O AUTORU

Aleksandra Mitrovic rodjena je 1956. u Slovenj Gradcu. Od druge godine zivi u Beogradu. Profesor je engleskog jezika i predaje u skoli. Poznata je po svojim prevodima pesama i prica Drevne Kine ("Vidici"), japanskih zen prica, te savremenih grckih pesnika ("Prevod"). Svoje pesme je objedinila u zbirku "Ukus lipe", za koju je zanimljivo da je delimicno ili u potpunosti vec prevedena na ruski i engleski, a da se jos nije pojavila u stampi, izuzev nekoliko pesama objavljenih u originalu i u prevodu na ruski u "Prevodu" od marta 1988.

U svom stvaralstvu Aleksandra Mitrovic pokusava da spoji Istok i Zapad, tradicije koje su naizgled daleke i nespojive. Njena pesma je cesto cist haiku, ponekad decja (sa decjom rimom), rime su retke, preovladjuje beli stih. Karakteristicna za njenu pesmu je duboka osjecajnost i misaonost, neretko i mudrost. To su impresije izuzetno senzibilne, mlade zene koja ima mnogo ljubavi za citav svet oko sebe - za svaki delic prirode, istorije, kulture. Cesto je u tri, cetiri stiha, cak reci ili interpunkcijska znaka zgusnuto citavo osecanje, sva atmosfera radosti i bola, straha ili nade. Slike su ponekad prolecno vesele, jarkih boja i snaznih emocija, ponekad strastveno mracne i kataklizmicne, ali svakako retko sumorne (i tuzne). Bile one ovakve ili onakve, u njima se uvek krije (ili vidi?) zrnce mistike, fluida, nedorecenog, vecitog.

Vest citalac moze u njima naci i ponesto od usamljene i zaljubljene, ali prkosne Cvetajeve i Ahmatove, ponesto od intuitivne i perceptivne Silvije Plat, mudrosti drevnog Istoka, zvuke prirode i atmosferu urbanog Zapada. Nije li onda Aleksandra Mitrovic, ziveci na sredokraci izmedju Istoka i Zapada, uspela da spoji ta dva sveta, makar za trenutak, dok preletimo pogledom sleva na desno i dok osecanje izmami osmeh ili izazove grimasu na nasem licu?

Beograd,

16.12.1988.

Zoran Brkic