|
|
|
Nisefor Nieps |
Joseph Nicéphore
Niépce
(1765-1833) |
| Istrazivaci su otkrili da Nisifor Nieps (Nicephore
Niepce) isprva nije tezio da fiksira sliku u kameri obskuri vec je nastojao
da samostalno otkrije tajnu litografskog procesa koji je pronadjen krajem
18. veka, a u prvim godinama narednog veka bio veoma cuvana tajna povlascenih
stampara - litografa. Kad mu to nije uspelo, on se okrece kameri obskuri
i zapocinje eksperimente sa solima srebra, u zelji da svetlost crta umesto
njega. Ali ni tu, isprva, nije bilo uspeha. Vrseci i dalje svoje opite,
utvrdio je da neke vrste smola ocvrscavaju na svetlosti i ostaju nerastvorljive,
dok se neosvetljene lako rastapaju u rastvaracima. Nieps zapocinje novi
proces sa jednom vrstom finog judejskog bitumena rastvorenog u ulju lavande.
Taj rastvor on je prevlacio preko lista stakla, bakra ili tvrdog kalaja
(kositra). Tanak sloj ocvrslog bitumenskog rastvora pokazivao je osobinu
da se na svetlosti stvrde i pobeli, a upravo je tu njegovu osobinu iskoristio
N. Nieps.
Koristeci se tim hemijskim postupkom, koji je nazvao heliografija, i kamerom obskurom, N. Nieps je snimio prvu uspelu fotografiju - prvu na svetu - 1826. godine. |
  |
| Louis Jacques
Mandé Daguerre
(1787-1851) |
Luj Dager |
 |
Luj Dager (Daguerre) nije izumeo fotografiju,
kako se to, cesto, nekriticki navodi, ali ju je, radeci na njenom usavrsavanju,
ucinio popularnom, i svojom. Doznavsi detalje Niepsovih otkrica, uortacio
se sa njim, i preuzeo njegov proces. Ubrzo ga je napustio jer je otkrio
poboljsanja ako koristi srebro umesto bitumena. Dagerov nacin razvijanja
posrebrenih ploca u zivinoj pari bio je originalan, ali radni proces je
bio nesumnjivo utemeljen na znanjima koje je on preuzeo od Niepsa. Ceo
proces zahtevao je dosta komplikovan postupak u pet etapa: prepariranje,
senzibilizacija, ekspozicija, razvijanje i fiksiranje. Za dobijanje slike
koristio je kameru opskuru.
Kao rezultat dobijena je pojedinacna slika u pozitivu - dagerotipija. Bila je vidljiva samo pod izvesnim uglom u odnosu na izvor svetlosti. Slika je bila obrnuta, kao u ogledalu (desno je levo i obrnuto). Na zajednickoj sednici Francuskog instituta i Akademije lepih umetnosti, 19. avgusta 1839, fizicar Fransoa Arago izvestio je prisutne naucnike o otkricu dagerotipije i taj datum se uzima kao rodjendan fotografije. |
Henri Foks Talbot |
William Henry
Fox Talbot
(1800-1877) |
Gotovo istovremeno kada su Nieps i Dager
postavljali temelje procesu fotografije u Francuskoj, u Engleskoj je jedan
zemljoposednik, Henri Foks Talbot, strpljivo eksperimentisao sa solima
srebra i kamerom obskurom. Za razliku od drugih pionira fotografije, Talbot
je vec na pocetku rada sebi postavio jasan cilj. Isporobao je razne materijale  i
kada se konacno odlucio za hartiju kao podlogu slike, ubrzo je dosao do
uspeha.
Iako su prve tako dobijen slike bile nesavrsene, i daleko manje ostre od dagerotipije, ali je zato imala drugu prednost - mogla je da se umnozava u neogranicenom broju primeraka. Time je Foks Talbot je ceo svet i otkricem negativ-pozitiv procesa, postavio temelje na kojima stoji savremena fotografija. Talbot je snimao vedute i panorame Londona i Pariza, i vec 1844. izdao je prvu knjigu "Olovka prirode" sa originalnim talbotipijama. |
 |
|
|
 |
|
|
|
|
|
|