m i r k o  m i r k o v i ć       m.

Vrh Evrope, 5642 m.n.v.
 Elbrus

Elbrus ima dva vrha, zapadni je najviši 5642 m.n.v.. Istočni je samo malo niži 5621 m.n.v..
 Lokalno ime MINGI-TAU, u slobodnom prevodu: ¨sastavljajući hiljadu planina¨, što samo govori o njegovoj veličini.
Prvi put je osvojen 1874. godine, a 1967. Sovjetsko društvo je organizovalo prvi masovni uspon kada je na vrh krenulo oko 2500 hiljade ljudi.

 

  pišite na :
  mirkomirkovic@beotel.yu  

..:: mirko mirković, lična prezentacija biografija

ono iz lične karte
ime i prezime : Mirko Mirković
rodjen datuma, gde : 16. maja 1985., u Zagrebu opština Medveščak
adresa : sada živim u Beogradu
e-mail : mirkomirkovic@beotel.yu

kratka priča moga života
 
Prvih 6 godina živeo sam u Zagrebu. Prvih 5 dana sam išao tamo u osnovnu školu čijeg se imena ne sećam. Počeo je rat, pa su me odveli u Sanski Most, gde sam išao u prvi razred u osnovnu školu čijeg se imena ne sećam. Posle dolazim u Beograd, u početku sam živeo godinu dana u Železniku i tamo išao u osnovnu školu čijeg se imena ne sećam. Konačno dolazim u o.š. ¨Milica Pavlović¨, gde kao vrlo srećno dete završavam još 7 razreda, sa odličnim uspehom. Eh sad neki kažu da je zbog rata, ja se ne bih složio ali upisao sam Šestu beogradsku gimnaziju, prirodno-matematički smer, i evo ako sve bude kako treba na dan 18-og rodjendana ću završiti i tu priču. Iako tako sad ne izgleda ja se tome baš i ne radujem.

  Maltene od prve godine sam vezan za kompjuter, probao sam sve što se može nazvati PC, i zato sam mom ocu jako zahvalan. Prvi lično moj kompjuter je bila 286 mašina sa CGA monitorom. Sa tim računarom sam konačno savladao ¨sve¨ tehnike korišćenja PC-a, čak sam i istripovao da sam programer, napisao program u basic-u i zaradio treće mesto na gradskom takmičenju iz informatike u šestom osnovne. Ipak mislim da je to bilo prilično loše iskustvo po mene, pošto sam narednih 3 godine i dalje tripovao da ispred mog imena treba da stoji programer. Unapredio sam mašinu u jaku 486-icu. Radio sam sa Pascal-om, Visual Basic-om i konačno Delphi-jem. Tu se ova saga zavrava. Pored programa za pozicioniranje printera štampanih tabli (takmičenje), uglavnom ništa konkretno nisam uradio. Baza magacina, baza i program za vodjenje video kluba, desetak lažnih virusa, 2 anti Milošević-igrice i to je to. Dok se završio prvi razred srednje shvatio sam da to nije za mene. 

  Tada provaljujem planinarenje, u početku putujem sa orijentircima, a u junu 2000. se odlučujem da pristupim i prvoj visokogorskoj akciji na Durmitoru. Tih 5 dana mi je promenilo život. Moram da se zahvalim Matković Aleksandru što mi je otvorio oči, Vladi Matkoviću za podršku, Zoranu Stjepanoviću za instant planinarsku mudrost koju mi je ulio za tih par dana, i ostalim dobrim ljudima iz Planinarskog društva ¨Pobeda¨, za sve lepe trenutke. Pored planinarenja, počinjem i sa orijentacionim krosom, gde u prvoj sezoni osvajam samo jedno drugo mesto, a već u drugoj desetak medalja i treće mesto u obe lige u kategoriji M-16. Orijentacijom prestajem da se bavim u maju 2002. zbog nedostatka vremena. Tada počinjem i treninge u Veslačkom klubu ¨Partizan¨, koji takodje moram da napustim zbog nedostatka vremena za treniranje.

  Ipak u ovih par godina uspevam da pronadjem sebe. Nova zanimacija mi je fotografija, foto-dizajn, i web-dizajn. Trenutno sam član 2 web-tima, Šeste gimnazije i P.D. ¨Pobeda¨.
. . . . . . . . . .

početak

 ... nazad na početak sajta ...

fotografija

 ... moje ... tudje ... 

web-dizajn

 ... mnogi ne shvataju da w-d jeste umetnost ...

planinarenje

 ... za planinu se radja, za planinu se umire ...

putovanja

 ... nešto kao putopisi ...

eseji

 ... ostrvo je nestalo ...