Lako je onom koji nema sa cim da se hvali da bude skroman,
rece mi postariji kapetan Beogradskog pristanista!

  Preplovljavamo Egej. Nigde na vidiku Psature, ostrva koje bih trebao
vec da ugledam. Cetiri - pet puta, proveravam proracun. Sve pokazuje
da ne treba da skrenem sa kursa 245 stepeni. I u strasnoj nervozi
i iscekivanju, cujem Dudu kako vice:" Vidim svetionik..."!

   Koja je to radost bila kada biste znali! I gde ga je ugledao? Sta
mislite? Tacno po pramcu jedrilice! Cas se pomaljao, a cas nestajao
u maglicastom horizontu. Kao neko malecni stapic poboden daleko,
daleko u more.

  Od sedam sati do pet popodne, sam sām sa kormilom, skotom
i kompasom, a oko nas samo more uokolo, svuda kud pogledamo!
Pedja mi rece u jednom trenutku: "Ustani i pogledaj cale, okreni
se ceo krug da bi zapamtio ovo!". I ja to ucinih. Sanjao u mladosti
nisam, da cu to doziveti, tu crtu spoja mora i neba, jedino videti
iz svog camca i to, od sest i po metara!

  Da se vratim sad na Psaturu - mislim da sam im pruzio lepu
lekciju kako se upravlja ladjom.

  Dakle..., evo nje u stripu - bez reci!