Pa onda...

                ... morao sam znati ne samo ukazati prvu medicinsku pomoc, nego i onu posle prve, jer bolnice ce biti jako daleko od nas. I... jos mnogo toga. Radi bezbedne plovidbe trebalo je pronaci: karte Dunava i pomorske i "pokriti" sva mora sa njima, peljare tih mora, knjige svetionika, Nauticki godisnjak, tablice i druge nuzne knjige. Trebalo je imati sva signalna sredstva, sve zastave zemalja kroz koje prolazimo i tridesetak zastava medjunarodnog signalnog kodeksa. Za sigurno ocuvanje zdravlja morao sam imati hrpu lekova i inekcija, glavne instrumente, pribor i uputstva za njih, pregledati i eventualno popraviti zube i vakcinisati se protiv tetanusa!


        Tehnicki se obezbediti. Svu opremu montirati. Do sitnice imati sve sto je potrebno za plovidbu jedrima i motorom. Snabdeti se rezervnim jedrima, delovima i mnostvom alata za opravke raznih vrsta. U materijalnom pogledu opremiti se hranom i vodom za najmanje sedam dana plovidbe, a benzinom, za celo putovanje Dunavom do Crnog mora. Povrh svega spremiti se i za "ne daj Boze": pozar, udar groma, nevreme, otsukavanje, prodor vode, prevrtanje, napustanje broda, lom kormila ili njegovih okova, kobilice, jarbola... i tako dalje i tako dalje. Sve je bilo spremno mesec dana ranije i sa nestrpljenjem sam ocekivao 1. juli, da uzmem, kao poslednje iz kuce, cetkicu za zube i da je napokon zakljucam za sledeca dva meseca.


        A da li sam se zaista dobro pripremio ? Mislim da jesam. Mozda bih mogao reci, kako se to obicno i kaze, da sam mogao i bolje, ali u sustini nisam to bio u stanju. Mesec dana pred polazak sam bio strahovito nervozan, toliko zasicen informacijama, da jednostavno nisam vise mogao da ih primam. Zato i postoje na brodovima pored kapetana: lekar, navigacijski, tehnicki oficir i drugi, koji preuzimaju deo pripreme na sebe i ne svaljuje se sve na njegova pleca.

        Kako bilo da bilo, priprema je bila obimna, duga... i dovoljna.