„U domenu sociologije, preciznije sociologije kulture, otvara se predmet istraživanja, koji nosi naziv sociologija obrazovanja. Svojim novim radom NOVI DUH OBRAZOVANJA, Mile Nenadić daje nesumnjiv doprinos savremenoj sociologiji obrazovanja na jugoslovenskom prostoru. Raspravom o mogućem putu obrazovanja u nastupajućem usmerenju nauke ka dvadesetprvom veku, Nenadić otvara niz istraživačkih područja, uveren da će određene teme imati prioritetno mesto...
Za naučno viđenje puta savremenog obrazovanja Nenadić izdvaja područje koje je naslovio: 'Nova uloga vremena u obrazovanju', potvrđujući svoj naučni pristup, koji posebnu pažnju posvećuje upravo istraživanju vremena, koje određuje nove impulse u domenu obrazovanja, ali i determiniše svet zahvaćen ubrzanim ritmom življenja. Stavljajući u prvi plan odgonetku domašaja vremenskog okruženja u savremenom obrazovanju, Nenadić najavljuje obrt u savremenom obrazovnom procesu na taj način što će budućnost biti određena ili obogaćena zavisno od obrazovanja koje će omogućavati odnos savremenosti prema paradigmi vremena.
Rad Mila Nenadića NOVI DUH OBRAZOVANJA nudi značajna pitanja savremene nauke, preciznije sociologije obrazovanja, a sa otvaranjem naznačenih područja istraživanja, predstavlja doprinos jugoslovenskoj i savremenoj evropskoj nauci. Trebalo bi da izazove pažnju naučne javnosti i podstakne stvaralački dijalog u jednoj značajnoj sociološkoj oblasti."

Prof. dr Petar Ljubojev

„... Prof. dr Mile Nenadić se u ovoj studiji bavi aktuelnim, zanimljivim i nadasve savremenim sociološko-pedagoškim pitanjima, dajući naglasak na to kakvo bi obrazovanje moralo biti u budućnosti. On vrlo zanimljivo izlaže svoje viđenje šta sve pretpostavlja savremena nastava i savremeno ocenjivanje, koje on naziva 'novi model merenja obrazovnog uspeha'. Pri svemu tome, izlaže i svoje viđenje nastavničke profesije, ukazujući na brojne kontradiktornosti... Naglašava da obrazovanje mora doprineti da se izbegne bilo kakvo 'regresivno ludilo'. Rezolutan je u svom stavu da se zajednička kultura Evrope može roditi samo iz zajedničkog obrazovanja. Zadatak vaspitanja i obrazovanja vidi i u tome da pomognu kako da konflikti i sukobi budu dovedeni na nivo osmišljavanja, da sami nude smisao, tako da se izbegne totalitarizam, destrukcija, ili neko drugo 'regresivno ludilo'...
Iznešena mišljenja, sadržana u ovom rukopisu, predstavljaju novi naučni doprinos teoriji obrazovanja i savremenom oblikovanju nastavne prakse, po čemu će ova knjiga biti knjiga budućnosti."

Prof. dr Adam Grubor

„... Sam naslov knjige govori o pokušaju autora da analizira nove i aktuelne trendove na području obrazovanja koje, iako je u krizi, predstavlja skrivenu riznicu i za dvadesetprvi vek. Naročito je vidljivo autorovo insistiranje na procesima individualizacije i osnovama individualizovane nastave. On smatra da pored vođenja brige o individualnim razlikama nastavni planovi moraju biti prilagođavani društvenim i kulturnim zahtevima tako da, na primer, obrazovni sistem ne bude prekomerno urbano usmeren. Deo koji se odnosi na prikladni sistem obrazovanja za obnovu sela kao i vezu ruralnog egzodusa i obrazovanja, argumentovano govori da nastavni planovi kad je u pitanju seoska kultura postaju ne samo neprikladni za većinsko seosko stanovništvo nego još podstiču i na sve veći odlazak u grad, odnosno beg sa sela. Smatramo da ova poglavlja predstavljaju veliki doprinos sociologiji obrazovanja jer je autor jedan od retkih istraživača koji je uvek aktuelna pitanja obrazovanja testirao na seoskoj lokalnoj zajednici..."

Prof. dr Dragan Koković