Ono čime takođe volim da se bavim, pored rada na računarima (da ne kažem uzima mi veći deo života), svakako je slušanje i bavljenje muzikom. To je aktivnost koja u mom životu predstavlja svakodnevicu i trudiću se da tako i ostane. Na ovoj stranici ću vam objasniti i pokazati zašto je to tako...

Sve je počelo pre mnogo godina...tačnije, kad sam ja imao 9 godina a moja braća, Saša i Zoki bili nešto stariji, počela je da biva popularna, pored disko muzike 80-ih, i muzika koja je dobila ime "acid house". Tada su grupe poput grupe "Inner City", "Technotronic", "Mantronix", "Bass-o-matic" i druge, bile vodeća imena svetske muzičke scene. I, naravno, numere "Jack To The Sound Of The Underground", "Big Fun", "Fascinating Rhythm", bile su rado slušane. Pomenuh Sašu i Zokija zato što su i oni slušali to isto i uticali na mene svojim neprestanim puštanjem te muzike. Tako sam ja, nesvesno, počeo i sam da slušam muziku...

Stvar ne bi bila tako drastična da ja to nisam preozbiljno shvatio (kao što inače imam običaj da shvatim sve što radim) i počeo da skupljam pesme koje su tada bili hitovi. Pesme su bile izdavane na pločama, ali su kasete bile više u modi, i rasprostranjenije, pa sam se ja opredelio za ovu drugu varijantu. Najpopularnija emisija koja je tada bila vodilja svim fanovima muzike, bila je emisija "Disko Top" na radiju 202, i emitovala se sredom u 21 h, a vodio ju je Dragan Kozlica. Iskreno, ne sećam se da sam neku propustio...a danas ne znam ni da li se više emituje. Kasete su se punile, bilo je sve manje mesta na mojoj polici, a sve više pesama noviteta koje je trebalo snimiti...

Interesantno je, da, kada se govori o muzici, postoje različiti tipovi ljudi kojima odgovara različita muzika. Tako, postoje oni koji slušaju isključivo jednu te istu vrstu muzike, i u slučaju da slušaju neki "Heavy metal", nikad nisu čuli za grupe kao što su "U2", "Dire Straits", "Simple Minds" itd. Nekome ko, pak, voli da sluša "Rock" muziku, smetaju grupe poput "Run DMC"-ja, "N.W.A", a "Public Enemy" i "De La Soul" ne može ni da smisli. Postoje i oni koji mogu da slušaju sve, kao i oni koji slušaju sve, onda kada treba. Rekao bih da ja pripadam ovom poslednjem tipu ljudi, tj. da mogu da slušam šta god, naravno, onda kada to treba da se sluša...mislim na žurke, slavlja i raznorazna okupljanja. Naravno, imam i ja svoje pravce-favorite, ali njih ima toliko mnogo, da bi mi trebalo puno vremena da ih sve navedem.

Oprema na kojoj se muzika sluša itekako utiče na sam doživljaj i predstavu pesme koja se sluša. Dešavalo se "x" puta da iskopam neku staru pesmu iz svoje kolekcije, a da je nisam čuo dugo vremena, i da tek onda shvatim koliko dobar zvuk znači i zbunim se ne znajući o kojoj pesmi se radi. Svoje prve kasete slušao sam na stubu (mini-liniji) nepoznate marke, ali se zvuk činio dobrim, jer su kasete bile dobro snimljene. "Dolby" tehnika je radila svoje i mada je ja nikada nisam voleo, većina klubova - snimača muzike, snimala je "Dolby B" na "Normal" kasete, a "Dolby C" na "Chrome" i "Metal" kasete. No, o tehnici snimanja na kasete, drugi put...
Kako su, vremenom, nosači zvuka evoluirali, i sa "DAT" (Digital Audio Tape) kasete prešli na potpuni digitalni zapis, tj. "Compact Disk" (CD), to je sve više pesama izlazilo na ovom mediju. "CD" je dostigao svoj vrhunac 90-ih godina, negde između '88. i '91. Samim tim, i ja sam ulagao u opremu, kako bih popularne nosače zvuka mogao da slušam u punom komforu. Pred kraj 1994. godine, nakon izvrsno zarađenih para preko leta, odlučio sam da kupim sebi, prvu, kvalitetnu opremu za slušanje muzike. Ona se od tada izmenjala par puta, a ono čime danas raspolažem predstaviću u nekoliko sledećih sličica...

CD Player Sony CDP-315, kupljen maja 1995. godine u Beogradu, tada koštao 550 DM

CD Player Sony CDP XE-510, kupljen aprila 1998. godine u Beogradu, tada koštao 300 DM

Pojačalo Sony TA-FE 710R 2x60W (8 oma), 2x90W (4 oma), kupljeno februara 1999. godine u Beogradu, tada koštalo 600DM

Mikseta Q-TEK DC 500, 8 kanala + 2 mikrofona, 2 AUX izlaza + 1 monitorski, kupljena maja 1997. godine u Beogradu, tada koštala 600DM

Zvučnici Sansui S-209, 2x120W, 8 oma, aktivni + pasivni bas, kupljeni januara 1995. godine u Beogradu, tada koštali 350DM

Polica na kojoj je nešto malo manje od 200 muzičkih diskova

Iz muzičke kolekcije sa ove police, a na opremi navedenoj gore, vrti se svaki dan prosečno oko 10 sati kvalitetne muzike svih vrsta. Najčešće slušam neku mešavinu između "Soul"-a, "Funky"-ja i "Dance"-a.

kucano: 18. 05. 1999.
Marko Mitić (c) 1999.
Broj posetilaca: