Skidali smo flok. Jeste, plovili smo sporije, ali ni teoretska mogucnost nije postojala da se zbog njega napusta kokpit, odlazi na provu i tamo nesto petlja. Nista ne sme prouzrokovati okliznuce i pad sa palube. Proverili bismo rad svetala, rad motora, lampu - zmigavac, obelezivac, koji se baca u vodu pri padu coveka u more i spremnost koluta za spasavanje. Vreme drzanja straze je ostajalo isto - dva sata. Delili smo se: na onog koji spava "mrtvim snom" u kabini, na drugog koji spava u kokpitu u pripremi, privezan uprtacem sa konopom i karabinom za ladju i na kormilara koji mora  s e d e t i   i upravljati. Svi smo stavljali pojase za spasavanje. Nismo ih skidali ni kada smo spavali.
          U kabini je stalno gorela slaba crvena lampica. Ona je omogucavala da se sve vidi, a da nam se ipak ne rasprsuju cunjici u oku kad se prilagode za nocni vid.
          Sustina u ponasanju nocu je bila ova: nema izlaska iz kabine pre nego sto se sopstveni konop ne zakaci, nema ustajanja sa kormilarskog mesta a da se onaj, koji je u pripremi i spava prekoputa kormilara, na dohvat njegove noge, ne probudi. A ako treba poduzeti neku radnju van kokpita, budi se i onaj koji spava u kabini.

Mala galerija karata

Podaci o...  Posada   Priprema   18. Juli 1989.   Jedrenje nocu   Stresovi!   A koliko to kosta?   Rezime


Pitali ste...?


Uvodna strana

Download Download

---