Upoznao sam ga tragajuci za adresom pisca knjige: "Zoni ili cirkumnavigacija oko Balkana". Stariji je od mene i iz postovanja ga tako zovem. Lepo me je primio, zainteresovao se za ono sto hocu da uradim i pomogao.
         Od njega sam dobio peljar za Crno more, pomorske karte, karte Dunava i najvaznije - prave savete za put. Pre puta smo puno pricali o plovidbi, o tome gde i na sta treba da pazim, koji problemi sve mogu da iskrsnu i kako da ih resim. Hrabrio me je i iskazivao veru da cu uspeti. U poslednjoj recenici u razgovoru sa mnom, telefonom iz Padove, dodao je i ovo: " Nista se ne plasi, uspeces!"

        Pitao sam se tada, kako moze tako da tvrdi kada je plovidba duga i puna neizvestnosti? Sada, posle svega, mislim da je podlogu za takav zakljucak davao njegov osecaj da sam najvaznijoj stvari - pripremi, prisao najozbiljnije. Ko zna?

        Ta, ne mnogo debela knjiga: "Zoni ili cirkumnavigacija oko Balkana", je prekrasan putopis o njegovoj plovidbi gliserom oko naseg poluostrva, u vreme kad Djerdapska brana nije jos bila napravljena. Ima u njoj navigacijskih saveta, dozivljaja, istorije, a nada sve je poeticna. Knjiga je tako lepo pisana, da je preporucujem svakom ko bi zeleo da ide nasim putem, a i onom ko voli da cita lepe putopise. Mene je odusevila. Nema je vise u prodaji, ali se valjda moze naci u nekoj od biblioteka.

        Kada smo cetiri dana cekali smirenje Tramontane u San Kataldu, ispred Brindizija, na domak Bara, pomisljao sam na njega ali mu se nisam javio. To mu je bilo zao. Kada smo se videli kasnije, rekao mi je da bi za sest sati dosao do nas da sam mu telefonirao!

        Dugujem mu ovih nekoliko reci za prijateljstvo i veliku pomoc koju mi je iskazao. Hvala mu!

Povratak

Mala galerija karata