1.

Nema vremena prijatelju moj

za sanjanje starih snova.

Veliki, sivi oblak

nadneo se nad svetom na{im

i iz raspuklog jajeta

radja se prastara ptica.

Ju~e i danas se stapaju

u sutra a mi polako postajemo

ono {to smo oduvek bili,

a da nismo ni znali,

hranitelji slobode,

krilati ~uvari sveta.

Nema vremena prijatelju moj.

Prazninu smo odavno pro{li.

Novo je vreme pred nama.

2.

Sun~ano popodne i otvoren prozor.

Razaznajem znake mladosti

Probudjeni pupoljci, de~iji smeh.

Neka nova lica dobro znanih ljudi

potse}aju me na novorodjeno vreme.

Kao da se svuda prolama njegov pla~.

3.

Na pragu zime

ne~iji koraci

pod mojim prozorom.

Naslonjena

na ram sutra{njice

posmatram svet.

Ispod belog vela

utonuo u san

4.

No} je tu.

No} buja, raste,

kovitla se nepregledna

pod mojim prozorom.

5.

Htedoh da ka`em

ali izgubih re~.

Zalutala je nekim

detinjim stazama

stida i sakrila se

u zbunjenost mog pogleda.

Otada postadoh ratnik.

Dok otkucaji vremena

gla~aju moju sablju

ja u~im hrabrost izgovora.

6.

Poput plime

nadire moja tuga.

Posmatram tvoj brod

kako polako nestaje

sa horizonta

da uplovi

u neku drugu luku

daleko od ove uvale

nad kojom mesec caruje

prostranstvom ti{ine.

7.

Zaboravila sam svoje ime.

Osvr}em se na cvrkut ptica,

{um vetra, odjek ti{ine.

U tudjim imenima pronalazim svoje.

U snu ~ujem glas.

Da li me to neko zove?

8.

Dokle mi dose`e pogled

Prostranstvo moje tuge.

9.

Moje suze su zaledjene.

Ja ih ne pla~em.

Samo ponekad kao sneg

one zaiskre u mom pogledu.

10.

Velika je moja tuga.

Poput ovog snega

spu{ta se

niz

moju kosu

i topi

11.

GROBNICA

Stepenicama u`asa

pribli`avam se oltaru tame.

Vetrovi vremena mrse mi kose

a snove u suzama nosim.

Zvezdano nebo poput

izvezenog pokrova

nad ogromnim prostranstvom

mraka i ti{ine.

12.

Idemo putem pro{losti.

Skidamo pau~inu sa neba.

Do~ekuje nas zaboravljeni svet.

Tama oki}ena zvezdama

poput novogodi{nje jelke.

I bezbroj skrivenih `elja

nam obasjava put.

13.

MOLITVA

Nevesto prole}a,

baci svoj venac

medju ljude;

neka dotakne

srce nerodjenog

i ulij mu snage

Ti izabranice

prole}nog cve}a

da opstane

sam medju zvezdama

dok traga

za iskrama svog bi}a

u ovoj toploj tami.

14.

ZVEZDANI ^OVEK

Videh te u snu

i kradom od svih

po~eh da te tra`im.

Predjoh mnoge pragove

i videh bezbroj lica

ali ne nadjoh tvoje.

Onda skrenuh pogled

od sveta ljudi

i ugledah kro{nje.

U tom spletu granja

prepoznah igru.

[arene ma~ke mi

u lako}i svog pokreta

done{e tvoj pozdrav.

I prepoznah jedan osmeh

{to iz davnina preplavi

obraz vremena i obasja ga

poput zvezde.

Tebi {to nogama

~vrsto na zemlji stoji{

dok pogledom odgovara{

na titraje neba,

Tebi predajem ovaj prah

nade mene i predaka mojih.

Razvej ga svetom

zvezdani ~ove~e,

neka se rodi u mirisu

prole~nog cve}a i

u osmesima prole}nih ljudi

{to nalik tebi

u visinu streme

i se}aju}i se svoje

zvezdane pro{losti

na izvorima novog vremena

pronalaze bezbroj svetova.

Davno zaboravljenih

i nikad otkrivenih.

15.

Kroz prozor dopire no}na sve`ina.

Lepo je sa prijateljima

razumevati svet.

Tu i tamo

po koja o{tra re~

poput ptice se vine

i nestane u no}i.

Ne~iji koraci pod prozorom.

Poku{avam da se setim.

16.

Predstava je zavr{ena.

LJudi se polako razilaze.

U vagonima umorni klovnovi

skidaju svoju ode}u.

Jedno dete istr~ava.

Do~ekuje ga no}

i beskrajno veliko

17.

Bane re~ima igra oko sebe.

Vrti se i nji{e

u ritmu svakodnevnih nemira.

Oslu{kuje budu}nost.

Kada se umori

stopi se sa ti{inom

i sa sobom.

Povratak radosti u Banetove o~i.

Na stolu kip crnkinje

slu{a govor ve~nosti.

Naslonjena na odjek no}i

pogledom pratim dim cigarete

kako odlazi

kroz {irom otvoren prozor.

Neke druge misli.

18.

Kako je lep ovaj dan.

^asovi teku mirno

poput reke.

19.

Ja sam samo {arena ptica

svoje ljubavi

u potrazi za letom.

Putujem osmesima srca.

U korenu tvog pokreta

pronalazim po~etak.

20.

Jutarnja sve`ina

i nemir sveta u tvojoj kuhinji.

Dok prstima dodirujem

hladan pod, poku{avam

da se setim sna,

~iji ukus jo{ uvek

ose}am na usnama.

Ti spava{

na tom jastuku nade

i{~ekuju}i glasnike `ivota.

Ne `elim da te budim.

Zatrpana smetovima ~e`nje

ve`bam matematiku ljubavi.

Mno`im iskre i sabiram srca.

Se}am se pro{le no}i.

Sve je jo{ uvek tu.

Na stolu prazne ~a{e.

Neispisani beli listovi.

Jutarnji kaleidoskop.

Pijem kafu i posmatram nebo.

Kao da se ponovo budim.

21.

Opet si tu.

Ose}am kako me obuzima radost.

Dodajem ti {e}er

i po~injem da se smejem.

22.

Letnji dan.

Rasko{an poput paunovog repa.

Nosim ga u srcu i na licu.

Sa osmehom do~ekujem prijatelje.

23.

Kroz zlatni veo sunca

probija se zvuk zrikavca.

Na steni gu{ter

svojim telom zagledan

u ve~nost.

Nepregledno plavetnilo neba

pred mojim o~ima.

Le`im na pesku.

Stopala mi miluje more.

Raste, buja, otkriva se

i povla~i pod vrelim suncem.

Letnje podne.

24.

Matej tr~i obalom.

Zastajkuje, osvr}e se

i posmatra otiske

svojih stopala na pla`i.

Zatim ulazi u vodu

igra se sa talasima.

Matej je sre}an.

Izlazi iz vode

i tr~i do oca

koji sedi u senci.

25.

Duh slobode je nad gradom.

Golubica sedi u kro{nji.

Ptice silaze na reku.

Jutarnja sve`ina i miris vode.

Jedan ~amac ne~ujno plovi.

Sledi liniju reke.

26.

U nedogled

prostrla se trava

i blista na suncu.

Tra`im poljske cvetove.

Crveni i beli

pomaljaju se

pred mojim o~ima

kao biseri

u prole}nom moru.

Umorna

spu{tam glavu

na zeleni jastuk.

Miris zemlje.

27.

Zatvorena su vrata

jednog sveta.

Za njim ja no}as

~eznem, ne se}aju}i se

vi{e pro{losti.

@ivim u ovom trenu

pokidanih cvatova

i sne`nih osmeha

gde jo{ samo

stabljike travke

i suvo {iblje

pevaju svoje pesme.

28.

U TI[INI (I)

Ponekad odlazi{.

Kora~a{ stranputicom

zelenih snova i

sledi{ svoju senku.

Tada sam sama.

Do~ekujem prozirno

jutro u nebeskim

haljinama nade.

Dani teku mirno.

Zastajkujem pored

reke i pozdravljam

vodu. I{~ekujem te

u ti{ini.

No}u se budim

i slu{am pesmu vetra.

28.

U TI[INI (II)

Igram igru prole}a.

Obla~im svoju ode}u

od trave i snova.

Sme{im se suncu

i pozdravljam ptice.

U reci pronalazim

odsjaj.

Izgovaram tvoje ime.

Polako, jedva

razmi~u}i usne.

Mo`da te ne}u prona}i.

Mo`da si zalutao

u zamak leptira

tragaju}i za

sopstvenom bojom.

U ti{ini

sanjam svoje leto

na rubu sveta.

29.

Tragam za sobom.

Listam stare fotografije.

Nalazim more i jata ptica

koje u predve~erje

lete prema nebu.

I trgove prepune

{arenog cve}a.

Nasmejane ulice,

probudjena lica poznanika.

O moja raspevana se}anja!

Poput hitrog potoka

prepunog iskri~avih riba

jednog sun~anog prole}a.

30.

NA OBALI

Ove ve~eri postali smo

bra}a i sestre mora.

Razigrani talasi poput tela na{ih

igraju se u mraku. Skidoh majicu

i zagrlih letnji vetar.

Pesak svakim dodirom

menja oblik i postaje

le`aj koraku, ruci, kaplji.

Ne vidim mesec. Na nebu odsjaj

na{ih radovanja prati zvezde

i traga za svojim izvorom.

Umotana u }ebe

dodajem ti cigaretu.

Na tamnoj pozadini no}i

va{a lica su neizmerno stvarna.

Kao da je mrak ovaj u~inio

da pronadjete zvezdano nebo

u sebi i da mu nalikujete.

Na pesku pokraj mene

ona tone u san. Lice joj miluje

svetlo baterije i kroz otvorena

vrata sna more dopire do njenog

izvori{ta i radja dugu u njenom

pogledu ispod spu{tenih kapaka.

Kako je lepa ova no}!

Ni ~e`nja ni ljubav

ne dopiru do njene

savr{enosti. Ona radja

trenutke kao more valove.

Ona se igra svuda oko nas.

Krije nas jedne od drugih

i otkriva u slu~ajnim pogledima..

Miris ~empresa i vode.

Le`im u kolevci od peska

pod blje{tavim nebom

nadomak prastarog mora.

Ona ve~na tajna struji

medju nama a na{a tela

je upijaju i nose u san

da ostane u korenu osmeha.

Jutro labuda polako dolazi.

Umorno iste`e glavu

i plovi svetom. Budim se

i trljam o~i. Predamnom

se kotrlja {areni dan

kao kaleidoskop `elja.

Nije li sre}a

zatvoriti o~i pod zvezdama

i otvoriti ih pod suncem?

Ne raduje li se to `ivot

u pesmi jutarnjih valova?

Prilazim vodi.

Moj pogled ni{ta ne tra`i.

Odmoran putuje kroz prozirni

vodeni svet.

Moj unutra{nji glas peva,

kli~e, raduje se.

[koljke i oblutci }ute.

Ra~i}i ne obra}aju pa`nju

na mene. Idu svojim putem.

Polako ulazim u vodu.

Skidam sa sebe ostatke sna

i slu~ajno zalutalih nemira.

Kasnije na pla`i dok se vi budite

ja pe{kirom bri{em jutro

sa svoje ko`e.

Uzimamo na{e stvari

i kre}emo u kameni grad

nadomak sunca.

Leto je pred nama.

31.

ZAPISI JEDNE VE^ERI (I)

Stara muzika

vra}a zaboravljene misli.

Koliko `elja je bilo nekad

dok smo na putu ~ekali

da nas neko poveze.

Tada ni{ta nije bilo va`no

osim samog `ivota.

Ponekad osetim tugu

kad se setim.

Dodje polako i opet vidim

onaj isti `uti svet

i srce mi zaigra od radosti.

Vrati se nada kao bela ru`a

koju mi je neko

poklonio u jednom snu.

Nisam mu videla lice.

31.

ZAPISI JEDNE VE^ERI (II)

Pre mnogo godina volela sam

da {etam u letnje popodne.

Ceo svet oko mene kao da se

razlivao i presijavao. Kao da

nikoga nisam videla. Hodala bi tako

i divila se ulicama i ljudima

na svetlu. Kao da su zajedno

~inili jednu pesmu, jednu sliku,

deo nekog velikog sna. Ne znam

ko ga je sanjao. I ja sam bila