1.

Prosule se

crvene, pli{ane latice

po betonu.

Kao krv.

Neko je ubio ru`u.

2.

TAJNA

Tek kada izrekoh sve svoje tajne

u sebi osetih onu najve}u.

Na{u ljudsku.

3.

Dete

           Iskra

^ovek

           Zvezda

Starac

           ...

4.

Gde su se dele

sve one tople no}i?

^ija ih pro{lost skriva,

tvoja ili moja?

Ko se pre seti...

njemu sada{njost.

5.

[ta to kriju linije neba?

[arene puteve ptica

Pre~ice oblaka

ili mo`da

tragove oluje?

Prva ki{a opet }e sprati tajnu.

6.

NA PUTU

Ja i moje ptice na putu.

Jedna ka nebu leti,

druga na drumu stoji

a tre}a u kro{nji peva

kad pod drvo umorna sednem.

7.

^aroban je ovaj svet

prijatelju moj!

Sunce se svakog jutra

iznova ra|a

a boje neba nikad iste.

Drvo moje pod prozorom

uvek nova svetlost kupa.

Surov je ovaj svet

prijatelju moj!

Ko nebeske oluje

plamte ratovi na{i

i nestaju ljudi

ko krhki listovi

no{eni jesenjim vetrom.

Svet je ovaj prijatelju moj

ogledalo neba

a mi traga~i, radoznala deca

od milion leta

linije neba sledimo

raznobojne nebeske {are.

Koliko tajni je pred nama!

Koliko neznanog na putu ~eka?

Iza velike linije neba

gde klica beskraja se skriva.

U nama?

8.

Jedan ~ovek se okrenuo

Jedna `ena se osmehnula

U daljini

Zlatni paun

Podi`e glavu

Udvara se suncu

Vlagom natopljeni

Ljudski tragovi

U zemlji

Ostaci srca

Iza ti{ine

Usnula riba

Sanja

Neizgovoreno

9.

Negde iza tih re~i

krije se flamingo

i umorno sklapa krila.

Nikada ga niko nije video.

Njegov odmor

na{a ti{ina.

Re~i re~i re~i

ko klepet krila

probu|ene ptice.

10.

U DOLINI BESKRAJA

Kradom

sasvim tiho

pribli`ila sam se cilju.

Zeleni leptiri

sanjali su moj osmeh

i zmija je ostala negde u travi.

Zidova vi{e nije bilo.

^istina je ispred mene

satkana od trave i radosti.

Ne{to je {u{nulo u `bunu.

11.

POD @UTIM SUNCEM OGROMNOG NEBA

U crvenoj ku}i zaborava

oni snevaju {arene snove.

Na belom kamenu

mali ra~i} `ivi

snove zelenog mora,

u dubini, u mulju

sakrivena bela {koljka

iz ne~ijeg sna.

Ko koga sanja

i ko je snevan

pod `utim suncem

ogromnog neba?

Budan,

on posmatra svet.

12.

SKRIVALICA

Sakrije{ li se u `bunju

bi}u zelena {umska ptica.

U jezeru su moje `elje

crvene ribe koje tragaju

za tobom.

Od hiljadu boja ljubavi

satkano je na{e ogledalo.

Ako me izgubi{,

jedino u vodi

}e{ mo}i da vidi{

svoj pravi lik.

13.

U ZLATNOM JEZERU

Duboko u mra~nom jezeru

izgubili smo bisere

na{e pro{losti.

Ovog trena pogledima ronimo

sve dublje i dublje.

Mo`da ih nikada ne}emo prona}i.

Ali, izronimo li sada,

dr`a}emo se

za ruke.

14.

MARIJA ANA

Vrati{ li se ovog sutona

sre{}e{ me u haljinama pro{losti.

I dalje ~uvam tvoj prastari cvet.

u najtamnijem kutku nade.

Nekada su ga imale

neke Marije Ane i Izabele.

Danas on cveta u vrtu moje mladosti.

Vrati{ li se u suton

sre{}e{ me u haljinama pro{losti.

Mariju Anu, Izabelu

`enu od hiljadu leta.

15.

DLANOVI PREPUNI SREBRNIH [KOLJKI

O mi bogati, prebogati ljudi!

Kupamo se u izobilju na{ih ose}anja,

iz dlanova nam ispadaju srebrne {koljke,

u o~ima sun~eve iskre.

O mi bogati, prebogati ljudi!

Poput Mle~nog puta rasprostrlo se

svetlucavo kamenje na{eg postojanja

na pragu no}nog neba.

16.

Sama sam.

Okolo betonski soliteri.

Mesec je tu.

Da, ali on samo svojim svetlom ka`e:

No} je, no} je oko tebe.

Sama

ja gledam

kako raste mrak

ko crni cvet iz usnulih du{a.

17.

SAVET

Kada rasproda{ celog sebe

osta}e ti samo odelo

i ono }e postati va`no.

Na {arenim kioscima

la`nih osmeha i gluposti

prepozna}e{ se na naslovnim stranama.

Sunce je odavno za{lo.

Obuci d`emper.

Za tebe vi{e nema nade.

18.

ZIMA NA NJENOM DLANU

U njenu ruku

sakrila se zima.

[tipa, ci~i, grebe.

Gledam

kako je pru`a svima.

Bez skija oni

klize,

padaju,

ledenim bregovima

njenog dlana.

Jure, jure

a ona se stalno pita:

Gde se to skrilo

prole}e u njima?

19.

Ljudi koji kupuju

u torbama nose svoje `elje.

Sa `utim {e{irima

`urnim koracima

oni grabe ulicama.

Prodavnica do prodavnice

ko {arene apoteke

u srcu grada.

Ljudi koji kupuju

svojim dugim prstima

neumorno tra`e

novo ruho za svoju prazninu.

20.

Zvezde padaju s neba.

Deca ih skupljaju u ko{are

i nose ih ku}ama.

"Prazno je va{e nebo",

rekao je.

Zvezda svakim danom sve manje,

dok pusti okean se kotrlja

pred ku}ama va{im.

Na pragovima starci sede.

Pogled im u daljini tra`i

Iza linije neba i mora

mladost?

I samo poneka bri`na majka

kroz prozor u daljinu gleda.

Levom rukom kolevku ljulja,

desnom pramen kose sa lica sklanja.

U o~ima strah.

Prazno je va{e nebo.

Zvezde na `alu no}i le`e.

Pogledam gore,

jo{ jedna zvezda je pala.

Po`eleh...

21.

ISTA RAZDALJINA

Postali smo stranci.

Obla~imo druge mantile

i hodamo pored reke.

Ruke nam u d`epovima.

Ni da{ak vetra,

ni titraj lista

ne dopire do nas.

U kro{njama

na~i~kana gnezda

kao da su pusta.

Samo jedna svraka

na goloj grani.

Razmi{ljam

o polarnom svetlu

tamo u daljini.

Ova no}

Pokreti va{i

Odjek mojih koraka

daleko od mene.

22.

OBAVIJENO VELOM

]utimo.

Da li re~i nisu potrebne

ili ih nema?

Krijemo se

ili mo`da }utnjom otkrivamo

nemire?

Daje{ mi ruku.

Postojimo.

Da li smo to stvarno mi?

Ti{ina je opet sakrila odgovor.

23.

DEMON

Tamo na kaldrmi grada

gde pod neonom prosute le`e

na{e `elje, stoji On.

Crvena kosa vijori na vetru.

Na glavi mu crni {e{ir.

Na svakom prstu

po jedan kamen blje{ti.

24 crvenih rubina

iza osmeha on krije.

Zamahne rukom...

Ljudi se potuku,

devojke po }o{kovima pla~u

a kola ka drve}u `ure.

Kada svi }ute

i ki{a kada rominja

ja znam da njegov crni pla{t

nad gradom vijori.

I svake ve~eri tu,

na kraju ulice ga sretnem.

Spusti {e{ir, blagi naklon.

"Dobro ve~e `elim".

Nikad ne otpozdravljam,

po`urim dalje u mrak

a za mnom

smeh njegov

kroz no} odzvanja.

I ceo grad se tada trese

kad On se smeje.

Zli demon

na{eg usnulog grada.

24.

Kada zatvorim o~i

rascvetaju se tre{nje

i bele latice su oko mene.

Otvorim ih

a suvo {iblje

u visinu stremi.

[iroko je nebo

nad otvorenim i zatvorenim pogledom mojim.

25.

UKUS LIPE

Dok pijem ~aj

ose}am ukus lipe.

Na terasi vrabac

nakostre{en drema.

Miri{e na zimu.

Spu{tam {olju.

Prijatan zvuk porculana.

26.

SKICA

[e{ir.

Slamka.

Ukus breskve.

Raspuklo more

vaja sobom oblake.

U dubini bilo vode.

Majka svih pokreta.

Da li kuca kao moje?

27.

Nata{a se pla{i vode.

Ona pla~e i drhti

dok se talasi kotrljaju

prema njoj.

Zatim dugo bri{e loptu

morkru od mora.

I dok se tata i mama ljute

iz jednog oka joj polako klizi suza

a drugim kradom gleda ribice

koje plove u vodi

pod njenim nogama.

28.

Devoj~ica sa kikicama

nosi veliku, plavu loptu.

Na njoj iscrtan ceo svet.

Noge joj u pli}aku miluje more.

Sa osmehom gleda u daljinu.

29.

Silazimo.

Ti otklju~ava{ vrata.

Polako prilazim stolici.

Da li to uzburkani grad treperi

ili je mo`da me|u nama iskri~avost

il to samo talas mog srca prolazi kroz prazninu?

30.

Sun~ano popodne u mojoj sobi.

Miris probu|enog leta.

Uz kafu sla`emo

zeleni kola` spokoja.

Bisage nemira

ostale su ispred vrata.

Re~i nam ko vodoskok pr{te

i razbijaju se o ti{inu.

Odsjaj sunca u nama.

31.

No}as u mojoj sobi

pijemo vino.

Ti crno, ja belo

i nazdravljamo ra|anju

dok napolju

ru{i se Svet

u nestaju Ljudi.

@ivot tutnji na motorciklu.

[e{ir s narand`astim perom

vijori kroz prole}e 87.

Nad tvojom kosom

usnulo nebo no}i

i jedna zvezda.

Pali{ cigaretu.

Pri plamenu {ibice

pozdravljam ti o~i.

32.

Uli~ni svira~i

sa pticama

{timuju instrumente.

Mesec najve}a svetiljka no}i

osvetlila im binu.

Devojka u belom

sedi na plo~niku i slu{a.

Pred o~ima joj dugin

spektar njene mladosti.

Metej me kraji~kom oka gleda

dok svira panovu frulu.

Pisak probu|enih golubova

i odjeci violon~ela i frule

odbijaju se o kamene zidine

i dopiru do nas, mirnih slu{aoca.

Na kraju

svi se polako razilaze.

And`ej odnosi violon~elo.

Svi se pomalo sme{e.

Sedim naslonjena na kameni zid.

U crnoj no}i samo mesec

i osmesi na{i pokazuju put.

33.

@ALOSNA VRBA

Tiha, bleda, plaholista

spustila je svoje grane

do izvora zelen - reke

i niz njene liste meke

rosna suza u huk kane.

Brzi voda blistavica

svakim dolom sve je dalja,

do podno`ja gordog bora

i do vrata `ivot - mora

ispod sunca {to se valja.

Visok str{i nebo - bor,

koren mu u suzu gleda

pa kroz sunce pozdrav {alje

u daljinu, daljom dalje

putem plavog ~istog neba.

I ogreja sunce vrbu

rascvala je liste svoje

u izvoru zelen vode

njeni suvi listi brode

novi na njoj da se rode.

Bleda, mila, plaholista

pogled je od {ume skrila

kada za|e sunce kralj.

Sve je pro{lo. Svoj je kraj

tugom ve~nom obavila.

34.

ZMIJA

Zmiju gledam i zmiju ~ujem

i slutim je svuda iz dubine oka

I zmija vreba iz usnule tame

vreve i graje gradskog `ivota.

Tr~im po pesku i asvaltu mr`nje

klonim se blata i smrdljive vode

i kri{om ponekad zatvorim o~i.

Ma{tam o sre}i i pustinji zlobe.

[are i boje, otrov i snovi,

sve se to me{a u vrevi bez daha

a ja umorna i dalje tr~im

po ljigavom putu bu|avog straha.

Zmiju vidim i zmiju ~ujem

i slutim je svuda oko sebe.

Svud samo zmija sik}e i gmi`e...

sad oko tebe, sad oko mene.

35.

BOJE

Dete pla~e il' se smeje

nikad ne zna {ta bi htelo

a iz njega napred juri

belo, belo, belo.

^ovek voli, ~ovek mrzi.

Smenjuju se sre}a, tuga

a u njemu `ivot `ivi

duga, duga, duga.

Starac di{e i se}a se

u pro{losti sve je `ivo

a u njemu sada spava

sivo, sivo, sivo.

Onda jednom, jednog trena

boja koja uvek drema

sko~i na nas i nas nema

crno, crno, crno.

36.

POSETA

Ko je taj neznani ~ovek

{to kroz tamu nekud hodi,

ko je taj neznanac

i {ta ga to napred vodi?

Pa ne vidi san i ne vidi zbilju

dok tiho ide ka svome cilju.

Ko je taj neznanac

{to pod prozorom mi stoji,

taj vitki ~ovek u crnom

koji se ni~eg ne boji?

Ni mraka, ni sebe, ni drugih ljudi

i s tugom u oku utehu nudi.

Ko je taj neznani ~ovek

{to ulazi u moju sobu,

taj visoki ne~ujni stranac

{to do|e tek kad svi odu?

Zatvori vrata dok mrak veo plete

s licem ko da je stranac il' dete.

Ko je taj neznani ~ovek

{to pogledom me te{i

i tiho mi miluje kosu

tu`an, a ipak se sme{i?

Nemim pogledom kroz prozor gleda

okean tuge je usred njega.

Ko je taj neznani ~ovek

{to ode na pragu dana,

odnekud poznati stranac

- pitam se kad ostanem sama.

Ho}e li i sutra opet do}i?

Ti{ina i odjek koraka u no}i.

37.

SAN POSLEDNJEG LEPTIRA

Na prstenu starog panja,

u skrovi{tu krtog granja,

mahovine i kostanja,

mali leptir leto sanja.

Na poljani {aren cve}a

gde svud buja leptir - sre}a

i miri{e cvetni sag,

tu gde `uto sunce greje

svaki cvet se njemu smeje.

Raduje se leptir mlad.

Sam na kori starog panja,

u skrovi{tu mrtvog granja,

sred jesenjeg tmurnog dana

zadnji leptir sunce sanja.

Probudi ga studen - jutro,

ki{nih kapi sivi dan,

pa sklopiv{i svoja krila,

poslednji od svih leptira

tiho, skoro neprimetno

otplovi u ve~iti san.

38.

ZULEJKIN PLES

Eno je...

opet igra Zulejka,

ko lahor ne`no bedrima nji{e,

ko labud lagano pomera glavu,

od zemlje ka nebu, sve vi{e, vi{e.

Eno je...

ja{e {arenog tigra,

ukrotila njegovu snagu besnu,

pa stopalom pritisla crnu {aru

i zapevala svoju prastaru pesmu.

Eno je...

s kobrom o~i u o~i,

ti{ina ko veo od sveta ih krije.

Odlazi kobra, ustaje `ena,

u srcu joj tajna gnezdo vije.

Eno je...

opet igra Zulejka,

u srcu vrelog sun~evog sjaja,

kroz prostor, vreme, po zlatnom prahu

svoju staru, praiskonsku igru bez kraja.

39.

BOJA MEDA

Tvoj osmeh po ulicama

ru`i~asta moja nada.

Tvoje usne boje meda,

moja `elja gutljaj slada.

Tvoja ko`a bar{un lista,

ogledalo o~i snene.

Dodir tople letnje no}i,

tvoje ruke oko mene.

40.

Lopov pravi stari sat

stalno krade na{e vreme,

sakriva ga u pro{losti

brojeva i otkucaja.

Jedan, dva, kuca sat

ode dva u nepovrat.