Iako nisam bio obavezan, zbog male duzine jedrilice, ipak sam ga vodio. S jedne strane, lepo je imati zapisane svakojake utiske sa plovidbe, a sa druge, on predstavlja dokument koji je od znacaja za vlast. U pola noci, ili tacnije, oko pola dva nocu, prvog dana plovidbe, posle uspesnog presretanja, prve reci kapetana bugarskog granicnog patrolnog broda su bile: "Dodjite gore i ponestite svoj brodski dnevnik i kartu." Bez imalo sale!

        Nema senlucenja po moru, nema plovidbe kao u vreme Kuka, kada ni jedan propis nije postojao, ili su bili takvi da je uvek u pravu bio jaci. Nema plovidbe bez karata, bez ucrtane linije puta i proracunatih kurseva. Ako se ipak neko odluci da tako radi, ne sme da se zacudi ako mu pomorske vlasti zabrane dalju plovidbu u njihovim teritorijalnim vodama, ili ako ustanovi da ne zna gde se nalazi.