radaru sigurno opaza, i drzali upaljena dok se ne razdvojimo. Povremeno sam bometrom kontrolisao napunjenost akumulatora i nikada nije bilo takvo stanje da ga je trebalo posebno motorom puniti.
        Kada smo bili na sidru, a hteli smo da budemo vidjeni, umesto pozicionog svetla na vrhu jarbola, palili smo petrolejsku lampu i kacili je na bum. Jedno punjenje petrolejom je bilo dovoljno da svetli cele noci do jutra.
         Interesantno je i ovo reci: jedan jedini pljosnati ulozak od 4.5 volti bateriske lampe je bio dovoljan na celoj plovidbi! Nije se ispraznio i ako smo lampu koristili nocu kad god nam je zatrebalo. Ovo me je bas iznenadilo.

Prolaz kroz kanal Halkisa

         To je bilo iznenadjenje! Citao sam o Halkisu u "Yu Nautici" - kako su neki jedrilicari dosli do njega jedne godine, ali zbog kvara pokretnog mosta videli da nema prolaza i okrenuli se nazad.O cemu je rec, i gde je to ?
         Da bi se sa zapadnih ostrva severnih Sporada - Skiatosa, Skopelosa i Alonisosa doplovilo do Saronikos zaliva juzno od Atine, moze se ici paralelno severoistocnom obalom Eubeje, celim putem uz nju biti izlozen gadnom etezijskom vetru i talasima Egeja iz pravcu severo istoka, ili otploviti malo na zapad, pa juzno od Skiatosa, uci u prolaz izmedju Eubeje i kopna i u jednom sasvim bezbednom okruzenju lako doploviti do Atine (slika) .
         Eubeja je davno bila ostrvo, sa kanalom kod Halkisa, sirine dvadesetak metara i isto tolike duzine. Danas je ona i ostrvo i poluostrvo, zavisno da li je most preko tog kanala dignut ili ne (slika) ..
        Sta je tu bilo iznenadjujuce za nas? To je bila brzina protoka mora kroz taj kanal. Kada smo popodne prisli kanalu, most je bio postavljen, saobracaj se odvijao preko njega, a more je teklo od nas ka kanalu i kroz njega kao da je neka planinska reka. Opasno je bilo pribliziti se tom mestu odakle je more dobijalo ubrzanje i pretvaralo se u tako snaznu struju. Ja mislim da je brzina bila ispod samog mosta oko 20 km/h, ako ne i vise. Medjutim, sa desne strane je sagradjen lep pristan, bezbedan sto se te struje tice, te smo se tu vezali uz jedan veliki gliser i cekali dizanje mosta.

        Most se uklanja na cudan nacin, spusta se pa onda uvlaci u obalu. Svejedno kako ako postupak sluzi svrsi - da kanal oslobadja po visini. To se cini u vreme kada struja prestane da tece. Zatisje traje desetak minuta i onda krece more ponovo da "curi", sve brze i brze sa suprotne strane. Sluzbenik na tornju pored mosta nam je kazao da ce smirivanje struje biti oko ponoci i da ce ga tada otvoriti.

         Posle malog provoda po lepom Halkisu, slusajuci sirtaki na radiju, leskarili smo u kokpitu i cekali paljenje narandzastog svetla, signala pripreme na visokom semaforu iznad mosta. Medjutim, doticni sluzbenik je malo zakasnio! Kada je dao zeleno svetlo i digao most, struja je vec krenula ka nama, toliko brzo da je bilo potpuno nemoguce savladati je. Na punom gasu naseg Tomosa zaustavila nas je na oko cetrdesetak metara pre prolaza i uvidevsi da nemamo sanse, morali smo pobeci izvan nje. Inace bismo se sudarili sa jedrilicama koje su vec kao katapultirane proletale izmedju betonskih ivica pravo na nas. Sta smo mogli, nego da legnemo da spavamo i da vidimo sta cemo sutra. Ujutro je struja tekla za nas povoljno, kao i pri doplovljenju prethodnog dana. Resili smo da ne oklevamo i da vise nista ne cekamo, vec da spustimo jarbol i da se provucemo ispod mosta u matici struje. Tako smo i uradili. Spustili smo ga, projurili sredinom kanala, digli ga zatim i odahnuvsi produzili dalje.
         Treba se u kapetaniji Skijatosa, informisati da li je most pomerljiv ili je u kvaru, pre nego sto se podje ka Halkisu.
         Sve skupa zanimljiv dozivljaj!

Korintski kanal

         Niko zivi ne ide oko Peloponeza ako ne mora, naravno! Nisu Rimljani ni Grci bas toliko bili zaludni, da su se dohvatili asova iz hobia jos 67. godine za vremena Nerona, da bi kopali to cudo od kanala (slika) .
        Struja u kanalu je bila oko 2.5 cvora, u nasem smeru kretanja, pri nasem prolasku. Posto je jedna brodurina bila ispred nas, koju je jedan mali tegljac lagano vukao, mi smo ugasili motor i onako bez njega klizili jako lepo i u struji kanala i u vodi koju je taj brod povlacio za sobom.
        Prolaz kroz kanal nije besplatan. Cena prolaska za deplasman do 1000 kg je bila 69 dolara i rasla je sa tezinom broda. Ta velika bela ladja, iza koje smo bili u kanalu, je zajedno sa nama cekala otvaranje kanala, pilota i tegljaca. Ona je platila za prolaz 20.000 dolara! Kazu za njega da je to najmanji, ali i najskupjli kanal.
        SAVET: Treba na ulazu u Grcku pri popunjavanju prvog papira ''Tranzit log'' - a, pomisliti na tarifu za prolaz Kanalom i u rubrici - tezina broda staviti manju cifru! Znajuci za visoku cenu prolaza, upisao sam: 750 kg, a ne kao sto mi pise u plovidbenoj dozvoli: 1050 kg! Posto se naplacivanje vrsi na tornju, pred sam ulaz u kanal, popeo sam se na njega a Pedji rekao da se odvoje od bitve i neka se ''muvaju tu negde'' na vodi ispred tornja.
        Kada sam dosao na red za naplatu, sluzbenik mi je zatrazio nasu Plovidbenu dozvolu. Ja sam se kao nasekirao sto je ostala na camcu i pokazao mu samo taj ulazni grcki papir. On je ''zagrizao udicu'', procitao je iz njega 750 kg i naplatio mi najnizu cenu prolaza, 69 dolara za brod do jedne tone.
        ''Ko umije njemu dvije!''

Kanal Lefkas

         Kroz ovaj kanal se prolazi bez dazbina! To je vazno. Sta se time dobija? Ne toliko u vremenu jedrenja od Korintskog zaliva prema Krfu koliko se omogucava bezbednija plovidba u prvoj polovini te rute, zbog zaklonjenosti ostrvima, a time i lako nalazenje mesta za pristajanje i eventualno nocenje (slika) .

        Lefkas je lep gradic i za duzi odmor. Izlaz prema severu je pregradjen pokretnim mostom za putnicki saobracaj. Otvara se za jedrilice u 7 sati ujutro. Odmah posle prolaska kroz njega treba paziti i ici tacno plovnim putem dobro oznacenim bovama, da se ne bi lupilo u neku od stena kojih ima i sa leve i desne strane.
        A zatim, u zaklonjenom moru, na lepom maestralu dozivecete divno jedrenje.

Proracun kursa i drzanje u plovidbi

         Pomorska navigacija je plovidba, ili upravljanje brodom. Teresticka navigacija je upravljanje brodom uz pomoc zemaljskih orijentira a astronomska uz pomoc zvezda. Elementi teresticke navigacije su izracunavanje kursa plovidbe, stvarne pozicije, udaljenosti od objekta, proracuni vremena i drugo vazno za kontrolisanje plovidbe. To se mora zaista odlicno znati. Nije tesko za shvatanje i ima toga u knjigama o jedrenju, udzbenicima za pomorce, a i u pomorskoj enciklopediji sasvim dovoljno. Pre plovidbe sam , iz puke znatizelje, proucio i drugo nesto - knjizurinu - udzbenik za Pomorsku akademiju zvanu: ''Astronomska navigacija''. Na kraju tog mog ''zimskog semestra'', kada sam zaklopio njene korice, mogao sam da odredim poziciju ladje u 03h 23min i 43sec, 13 jula 1998. godine bugarskog letnjeg vremena, kada je osmotrena visina zvezde Kapele od 37 lucnih stepeni 12 minuta i 18 sekundi! Da sam polagao taj ispit u pravoj Pomorskoj akademiji, siguran sam da bih ga tada polozio. Medjutim, niti sam imao sekstant, niti su moje rute po otvorenom moru predvidjene da budu toliko duge, da bi mi trebalo to znanje. Bilo mi je zabavno to ucenje i time sam zadovoljio znatizelju te zime.
        Ali sto se tice teresticke navigacije, stvar je neuporedivo laksa. Lako sam svoje znanje iz vazduhoplovne navigacije dopunio specificnostima na moru.
         Rezultat tog znanja je, da sam n e p o g r e s i v o izracunavao kompasne kurseve i dolazio na odredisnu tacku! Gresio sam samo u predvidjanju vremena dolaska do pojedinih orijentira, tacaka, ostrva. Razlog je bio uglavnom precenjivanje, ili potcenjivanje brzine kojom cemo ploviti.

        Nista mi mozda, u toku cele plovidbe, nije bilo draze, nego kada smo posle deset sati jedrenja, presavsi 40 milja pri prelazu Egeja, ugledali svetionik Psature tacno  p o  p r a m c u  jedrilice! On je izgledao iz daljine kao drvce sibice koje izranja iz mora. A visok je 40 metara! Taj otocic, tacka na geografskoj karti, je bio odrediste - kraj moje povucene linije prema kojoj sam racunao kurs plovidbe. Smeo sam vrlo malo da pogresim ako skrenem u desno, ili malo vise ako mi zanos bude levo od pravca. U oba slucaja bih naisao na druga ostrva prema kojima bih uspostavio orjentaciju. Medjutim, nisam ni za delic stepena ili milje pogresio! Kada je Duda viknuo :''Vidim svetionik!'', otok se nije ni video. A i kako bi kada mu je najveca visina sestdeset santimetara, a precnik mu je po kartama manji od 400 metara (slika) ! Meni se cinilo iz daljine da je kao zemunski Lido - vrh Ratnog ostrva! Svih deset sati sam ja bio za kormilom i unapred rekao i Dudi i Pedji , da ce da vide, da kada se tacno izracuna kurs, tacno drzi, onda i tacno stize. I bilo je tako i tada i pri prelasku Otranta i Jadrana.

        Da bi se stiglo tamo gde se zeli trebaju, ako se ne dese nepredvidjene hidro-meteoroloske promene, samo zadovoljiti dva uslova: prvo, tacno odrediti kompasni kurs i drugo, drzati ga sto tacnije SVE vreme plovidbe.

        Kompasni kurs (KK) je jednak pravom kursu (PK) - onom koji ste izmerili na karti, plus   a l g e b a r s k i   zbir: magnetne varijacije (MV), ili kako se u letenju to naziva - magnetna deklinacija (MD), podrucja na kome se plovi i koja se moze procitati na karti, devijacije kompasa (DK) koju za vas kompas treba da imate za razne smerove u kojima plovite i koja je na plasticnim i drvenim jedrilicama obicno nula ili blizu nule (ako nemate neki metalni predmet blizu kompasa), zatim ugla zanosa (UZV) jedrilice s obzirom na vetar pod kojim se ocekuje plovidba, i ugla zanosa od morske struje (UZS). Racun je prost. Zbog ugla zanosa jedrilice od vetra i od morske struje, kompasni kurs moze biti za nekoliko desetina stepeni razlicit od pravog, izmerenog na karti. I tu nema mesta iznenadjenju, vec se to mora prihvatiti i tacno drzati sve vreme. Onom kome je dosadno, da recimo dva sata gleda samo u kompas (naravno ne bukvalno), neka ne hvata tocak ili rudu kormila u ruke. To jeste naporno, ali se postavlja pitanje - Hocete li da stignete tamo gde ste naumili ili ne, ili to moze biti i tu ''malo blize ili dalje , nema veze''. To je vas izbor, potpuno. U obalnoj plovidbi gde vidite kopno je sasvim druga stvar, tu se on gleda samo radi provere, a za drzanje pravca sluze neki od zemaljskih orijentira, ili odnos broda prema njima. Sinovi su se, nazalost, pored svih svojih kvaliteta, olako odnosili prema zadanom kursu. To nije mnogo znacajno kada se vidi kopno, ali kada to nije slucaj, ne sme da bude setanja po deset stepeni levo - desno od kursa, sto je njima bilo normalno kormilarenje. Pedja se suprotstavljao mojim opomenama, govoreci da je to u srednjem kao da se ide tacno po liniji puta. Ali postoji lepa izreka koja vazi i ovde:
        ''Ako znaci ne mora da bidne''!

Meteo prognoze

         U Crnom i Mramornom moru ih nisam cuo na tranzistoru, vec sam obigravao kapetanije i odatle ih dobijao. Medjutim, vec od Imroza se cuje grcka prognoza na grckom i engleskom jeziku. Daje se na srednjim talasima tacno u pola sedam ujutro na 729 KHz . Prethodno u Mirini treba precrtati sa karte Grcke u kapetaniji, oblasti za koje se daje prognoza, da biste je razumeli. U Jonskom moru se vec hvata radio Split a prognoza je posle svakih vesti. Italijane sam slusao u 23.15 na 92 MHz. Oni daju prognozu i na srednjim talasima ali ne znam tacno na kom.
        Bez procene da li ste sposobni ploviti po prognoziranim meteo uslovima ne biste trebali isplovljavati.

U kom smo nagibu plovili

         Nikada, ni na najjacem vetru pri povratku ka Mirini, ne na vecem od 20 stepeni.
         Razlog tome je bilo uskladistenje svega moguceg: hrane, alata, goriva, vode i kojecega drugog u komore ispod vodene linije. Takva velika stabilnost i nije sasvim pozeljna, jer pri udaru vetra jedrilica tesko ide u nagib i nagli pritisak na jedra nema cime da se amortizuje. Medjutim, dalje od obale nema rafalnog vetra, cak i kada iznenada dune jako, ima se vremena za popustanje skote.
        Tako je bilo na moru, ali doziveli smo nagib 45 stepeni na Dunavu, i to bez jedara. Talasi su nas posle pucanja stifta elise okrenuli na bok i bas toliko nagnuli. U tom trenutku sam bacio pogled na inklinomer, ispod ruze kompasa, i ocitao - 45 stepeni! A to je bilo, po zlu cuveno mesto, izmedju Rama sa nase i Bazijasa sa rumunske strane, u prepodnevnim casovima.
        Pri lepom vedrom vremenu, i ne mnogo vetrovitom!

Morska bolest

         Ovo je vrlo gadna tegoba. Slomije vas potpuno. Ako dobijete ovu "bolest kretanja" - kinetozu, na kopnu vozeci se kolima ili autobusom, mozete izlaskom stati na cvsto tle i lako se povratiti, ali ovde na moru to nije slucaj. Od gibanja vam je pozlilo a u njemu treba da ozdravite! Kako je to moguce? Vrlo tesko, zaista.
         U zavrsnoj etapi plovidbe oko sveta, Srboljuba Kojadinovica, od Rejuniona ka Grckoj, mladic, clan posade, je mesec dana bio slomnjen od nje. "Mesec dana je lezao nesposoban za bilo sta." su bile reci njegovog oca.
         Da vam se to ne desi, morate pre izlaska na more, pola sata ranije, popiti tabletu leka za ovu bolest. I posle cete videti kako ce vam biti i da li ce se organizam sam prilagoditi, tako da prestane potreba za pilulama. Medjutim... ja sam cuvajuci te tablete drukcije uradio.

        U Adzidzi, pri rastanku sa kapetanom Draganom na guracu "Hajduk Veljko", svi su se nalili dobro i kafe i soka i vinjaka. Nesto sam i ja gucnuo, ali ''znajuci za jadac" ne mnogo. Pri tom sam popio i jednu tabletu Navisana protiv mucnine, a njima nisam to dao!
        Kada smo izasli oko pola jedan u podne iz luke na otvoreno more, docekali su nas ukrsteni talasi visine do 1,5 metra sa vrhovima i udolinom u obliku trorogog sesira. Vrlo su nas neugodno klatili po svim osama broda. Dudi je pozlilo za nekoliko minuta. Ostavio je bled kormilo, povracao i legao. Za njim, za koji cas, je to ucinila Sanja, a odmah i Pedja! Dve klupe i patos kokpita su bili mojim "horizontalcima" zauzeti! Za mene nije bilo mesta!
        Dok sam gledao njih, sta to rade preko ograde i meni se malo uzbudio stomak. Da li od Navisana ili od saznanja da ako i ja legnem nema ko da upravlja sledecih 80 milja do Varne, sto znaci do veceri i celu noc do jutra, svaka muka mi je prestala.
        Nikada im se to vise nije desilo, a naravno ni meni. Ta prva tableta Navisana je bila i poslednja koja je bila potrosena iz kutuje.
        Pedja je divno okarakterisao odakle to: "To je sukob cula'', a ja dodajem:''To je uzbuna u nasem komandnom centru u glavi, i dok njegovi kontrolori ne rese novonastale informacije cula koje se sukobljavaju, oni nas poloze u horizontalu, jer ne znaju sta bi drugo. Nama je jako neprijatno, ali sta se moze, kada oni ne znaju, ili su zaboravili sta je more''.
        Interesantno je i ovo reci, u slucaju stvarne opasnosti morska bolest prestaje! Zamislite. Tako sam procitao u medicinskim knjigama. Ne mogu sopstvenim dozivljajem da ovo potvrdim, ali verujem da je istina.

Obilazak Istorijskih znamenitosti

         Kako bi bilo lepo, da je to bilo moguce u onoj meri u kojoj sam zeleo. Ja sam u svom razmisljanju o krstarenju nameravao da obidjemo puno toga, pored cega nas put vodi. Medjutim, stosta je "palo u vodu". Ocekivao sam da cu naici na more kao sto je nas Jadran leti, da ce Sanja u plovidbi lezati na provi i citati neki "Bazar" i da ce sve teci glatko sto se tice plovidbe. Sanja ni jednom to nije uradila, a mi smo cesto, narocito u pocetku, bili "ufaclovani" u trenerku, nepromocivu odecu sa spasilackim pojasom i uprtacima.

        Posle Crnog mora, jasno mi je bilo da je nas glavni zadatak, da svaki iole normalan dan za jedrenje, iskoristimo za novih 40 milja ka Jadranu, a ne da gledamo spomenike i muzeje. I tako smo i cinili, bilo mi je zao, ali sta se moze! Bili smo ranije u Grckoj, videli njene velike znamenitosti, a sada i ako nesto propustimo nije tragicno. Pred sinovima je ceo zivot, pa ako hoce neka idu i neka gledaju sta im je po volji, na drugi normalan nacin. Obisli smo ipak lepo Varnu, Aja Sofiju u Istambulu, popeli se do hrama odakle se kralj Egej bacio u more, ostrvo Vido, i jos ponesto. Ali ne onoliko koliko sam nameravao.
         Citajuci "Besu", brodski dnevnik puta oko sveta Joze Horvata, stekao sam sliku o njemu kao o svojevrsnom siledziji, jer je skoro uvek, lepe trenutke odmora u zivopisnim uvalama, prekidao i nastavljao plovidbu, bez obzira na molbu supruge i sina da jos malo ostanu. I evo sada sam ga shvatio.

         Nije siledzija, vec covek koji "vidi" najdalje od svih.

Pecanje

         Nosili smo se mislju da pecamo, ali samo jednom kada smo krizali prema Bjali. Zakacili smo na udicu belu krpicu i vukli je za sobom ne bismo li uhvatili neku ribetinu, ali nista od toga nije bilo. I manuli smo se "corava posla". Ima ljudi kojima je to zanat, pa neka oni urade taj posao umesto nas i za nas.

Praznici

         Morate tacno znati sve datume verskih i drzavnih praznika. Tog dana se carinici odmaraju, a sto je najvaznije, radnje su zatvorene. Necete moci kupiti hleb, a ni kojesta drugo. Tako smo, secam se, u Lefkasu ostali bez njega, a na Krfu u poslednjem trenutku dosta kupili tosta. Posle sutrasnjeg praznika - Santa Marija, pekari su otpoceli strajk! Divota jedna. Ali nas, lepo snabdevene to tada nije pogodilo.
        Tost nam je lepo sluzio do Italije.

Lopovi i kradje

         Mozda ima i toga, ali ja mislim da smo mi ipak nenadmasni u tome. Naravno treba zakljucati kabinu kada se odlazi sa broda, ali je u malim lucicama nezamislivo da se neko popne na vas brod da bi vam nesto ukrao.
        Ali..., dosla nam je nepozvana u goste jedna lepa, ogromna, lucka zuta macorcina, nocu u Sarkeju, na ulazu ispred Dardanela i probudila nas svojim tapkanjem. Rasturila nam je breskve iz kotarice u kokpitu, verovatno trazeci ribice, i nista vise.

         Joshua Slocum, jedrilicar koji je prvi obisao svet sam na svojoj jedrilici "Spray" 1885 godine, u Magelanovom prolazu u Ognjenoj Zemlji, branio se od nocnih posetilaca, bosih urodjenika, na taj nacin sto je posipao palubu i kokpit rajsnajglama! Sta kazete na to? Fenomenalan izum. Zaista mislim da to moze biti delotvorno. Samo ako to uradite uvece, sutra ujutro ne smete pospani, polu zatvorenih ociju, izlaziti da bi vas svez vazduh rasanjivao. Morate progledati potpuno u kabini i onda sirom otvorenih ociju, pokupti cavlice posute po palubi i kokpitu - sve do jednog.

Morske nemani

         Videli smo samo dzinovsku kornjacu u Saronikos zalivu, juzno od Atine i modre delfine koji su nas pratili bezbroj puta. Morske pse ne. Medjutim meduza u grckim vodama ima jos kako, i jedna mi je dobro isprzila nadlakticu. Svi smo voleli da se drzimo za lestvice i tako kada nam je bilo vruce, da se u vodi rashladjujemo. I u jednom takvom mom uzivanju, dosla je ona, valjda iz ljubavi, da me pomiluje. I ucinila je to. Mozda ne bi da je znala koliko me je njeno milovanje peklo. To je osecaj kao kada sa ranom udjete u slanu morsku vodu. Przi vas, i koza na mestu dodira odmah pocrveni. Brzo sam obrisao peskirom ruku i namazao opektinu antialergiskom mascu. Za minut - dva, problem je bio resen. Nestao je taj bolni osecaj i ostala je samo malo vidljiva crvena fleka na tom mestu
        Sada se setih: sedamdesetih godina u Voloskom zalivu, zapadno od Skiatosa, iz camca sam veslom gurao nesto sto je plutalo ispod same povrsine, ogromno, okruglo, preko metar u precniku, providno, pihtijasto, sa nekim dugim "fronclama" koje su visile ipod te kape - da je tako nazovem. Licilo je na neki vanzemaljski stvor ili spodobu iz filmova strave i uzasa. Nisam shvatio da je to meduza. Trebalo da prodje dosta godina za to. Posledice grljenja sa njom pretpostavite kakve bi bile!