I kao omadjijan ovim stihovima, jednog dana, jedne godine, u dvadeset
minuta do pet sati posle podne, stojeci u kokpitu i skrivajuci uzbudjenje,
rekao sam glasno sinovima: "Dizi sidro!". "Mali Princ" je lagano poceo
da klizi niz Dunav...

Kao da mu se zauvek raskinula pupcana vrpca, kao da od sada mora da
zivi neki drugi zivot, zivot pravog broda, ozbiljnog, sigurnog i sposobnog
da sacuva one koji su mu se poverili. Od sada ce mu samo vetar biti izvor
snage, a jedrenje smisao postojanja.

Ostavljamo za sobom usce Save u Dunav. Naslonjen na smotano jedro,
gledam vrh jarbola i najnizu tacku Pancevackog mosta...

"Srecan je onaj kome se razigrana masta pretvori u stvarnost!"
- napisao je cika Milenko, na prvoj strani putopisa plovidbe oko Balkana.

Pocela je eto, i nasa - Dunavom put Crnog mora!