SKRIVENA SNAGA U SEDAM ELEMENATA PRIRODE I MUZIKE

Da li ste se nekad zapitali odakle baš taj raspored dirki na klaviru?
Zašto dve grupe – jedna od tri tona sa dve povisilice i druga od četri sa tri povisilice?
Zašto između E i F kao i H i C nema crne dirke? (Nema povisilice?)
Zašto sedam oktava na klaviru?
Zar to nije isti raspored kao kod molbi upućenih Bogu u molitivi OČE NAŠ?
Isto kao tetragramaton (JHVH) ?
Zar je moguće da se i ovde isto sve ponavlja?
Tako je i sa oktavama na klaviru – levo od osnovnog C imamo tri oktave, a desno četri – i opet ista podela. Klavijatura na klaviru ne polazi od tona C kako bi se moglo očekivati već od tona A. Zašto?

To je mnogo pitanja, ali pre nego što bi smo se njima pozabavili, moramo doći do nekih činjenica i definisati neke pojmove.

Važno je znati – da bi se razumelo skriveno znanje u skalama, da se zapavo radi o jednom univerzalnom modelu koji važi za sve osnovne elemente koji sačinjavaju univerzum i za sve nauke.
Znate dobobro da imamo sedam osnovnih elemnata (ili tačnije četri, s tim da se četvri zapravo sastoji od četri svojih elemenata) tako da dolazimo do broja sedam. Možemo ih naći u svim naukama i svim modelima. Od Molbi upućenih bogu u molitvi OČE NAŠ, preko periodnog sistema elemenata (sedam redova – tri gornja i četri donja), raznih sistema ezotrijskih znanja, sedam planeta zodijaka, pa sve do raznih igara i čak do rasporeda nekih organa (imamo po sedam zuba sa svake strane + umnjak).
Nije netačno ako se pomenu i svih dvanest elemenata – ali je to već razrađen sistem koji obuhvata i poluelemente ili prelaze.

Zbog lakšeg razumevanja ovih odnosa, zadržimo se još malo na hemiji. Viećemo da i savremena nauka potpuno podržava ovaj sistem od četri (sedam) element i objašnjava ih.
Još smo u školi učili da "Periodni sistem elemenata" (Mendeljejev) ima SEDAM horizontalnih redova, jer postoji sedam osnovnih ljuski, po kojima mogu biti rasporedjeni elektroni.
Razliku u elektro-hemijskim osobinama između pojedinih elemenata čini "popunjenost" tih ljuski elektronima pri čemu, u atomu NE MOGU postojati dva elektrona sa sva ČETIRI ista kvantna broja. Znate da je to poznati Paulijev princip zabrane*. Dakle, sav vaskoliki materijani svet ma SEDAM definišućih nivoa unutar kojih postoje ČETIRI moguća različita stanja, ili što bi ti rekao četri elementa.

---

*Raspodjela elektrona u pojedinim kvantnim nivoima određena je Paulijevim principom zabrane, koji kaže da u atomu ne mogu dva elektrona imati iste vrijednosti sva četiri kvantna broja n, l, ml i ms. Švajcarski fizičar rođen u Austriji Wolfgang Ernst Pauli (1900.-1958.) otkrio je taj princip 1925.
http://magister.laniste.net/clanak/sto-je-paulijev-princip-zabrane/

---

Sad još malo fizike. Odavno je primećeno da se širenje neke supstance, ili povećanje brzine vibracija (ili smanjenje) ne odvija ravnomerno nego u "nepravilnim" koracima. Još u drevnoj nauci su bili poznati zakoni koji upravljaju usporavanjem vibracija odnosno njihovim skretanjem sa prvobitnog pravca. Ovi zakoni su svojevremeno izraženi u dijagramu koji je sačuvan sve do naših dana. U ovoj formuli je period u kome se vibracije udvostručavaju, podeljen na 8 nejednakih koraka, koji odgovaraju stopi ubrzanja vibracije (kvantiranost promene frekvencije = energije – analogno mase ...), pa se ovaj period udvostručavanja vibracija naziva oktava, jer je sastavljen od 8 delova.

Odnos visine tonova, odnosno, odnos frekvencija vibracija, biće sledeći:

Ako za DO (C) uzmemo da bude 1,
RE će biti 9/8,
MI 5/4,
FA 4/3,
SOL 3/2,
LA 5/3,
SI 15/8 i
DO 2.

Razlika u ubrzanju ili u jačanju, odnosno razlika u tonu (visini tona) biće sledeća:

Vidimo da u oktavi postoje tri vrste intervala: 9/8, 10/9 i 16/15. Najmanji interval 16/15 javlja se između MI i FA i između Si i DO.
Upravo to su mesta usporavanja vibracija.
U trenutku usporavanja dolazi do skretanja od prvobitnog pravca odakle se vidi uloga i značaj intervala MI-FA i SI-DO, koji čine da se linija razvoja stalno menja, da se prelama, da pravi zaokrete, da se pretvara u sopstvenu suprotnost itd. Zakon oktava objašnjava mnoge pojave u našem životu koje su inače neshvatljive. Poslednjih godina teorija fraktala je dala mnogo više svetla na ova pitanja.

U rastućoj oktavi prvi interval se javlja između MI i FA. Ako odgovarajuća dodatna energija prodre na ovoj tački, oktava će se nesmetano razvijati do SI. Odnosno vibracija koja raste zahteva određenu energiju na tom mestu. Interesantno je da je za dalje napredovanje (u novu skalu) između Si i DO poteban znatno jači dotok energije nego između MI i FA, budući da su vibracije oktave u ovoj tački znatno učestalije i za prevazilaženje smetnje u razvoju oktave potreban je veći intenzitet.

U opadajućoj oktavi se, sa druge strane, najveći interval javlja na samom početku oktave, neposredno nakon prvog DO, a materijal za njegovo popunjavanje se veoma često nalazi u samom DO ili u bočnim vibracijama koje DO pobuđuje (Apsolut, svi svetovi, sva sunca, Sunce, sve planete, Zemlja, Mesec, Apsolut). Zbog toga se opadajuća oktava razvija znatno lakše od rastuće i kada prođe SI, neometano dolazi do FA, gde je nephodana dodatna energija, mada znatno slabija od prvog dotok između DO i SI.

Jedna od drevnih škola je veoma davno otkrila da je tu formulu moguće primeniti i na muziku. Na ovaj način dobijena je sedmotonska muzička lestvica. To znanje je dugo vremena bilo zaboravljeno, tako da su se koristile, druge, mnogo prostije i nesavršenije lestvide. Sa razvojem nauke u srednjem veku ponovo se došlo do ove muzičke lestvice, kakvu znamo i dan danas.

Ali tu nije kraj priče. Jer ovo je osnova, lako uočljiva u muzici, ali, setimo se da smo rekli da sedam elemenata nalazimo i u svim drugim naukama i modelima. I da se ovi odnosi mogu pronaći i u svim drugim oblastima.

Važno je znati da je muzička nauka otišla korak dalje od ovih osnovnih znanja i došla do teorija skala. Ili drugim rečima ako poređamo tonove – ne od „C“ već od nekog drugog onda raspored njihov ne ostaje isti – ali imamo manja ili veća međusobna približavanja, odnosno, rastuće i opadajuće frekvenije ne idu istim korakom kao kod „C-dura“.
I što je još interesantnije, ako ovo (na prvi pogoled) prikriveno znanje u skalama primenim recimo na Molbe iz molitve OČE NAŠ koje, ako ih tumačimo ezoterijski ili astrološki, to će nas odvesti direktno do društvenih odnosa i svih ostalih vrsta umetnosti. Svaki elemenat odgovara nekom delu čovečijeg tela (neku telesnu čakru) koji je odgovoran za neko ponašanje. Za neku našu karakteristiku. Znači dat nam je ključ za bolje razumevanj harmonije odnosa koji je svuda oko nas, od najsitnije čestice do galaksija.

Pogledajmo sledeću tabelu kako bi stvari bile jasnije. Imamo uporedno tonove, njima odgovarauće Molbe iz molitve i delove ljudskog bića i za šta je koji odgovoran.

Naime i sa aspekta "Modela kvantovane gustine energije" fizičara Gorana Marjanovića, "Priroda je neverovatno dosledna u beskrajnom variranju jednog istog motiva, pri čemu je njena suštastvenost "hologramskog" ustrojstva, u kojoj "kvant" tipološke promene pri (kvantiranom) prelazu (neki to zovu razvojem svemira), od jednog do drugog prostor-energija-rezonantnog stanja (Stabilnog objekta), definiše "rezoluciju" u kojoj naše "JA" može da vidi elemente Jedinstva (koji su očito samo fraktali odredjenog reda), što nam daje iluziju "različitosti" (ideja, objekata,...,), diskontinuitet unutar kontinuiteta, i (izmedju ostalog) najveću ljudsku iluziju: Kretanja "materije" kroz "prostor" i "vreme".

Marjanović dalje kaže:
"Najvrednijom smatram ideju po kojoj je svest i misao čoveka LIMITIRANA (dostignutom) VELIČINOM SVEMIRA, što mi nazivamo dostignutom "ljudskom spoznajom", dok je mudrost jedinke sasvim analogna "veličini" njenog ličnog, subjektivnog "sveta" i vlastitoj moći analize (tj. razlaganja - da ne kazem baš - "rezoluciji") njenog uma".

O tonovima Marjanović komentariše:
Povisilice i snizilice? Svaki elektron može apsorbovati odredjenu energiju pri čemu će "skočiti" na višu ljusku, ili može otpustiti odgovarajući kvant energije (emitovati određenu "boju") silazeći na neku nižu ljusku. U skladu sa mogućim kombinacijama postoje optički spektri atoma svrstani u PET odgovarajucih serija: Lajmonova, Balmerova, Pasenova, Breketova, Pfundova serija .., pri čemu svaka od njih sadrzi svoje odgovarajuće kombinacije energija odnosno frekvencija, tj. talasnih duzina - ili BOJA! A svaka sledeća nijansa boje je zapravo "nešto viši" ton. Fascinantno zar ne? Pojam ljuske je sasvim analogan putanji planete oko sunca pa nije nikakvo iznenađenje što se veoma slične zakonitosti mogu naći i kod planetarnih sistema. Njih je uočio Kepler - dajući svoju "MUZIKU PLANETA". Imajući u vidu da se, po mom modelu, Svetlost iz "tamo" npr. "preslikava" u mehanički talas zvučnog opsega u "ovde", mnogo je lakše razumeti: "...PRVO BEŠE REČ,..., I REČE BOG - Neka bude svetlost,..., I BI SVETLOST,...". Dakle, sve što VIDIMO oko nas, izvorno je zapravo REC BOZIJA! (jer 'tamo' je to samo reč). Ukratko, činjenica da prečnicima pojedinih planeta u potpunosti odgovaraju pojedine frekvencije Šumanovog spektra npr, izgleda nam sada sasvim očekujuća. I šta vidimo? Pa RED i HARMONIJU - i to na celoj ogromnoj skali veličina. A harmonija je i osnovni muzicki pojam. Po Upanišadama postoji SEDAM LOKA SVETOVA (Bramaloka, Tapoloka, Džanaloka, Maharloka - supramentalni svetovi; Svargaloka - mentalni svet; Bhuvarloka - astralni svet i Bhurloka - fizički svet u kojima postoje četri inividualizovane sopstvenosti: Djiva, Djivatman, Atman i Braman. Isto tako, postoji PET stanja bivstva: Braman, apsolutna stvarnost; Pradžana-Ghana - kreativna svest; Atman - svetska dusa; Isvara - stvoritelj-uništitelj; Prakriti - neizdiferencirana supstanca. U hrišćanskoj kosmogoniji postoje SEDAM neba: sedmo, šesto i peto nebo - kauzalni svetovi; cetvrto nebo - viši noetski svet; treće nebo - niži noetski svet; drugo nebo - psihički svet; prvo nebo - grubotvarni materijalni svet. Po strukturi individualiziranog sopstva postoji PET stanja: Svet monada, duh-ego-biće; duša-ego-biće, samosvesna duša; permanentna ličnost; sadašnja (privremena) ličnost. Stanja bivstva – njih ima četri i to su: Apsolutno-bezgranično bivstvo, Apsolutna bezgranična stvarnost; Apsolutno bezgranično bistvo, Bog Otac; Volja-Radost, Hristos logos; Sveti duh; Um. I najvaznije: Prema Daskalosovoj ezoteričnoj hrišćanskoj kosmogoniji: »Sve što postoji sačinjeno je od Uma u različitim frekvencijama vibracije«. A svetlost jeste vibracija, ali i zvuk je, tako da ima osnova za tvrdnju da izgovarajući: Oče naš je tako sačinjen da komuniciramo direktno, bez - "prostorno" - nelokalno i bez - "vremneski" – nekauzalno, sa - Apsolutnom bezgranicnom stvarnošću! Očito, analogija sa fraktalnom geometrijom je potpuna, a moć apstraktnog mišljenja - beskrajna. Postoji neotkrivena filosofsko-fizička osnova jezika. U slučaju molitve “Oče Naš” - dejstvo zvučnih frekvencija se podudara sa smislom izgovorenog. Pojedina zvučna frekvencija, kao i svetlosna, je konstantna, tako da je, uopšte uzevši, njihov odnos - ritam, zadat samom egzistencijom svojstvenih prostornih delova zvučnih i svetlosnih talasa. Tempo je ukupno promenljivi odnos datih frekvencija (pri istom ritmu), ali, ako se svesno menja, gradi ritam drugog reda, tj. sekcionalni sinhronicitet složenih zvučnih i svetlosnih sistema. Povisilice i snizilice služe podešavanju potencijala, tj. tjuniranju osnovnog dejstva molitve na vibratornu muzičku osnovu, koja je nad-jezička, odnosno proto-jezička i zato ta molitva deluje na svim jezicima, prevodi su različiti, ali vibracija je ista. Frekvencija je broj pojavljivanja prostornih delova u vremenu. Reč je čisto prostorna, ali je njeno delovanje čisto vremensko, jer prostor je virtuelan, ali je vreme realno i prethodi prostoru. U suštini, pojedine stvari celokupnog pojavnog sveta razlikuju se samo po ritmu. – Kako je, uostalom, davno zaključio još Demokrit. Promene prostorno materijalnog sveta su funkcija realnog vremena. Realna je samo jedinstvena beskonačnost. Sve drugo se da “naštelovati” preko znanja o vremenu i “naučno” proizvesti.

______________________________________