Vrlo ozbijan deo plovidbe. U noc se moze uci namerno ili bez svoje volje, ako vas neke struje ili slab vetar sprece da stignete pre mraka na odrediste. U prvom slucaju ste u povoljnijoj situaciji, jer ste se i psihicki i navigacijski spremili za to, a u drugom, to predstavlja ono cemu se niste nadali i cemu se morate brzo prilagoditi.
          Najveca opasnost nocne plovidbe su tri stvari: pad clana posade u more, sudar sa preprekom na, ili ispod povrsine mora i greska u upravljanju, koja je posledica toga sto ne opazate dobro, talase koji nadolaze ili podilaze.

          Kako smo to mi izvodili kada smo nameravali da udjemo ili ulazili nepredvidjeno u noc? Prvo smo sklonili iz kokpita i sa palube sve nepotrebne stvari i spremili na mesto koje ce svima biti znano. Karte, peljar, baterijska lampa, dvogled, lupa, olovka i brodski dnevnik, cigare i upaljac, malo keksa i kafa u termosu su bili na dohvat ruke kormilaru. Nista nije ostalo onako kako se obicno po danu kobelja po palubi: peskiri, novine, kojekakvi samponi, jastuci i slicno. Da ne bismo posezali za lupom i kartom u toku noci, pre pada mraka smo se trudili da zapamtimo u kojim kursevima plovimo. Proucili bismo liniju puta, polozaj hridi obale i rezim rada svetionika pored kojih plovimo.