Dr Jelica Kurjak je rođena 1952. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Fakultet političkih nauka završila je 1974. godine u Beogradu. Na istom fakultetu odbranila je 1981. godine magistarski rad pod naslovom ''Sovjetska politička misao o različitim putevima u socijalizam''. Doktorsku tezu na temu "Politički pluralizam u savremenoj Rusiji i njegove reperkusije na međunarodne odnose (1990–1996)'', odbranila je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1998. godine. Jelica Kurjak od 1978. godine radi u Institutu za međunarodnu politiku i privredu (IMPP). .

U toku svog naučnog rada dr Jelica Kurjak se bavila istraživanjima sovjetske teorije i prakse, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. Posle nestanka bipolarne podele sveta, politike hladnog rata i raspada sovjetske imperije, istražuje otvorena pitanja teorije i prakse ruskog političkog sistema, fenomen međuetničkih odnosa, konfesionalna i ekonomska pitanja. Značajan deo istraživanja posvetila je i spoljnopolitičkoj strategiji Rusije, a posebno karakteru i sadržaju odnosa ove zemlje prema Balkanu, odnosno, sukobima na prostoru prethodne i sadašnje Jugoslavije. U okviru istraživanja strategije nacionalne bezbednosti Rusije i spoljnopolitičkih prioriteta, deo svojih istraživanja posvetila je i odnosu Rusije prema zemljama Zajednice Nezavisnih Država (ZND). U toku je i rad na knjizi koja će nositi naslov "Rusija i postsovjetski prostor".

Pored doktorske i magistarske teze napisala je i veliki broj dužih i kraćih naučnih radova, studija i članaka, koji su objavljeni u domaćim i ruskim zbornicima i časopisima, kao i knjigu Političke promene u Rusiji 1990–1996, u izdanju  Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Zapaženo je i njeno učešće na mnogim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Uspešno  rukovodi projektom "Rusija i Balkan" čiji su nosioci SANU i Ruska akademija nauka, a operativni realizatori Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda i Institut za evropske studije iz Moskve. U okviru tog projekta Jelica Kurjak je organizovala dve naučne konferencije:

1. "Ruska politika na Balkanu", koji je održan 15. i 16. oktobra 1998. godine Beogradu, i 

2. "Evropska bezbednost i saradnja na Balkanu", od 3. do 5. novembra 2000. godine, takođe u Beogradu.

 Sa prvog skupa J. Kurjak je prevela referate i uredila istoimeni zbornik radova koji je izašao u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu 1999. godine, dok je sa drugog skupa u toku priprema zbornika. 

Od 1. jula 2000. godine Jelica Kurjak radi na Geoekonomskom fakultetu, Megatrend univerziteta primenjenih nauka  u Beogradu, kao profesor dva predmeta u sektoru za Rusiju i Zajednicu Nezavisnih Država: 

• na III godini – Istorija ruske civilizacije i Ekonomsko-politička geografija; 

• na IV godini  – Politička ekonomija Rusije i ZND i Ekonomski sistem Rusije i ZND.

Predaje na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži (AAOM), postdiplomski program  "Evropske studije – pravni i politicki aspekti", kurs "Rusija i Evropa".

U okviru širih aktivnosti Jelica Kurjak je bila glavni i odgovorni urednik časopisa Policy Advocate, nevladine organizacije The Management Center iz Beograda; član je Foruma za međunarodne odnose  (nevladina organizacija iz Beograda), i aktivni saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Od 14. decembra 2000. godine ona je pomoćnik direktora za nauku u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Od 1. avgusta 2001. godine dr Jelica Kurjak je na dužnosti savetnika za politička pitanja u Ambasadi SRJ (od 4. februara 2003. SCG) u Ruskoj Federaciji.

Od 1. decembra 2004. godine ona se nalazi na dužnosti ministra savetnika za politička i ekonomska pitanja u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Ruskoj Federaciji.

25. februara 2006. godine ona je postala otpravnik poslova Ambasade Srbije i Crne Gore, a od 5. juna 2006. do 28. juna 2007. godine otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. Od tada, do 17. decembra 2008. godine bila je ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Moskvi.

Od 17. decembra 2008. do 5. decembra 2012. dr Jelica Kurjak je izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Ruskoj Federaciji.

Izbor iz bibliografije  

• Sovjetska politička misao o različitim putevima u socijalizam, magistarski rad, 1981.

• Sovjetska politička misao i politika nesvrstavanja, Gledišta, No. 5, 1982.

• Koncepcija rukovodeće uloge KPSS, deo rada objavljen u časopisu Naše teme, No. 2, 1987 (zabranjen od strane Ideološke komisije CKSK Hrvatske).

• Rusija i nacionalni problemi, Međunarodni problemi, No. 3–4, 1992.

• Sovjetski Savez – Zajednica Nezavisnih Država i jugoslovenska kriza, Međunarodni problemi, No. 1–2, 1992.

• Politička situacija pre i posle referenduma i izbora 1993., Međunarodni problemi, No. 3–4, 1993 (ovaj broj je objavljen i na engleskom jeziku).

• Ukrajina i Zajednica Nezavisnih Država, Međunarodni problemi, No. 2, 1995.

• Jačanje izvršne vlasti u Rusiji, referat na međunarodnom skupu "Politički sistemi u postkomunističkim zemljama" u organizaciji FPN Beograd, Udruženja politikologa Jugoslavije i Udruženja politikologa Srbije, Beograd 25. i 26. jun 1996.

• Politika Rusije prema SRJ od sredine 1996. godine, rad za SMIP, Beograd, 1997.

• Rusija kao činilac balkanskih odnosa, zbornik radova, IMPP i Centar za međunarodne studije FPN, Beograd, 1997.

• Politika Rusije na Balkanu: posebno prema SRJ u posthladnoratovskom periodu , IMPP, 1997.

• Pričiny yavleniya nacionalizma v postkommunističeskih mnogonacional'nyh strannah, referat na međunarodnom seminaru ''Etničnost' i nacionalizm v Central'noy i Vostočnoy Evrope'', koji je održan od 13. do 15. novembra u Moskvi u organizaciji Instituta ''Otkrytoe obšćestvo'', Programma ''Central'no-Evropeyskiy universitet''.

• Strateške pozicije Rusije, Balkan i jugoslovenska kriza , Međunarodni problemi, No. 1, 1997).

• Rusija i Mediteran, referat na IV Međunarodnoj konferenciji Centra za mediteranske studije iz Kotora, 22–25. oktobar 1997.

• Novi oblici povezivanja postsovjetskog prostora, mogućnosti i perspektive, Međunarodni problemi, No 4, 1997.

• Strategija nacionalne bezbednosti Rusije, Vojno delo, No. 4–5, 1997.

• Nacionalni problemi u Rusiji i Zajednica Nezavisnih Država, Međunarodni problemi, No. 3–4, 1998.

• Nacionalni problemi u Rusiji, u zborniku "Nacionalni problemi –  neka iskustva Evrope", IMPP, Beograd 1999.

• Mitologizacija ruskog prisustva na Balkanu, referat na međunarodnom skupu objavljen u zborniku "Strategije razvoja i procesi regionalne saradnje na Balkanu'', Niš, 1998.

• Politički pluralizam u Rusiji i njegove reperkusije na međunarodne odnose (1990–1996), doktorska disertacija, 1998.

• Rusija i Balkan između prošlosti i realnosti, u zborniku ''Ruska politika na Balkanu'' ( sa istoimenog Međunarodnog okruglog stola, održanog 15. i 16. oktobra 1998. u IMPP).

• Ruska politika na Balkanu, zbornik radova u redakciji J. Kurjak, IMPP, Beograd, 1999.

• Dileme oko rešavanja etničkog konflikta na Kosovu: nacionalna ili građanska opcija, rad od 1 a/t prezentiran na Konferenciji "Yugoslavia and the New International Relations", CD-ROM Centra za menadžment promovisan 30. novembra 1999.

• Rusija kao faktor regionalne saradnje na Balkanu, rezime istoimenog referata objavljen u "Kultura, razvoj i saradnja na Balkanu" (Culture, Development and Cooperation at the Balkans), Filosofski fakultet –  Univerzitet u Nišu, Institut za sociologiju, Niš, 1999.

• Uvodne napomene za skraćenu verziju i prevod sa ruskog knjige "Kosovo, međunarodni aspekt krize" (Kosovo, mezdunarodnye aspekty krizisa), objavljene u Meridijanima, No. 4, 1999.

• Urednik časopisa Policy Advocate, Special Issue, Winter, 1999. i No. 1, 2000.  Centar za menadžment

• Ruska Federacija kao faktor međunarodnih odnosa, zbornik radova "Dominantni faktori međunarodnih odnosa", IMPP, Beograd, 2000.

• Političke promene u Rusiji 1990–1996, knjiga, IMPP, 2000.

• Kosovo – međunarodni aspekti krize, esej, Vojno delo, No. 1, 2000., str. 150–159.

• Faktor etnokonfesionalne samobitnosti u postsovjetskoj zajednici, esej, Vojno delo, No. 2, 2000., str. 122–131.

• Nova koncepcija nacionalne bezbednosti Rusije, Vojno delo, No. 3, 2000., str. 67–78.

• Rusija posle Jeljcina: pragmatični izbor naslednika,  Helsinška Povelja, broj 25, 2000., str. 28–30.

• Izbori u Rusiji bez iznenađenja, Ekonomist, broj 14, 27. mart 2000., str. 52–55.

• Rusija i evropska bezbednost nakon intervencije NATO u SR Jugoslaviji, zbornik radova "Jugoslavija i svet", IMPP, Beograd, 2000.

• Dileme oko rešavanja etničkog konflikta na Kosovu: nacionalna ili građanska opcija, referat na međunarodnoj konferenciji "Democracy and Human Rights in Multi-ethnic Societies", koja je održana od 1–7. jula 2000. godine u Konjicu, BiH, u organizaciji Institute for Strengthening Democracy in Bosnia (zbornik radova u pripremi za štampu).

• Država u novoj Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, referat na međunarodnoj konferenciji "Welfare States and South-Eastern Europe: Remembrance, Reality, Prospects", koja je održana od 22–25. jula 2000. godine u Konjicu, BiH, u organizaciji Institute for Strengthening Democracy in Bosnia (zbornik radova u pripremi za štampu).

• Rusija na Balkanu, Helsinške sveske, No. 3, Avgust 2000.

• Russia on the Balkans, Balkan Affairs, No.1, 2000, Center for Eurasian Strategic Studies (ASAM), Ankara, Turska

• Rol' regional'nogo razvitia v politiceskoj transformacii 
  postkommunisticeskih strann Vostocnoj i Jugovostocnoj Evrope, referat na međunarodnoj naučnoj konferenciji "Regiony Vostocnoj Evropy: ozidaniya i vozmoznosti" održane 18. i 19. septembra 2000. u organizaciji Bukovinskogo politologicnogo Centra, Byuro zi spivrobitnictva v Ukraini, Cernivci (zbornik radova)

• Ruska Federacija – subjekt međunarodnih odnosa, zbornik radova, "Postbipolarni svet i Jugoslavija", IMPP, Beograd, 2000., str. 52–67.

• Pozicija Rusije u sistemu evropske bezbednosti posle Kosova i Dileme oko rešavanja etničkog konflikta na Kosovu: nacionalna ili građanska opcija, zbornik radova "Problemi srpske politike" , priređjivač: Aleksandar Fatić, izdavač, Centar za menadžment, Beograd, 2000.

• Nova spoljnopolitička strategija Rusije i Balkan, referat na međunarodnoj konferenciji "Evropska bezbednost i saradnja na Balkanu", koja je održana od 3–5. novembra 2000. godine u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Megatrend univerziteta primenjenih nauka, Ruskog doma u Beogradu i Zavoda za međunarodnu naučnu, kulturnu, prosvetnu i tehničku saradnju Republike Srbije (zbornik radova u pripremi).

• Jelica Kurjak, Olga Popović-Obradović, Mijat Šuković, Rusija, Srbija i Crna Gora, Helsinške sveske, Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000.

• Uloga regionalnog razvoja u političkoj transformaciji postkomunističkih zemalja istočne i jugoistočne Evrope, u "Regioni Evropi: integracijni ochikuvaniya", Bukovinskij politologichnij Centr Byuro zi spivrobitnictva v Ukraini Fondu F. Eberta, Chernivci, BUKREK, 2001.

• SRY, Rossia i Evropa, u zborniku "Globalizacia i regionalizm: Chernomorskiy region i Balkany", "Interdialekt+", Moskva, 2001.

• Konferenciya v Salonikah dast nam sans opredelit' cto nam nuzno eshcyo sdelat', cto by nasa strana stala clenom Evrosoyuza (Konferencija u Solunu može nam dati šansu i uputiti šta još treba uraditi da naša zemlja postane član EU), komentar o očekivanjima zemalja Zapadnog Balkana, posebno SCG, od samita ministara spoljnih poslova EU, održanog u Solunu od 20. do 21. juna 2003. (Politiceskaya ekspertnaya set' Kreml'.Org).

• Intervju radio stanici "Eho Moskve" povodom referenduma o nezavisnosti Crne Gore, 22. maja 2006. godine. Jelica  Kurjak je istupala u svojstvu otpravnika poslova Ambasade SCG u RF.

Last updated: 09-Dec-12 by Webmaster