24. avgust popodne
Dakle Golube moj, ovako:
23. avgust
Sto naumili - to ostvarili. Oko pet sati ujutro, po mraku, isplovili smo
iz Brindizija. Voznja je bila super. Vozili smo i celu noc.
24. avgust
U 10.00 smo ugledali nasu obalu!
Sada je oko pola cetiri popodne, na camcu smo i pakujemo se...
Milion misli mi prolaze kroz glavu. Sada se sabiraju utisci...
Sta da napisem kao zakjucak?
Na jedrilici smo proveli pedeset pet dana...spavali, jeli, putovali, strahovali, radovali se, svadjali, mirili...
Bio sam u oko cetrdeset gradova i gradica. Plovio sam Dunavom i preko pet mora. Osetio i jake talase i bonacu i jake vetrove, i hladnocu i toplotu. Bio sam i gladan i zedan i umoran i nenaspavan...
Kupao sam se, suncao, odmarao, uzivao...
Ovo sto sam sada doziveo verovatno necu vise nikada...Mozda, nesto slicno, ali sigurno sa slabijim intezitetom, sa manje boja i sa manje osecaja...
Pitam se, da li ce ikada izbledeti sve ove slike, tako jako urezane u secanje?
Osetio sam delic iskonske borbe coveka sa prirodom. Osetio sam svu bespomocnost coveka kada se priroda razgoropadi, i shvatio zasto su mornari religiozni i sujeverni. S druge strane, uspeli smo za tih nepunih dva meseca da oplovimo Balkan, da predjemo oko 2000 milja.
Ukrotili smo vetar, pregazili mora...
Ne znam hocu li ti jos pisati. Verovatno ne. Neka ovo bude kraj mog dnevnika. Pricacu ti jos mnogo, mnogo, o svemu i svacemu sto mi se desavalo.
Volim te.
Pedja
|
