NEKONVENCIONALNA FIZIKA PRIMENJENA NA MODEL KVANTOVANE GUSTINE ENERGIJE

- sa osnovnom namerom da se objedini korpuskularni i talasni oblik materije -

SADRZAJ:

FORMIRANJE TABELE GUSTINE ENERGIJE STABILNIH OBJEKATA
Hipoteza 1: gustina energije stabilnih objekata
Hipoteza 2: masa stabilnih objekata
Hipoteza 3: najveca moguca brzina objekata
Hipoteticna cestica (mion i tau neutrino ?)
ZAKLJUCAK
REFERENCE
TABELA STABILNIH OBJEKATA
SLIKA1: Masa stabilnih objekata
SLIKA2: Odnos objekata u celokupnom Jedinstvu
SLIKA3: Dualizam talas-cestica

UVOD

   Cilj ovog rada je da ukaze na neke veoma interesantne odnose izmedju makro (...galaksije, jata galaksija, planete...) i mikro objekata (...elektroni, neutrino cestice...) i mogucu vezu izmedju korpuskularnih i objekata izrazenih u talasnom obliku.
   Sva istrazivanja izvrsena u proteklom stolecu pokazala su da je kvantiranost energije sasvim nesporna. Ta cinjenica nam ukazuje i na mogucnost kvantiranosti gustine energije (sto u stvari podrazumeva i neku vrstu kvantiranosti "prostora"), iskazanu postojanjem niza "stabilnih" objekata. Ovaj pojam podrazumeva objekte veoma dugog zivota, odnosno objekte cije se stanje nece bitno menjati u periodu vremena koji je dovoljno dug u odnosu na period njihovog formiranja kao takvih.
   Posmatranjem celokupnog Jedinstva prostor-vreme-materija, od objekata cija je masa gotovo zanemariva (npr. neutrino) do sveukupnog Univerzuma, cija je masa procenjena na oko 10⁵³ [kg], moze se uociti postojanje "stabilnih" objekata na citavoj toj skali velicina.

GUSTINA ENERGIJE STABILNIH OBJEKATA

- formiranje tabele -

- definicija stabilnog objekta:

Objekat je stabilan ako je njegovo vreme zivota dovoljno dugo ili mnogo duze od vremena njegovog formiranja.
Racunajuci srednju gustinu nekoliko objekata, uoceno je da ona uvek iznosi priblizno p=10^3k, gde je k realan broj, uvek blizak nekoj celobrojnoj vrednosti, a p je gustina izrazena u g/cm³.
Na osnovu toga uvodimo prvu pretpostavku:

- Hipoteza 1:

Gustina "stabilnog" objekta uvek iznsi: p_k=10^3k..........................(1)
gde je k ceo broj.

- Formiranje tabele (Tabela I) stabilnih objekata:

   m = stvarna ili virtualna (L. de Broglie) masa objekta [kg],
   r = klasicni ili fiktivni poluprecnik objekta [m],
   p = gustina objekta (specificna masa), u smislu gustine energije [g/cm3],
   p_k = gustina objekta u skladu sa Hipotezom 1 [g/cm3],
   l = Comptonova talasna duzina, l=h/mc [m],
   Ms = Solarna masa [2] : Ms=1.989*10³⁰ [kg].

a) Elektron [1],[2],[3]:

   m_e=9.1*10^-31 [kg], l=2.43*10^-12 [m], 10^-19 [m] < r_e < 10^-15 [m],
   sa r_sred: 10^-17 [m] => p=2.1*10¹⁷ [g/cm3] i k=5.72.
   odakle, koristeci Hipotezu 1 sledi: k=6 i p₆=10¹⁸ [g/cm3].
   U skladu sa ovim, procenjeni poluprecnik je: r_e ~ 0.6*10^-17 [m].

b) Proton [1],[2], c) Zemlja [2], d) Sunce [2]: vidi Tabelu I

e) Galaksije [4],[5]:

   1.4*10¹¹Ms [kg] < mg < 2*10¹¹Ms [kg], mg_sred=3.38*10⁴¹ [kg].
   Iz veoma sarolikog niza galaksija raznolikih formi i razlicitih velicina /4/, moze se, ipak dosta pouzdano, proceniti rgal_sred ~ 1.6*10²⁰ [m], gde je rgal_sred poluprecnik neke fiktivne sfere koja bi imala istu zapreminu kao i neka prosecna galaksija (npr. uobicajenog) oblika diska.
   => p=1.94*10^-23 [g/cm3] i k=-7.57.
   Iz literature /5/: p=6*10^-24 [g/cm3]. => k=-7.75.
   odakle, primenom Hipoteze 1 sledi: k=-8. => p_-8=10^-24 [g/cm3].
   a iz ovoga dobijamo procenjeni poluprecnik: rg ~ 4.3*10²⁰ [m].

f) Jato galaksija [4],[5]:

   5*mg < mcl < 10⁴*mg, mcl_sred=3.38*10⁴³ [kg], rcl_sred ~ 1.89*10²² [m].
   => k=-9.3. Koristeci Hypotezu 1, k=-9. => p_-9=10^-27 [g/cm3].
   Procenjeni poluprecnik je sada: rg.cl ~ 0.93*10²² [m].

g) Univerzum [2],[5]:

   mu ~ 10⁵³ [kg], 3.08*10¹⁷ [s] < Hubble time < 15.41*10¹⁷ [s].
   Za (srednju) starost Svemira od 15*10⁹ godina ( 4.73*10¹⁷ [s]), ru=1.42*10²⁶ [m].
   => p=8*10^-30 [g/cm3], i k=-9.7.
   Koristeci Hipotezu 1 dobija se: k=-10. => p_-10=10^-30 [g/cm3].

Na osnovu toga i imajuci u vidu da je starost Univerzuma mnogo pouzdaniji podatak (iz kojeg proizilazi i njegova zapremina) nego velicina njegove mase, procenjena vrednost (donje granice) vrednosti mase Univerzuma je mu ~ 1.2*10⁵² [kg].
Na Slici 1 data je masa stabilnih objekata u zavisnosti od broja k. Graficko-analitickim metodama najmanja greska se dobija za relaciju:

m=10^-5.2k [kg].......................................................................................(2)

Zemlja i Sunce nisu obuhvaceni analizom (objasnjenje sledi). Kombinacijom (1) i (2) dobijamo:

m=2.5r^1.9 [kg].......................................................................................(3) and

^{p=m^-0.575 [g/cm3, za m [kg]]........................................................(4)
Sada, na osnovu dosadasnjih rezultata, iznosimo drugu pretpostavku:
- Hipoteza 2:
Masa stabilnog objekta priblizno je jednaka kvadratu njegovog poluprecnika: m ~ r²...(5)}

   Analiza srednje gustine Zemlje i Sunca pokazuje da su njihove mase priblizno jednake cetvrtom stepenu velicine poluprecnika, a kod neutronskih zvezda osmom pa Hipoteza 2 moze biti uopstena na oblik m=r²ⁿ, gde je n paran broj.
   Odavde se namece zakljucak da svi "stabilni" objekti egzistiraju u nekom "rezonantnom" stanju, u kojem su kolicina odnosno gustina materije ili bolje receno gustina energije, i deo prostora koji ona ispunjava, u nekom, ne proizvoljnom, nego sasvim odredjenom odnosu.
   Da bi mogli "ravnopravno" razmatrati i "objekte" iz domena cestica i one iz domena zracenja, umesto mase objekta mozemo se koristiti njegovom pripadajucom talasnom duzinom. Koristeci obrazac za izracunavanje komptonove talasne duine lc i uocenu zavisnost mase i poluprecnika (5), dolazimo do izraza koji dovodi u vezu komptonovu talasnu duzinu i poluprecnik nekog objekta:

lc = 10^{-41.9476-1.9 log r}, or: lc ~ 10^{-42-2log r} ..................................(6)

- Daljnja razmatranja:

h) Neutrino [6]:

   mn ~ 5 - 9 [eV] => mn ~ 1.3*10^-35 [kg].
   Obzirom da o poluprecniku neutrino cestice nemamo bas nikakvu informaciju mozemo se posluziti relacijom (4).
   => p=1.14*10²⁰ [g/cm3], i k=6.68
   Na osnovu Hipoteze 1, k=7. => p₇=10²¹ [g/cm3]. Uz usvojenu srednju vrednost procenjene mase neutrino-cestice /6/, dobijamo velicinu poluprecnika i odgovarajuce talasne duzine:
   => r_n ~ 1.45*10^-20 [m], i lc ~ 1.7*10^-7 [m].

   Koristeci vrednosti poluprecnika i odgovarajucih talasnih duzina datih u Tabeli I, sada mozemo konstruisati dijagram prikazan na Slici 2., koji prikazuje vrlo interesantan razmestaj objekata. Naravno, svi oni se nalaze na pravoj ( ili u njenoj neposrednoj blizini) l _c = 10^{-42-2log r}. Kao sto vidimo, u prvom kvadrantu nema nista jer nasa prava njime ni ne prolazi. U drugom kvadrantu su razmesteni objekti makro svemira, a u trecem se nalaze objekti mikrosvemira. Interesantno je da su Covek i njegova okolina smesteni u "sredini", u oblasti na prelazu iz drugog u treci kvadrant. Medjutim, prava l_c prolazi i kroz cetvrti kvadrant. Po nekoj simetriji i logici tu bi morali biti smesteni objekti koji se kvantitativno i kvalitativno razlikuju od onih u drugom i trecem kvadrantu, u istom smislu u kome se i oni medjusobno razlikuju.
   Prema dijagramu, ti "objekti" moraju imati veoma mali poluprecnik, odnosno vrlo male fizicke dimenzije ( r < 10^-22 m.) i istovremeno, relativno veliku talasnu duzinu (r > 1 m). Pojam male frekvencije (velike talasne duzine) je vezan za "spora" kretanja kakva se odigravaju u Svemiru, ali se tu radi o kretanju objekata ciji su gabariti ogromni. Jedini potpuno PRIRODAN proces emisije talasa male frekvencije, ciji nastanak nije vezan za uredjaje koje je napravio covek, je proces misljenja.
   Kao kuriozitet navodimo cinjenicu da elektroencefalogram belezi elektricne aktivnosti mozdane kore, u vidu krivulja koje izrazavaju mozdane ritmove. Prema /5/, oni su svrstani u cetiri vrste frekvencija: ritmovi cija je frekvencija priblizno 10 Hz nazvani su alfa talasi, beta talasi su mnogo brzi, theta su mnogo sporiji - njihova frekvencija je izmedju 4 i 7 Hz, a delta ritmovi su oni cija je frekvencija manja od 3 Hz.
   Bez pretenzija da izvodimo neke posebne zakljucke, mozemo navesti ideju da oblast cetvrtog kvadranta najverovatnije pripada sferi "duhovnog", odnosno "nekorpuskularnog" aspekta nase stvarnosti.
   Mozemo li izvagati i izmeriti "ljudsku misao" ? U sustini naravno da nemozemo, ali ipak, mozemo odrediti fiktivnu masu i poluprecnik objekta koji bi imao istu talasnu duzinu kao alfa talas i na taj nacin definisati neku "alfa-talas-cesticu".

i) a talas - cestica [5]:

   Frekvenciji a talasa (8 - 13 Hz) odgovara talasna duzina l = 0.3*10⁸ [m]. Ukoliko tu vrednost usvojimo kao Comptonovu talasnu duzinu, dobijamo:
   lc= la =0.3*10⁸ m. => m_o,a=2.38*10^-50 [kg].
   Posto nemamo nikakvu informaciju o "poluprecniku" a talasa, upotrebimo relaciju (4).
   => p=1.7*10²⁸ [g/cm3], i k=9.41.
   Na osnovu Hipoteze 1, k=9. => p₉=10²⁷ [g/cm3]. Uz vrednost m_oa:
   => ra ~ 0.26*10^-26 [m]. (Asociacije...Poluprecnik Univerzuma je = 1.42*10²⁶ [m].)

j) Planckova duzina [5]:

   Iskljucivo zbog ilustracije, definisimo neku potpuno izmisljenu "cesticu" koja bi imala dimenzije reda plankove duzine od 10^-35 m. Tolikom poluprecniku "odgovora" masa od:
   Prema (3) => m_o,pl=0.79*10^-66 [kg], p=0.18*10³⁹ [g/cm3], k=12.75.
   Prema Hipotezi 1 => k=13 i p₁₃=10³⁹ [g/cm3].
   Odavde dobijamo procenjene vrednosti "mase" i "poluprecnika": m_o,pl ~ 0.15*10^-67 [kg], rpl ~ 0.15*10^-36 [m].

Iz poslednjeg primera vidimo da masu i poluprecnik nekog ("stabilnog") objekta ne mozemo izabrati sasvim proizvoljno, sto ukazuje na to da su svi "stabilni" objekti mikro i makro svemira kvantizovani u vidu gustine energije. U skladu s tim, uz odavno uoceni diskontinuitet materije, sada i "poluprecnik odgovarajuceg dela zapremine", odnosno "prostoru", mozemo pripisati neku vrstu "kvantizacije". Pojam kvantizacije, ovde ne bi trebali shvatati "bukvalno" u smislu strogog diskontinuiteta, nego vise u smislu nemogucnosti trajnijeg (duzeg) postojanja proizvoljnih odnosa "kolicine energije" i dela "prostora" koji ona ispunjava.
U prilog ovom misljenju sasvim sigurno ide i cinjenica da su cestice (u vecini slucajeva) tim vise nestabilne, odnosno raspadaju se sve brze, sto im masa vise odstupa od mase osnovne cestice njihove grupe. (npr. kod Bariona: proton/ ~ beskonacno, lambda/2.51*10^-10 sec...). Situacija je slicna i u makro svemiru, jer najmanja poznata zvezda ima oko 3*10²⁹ kg., a "najteza" oko 2*10³² kg., dok ogromna vecina, u koju spada i nase Sunce, ima masu izmedju 10³⁰ i 10³¹ kg.

Drugi deo tabele sadrzi talase, dakle objekte kod kojih su masa (mirovanja) i poluprecnik imaginarne velicine, ali su ipak prikazane zbog poredjenja sa rezultatima u datim u prvom delu tabele (za cestice). Koristeni su isti obrasci, ali je postupak potpuno obrnut. Da bismo ove objekte doveli u sasvim ravnopravan odnos sa onima iz prvog dela tabele, vrednost (fiktivne) mase mirovanja racunamo na osnovu Comptonove talasne duzine prema relaciji:

lc=l / (1-v²/c²) ^1/2.................................................................................(7)

gde je l odredjena (izmerena npr.) talasna duzina, odnosno srednja vrednost odgovarajuceg talasnog spektra. Da bismo dobili rezultate koji su po logici i smislu potpuno uskladjeni sa onima u prvom delu tabele, moramo "resiti" problem mase i brzine, odnosno vrednost faktora (1-v²/c²)^1/2. Ovo su razlozi da uvedemo i trecu pretpostavku:

- Hipoteza 3:

Najveca moguca brzina kretanja objekata je: v_max= (1/m₀e₀)^1/2 .....(8)

Dakle, brzina svetlosti jeste brzina kojom se krecu fotoni kao kvanti elektromagnetskog zracenja. Prema savremenim merenjima ona iznosi: c=299792458+12 m/s, ali, po nasoj pretpostavci, to nije ona brzina koju podrazumeva teorija relativnosti u smislu "najvece moguce brzine" u prirodi. Po nasoj (Hip. 3) pretpostavci (obrazac 8), ta "najveca moguca brzina" u prirodi je brzina koja se prakticno, eksperimentalno, ni ne moze izmeriti, ali se zato moze dobiti teorijski na osnovu osobina vakuma. Njenu vrednost utvrdio je Maxwell (James Clerk,1831-1879). Ona je zaista neznatno veca od izmerene brzine svetlosti i ima vrednost v_max= (36p10⁹/4p10^-7)^1/2 =3*10⁸ [m/s]. Ova "neznatna" razlika nema gotovo nikakav uticaj pri malim, srednjim pa ni velikim brzinama. Ovo je verovatno jedan od razloga zbog kojih je Maxwell (i ostali fizicari), u svojim radovima, izjednacio i zapravo sasvim poistovetio ove dve vrednosti. Po nasem misljenju, iako Lorentz-ove transformacije ostaju (gotovo) iste, kvalitativna razlika je veoma velika, tako da, koristeci hipotezu 3, izraz (7) mozemo napisati u sledecem obliku:

lc=l / (1-v²/v_max²)^1/2 .......... (9)

i nastaviti sa daljim razmatranjima:

k) Foton [5]:

   Za opticki spektar lsred ~ 5*10^-6 [m].
   Dakle, za v=c (sada je ona manja od v_max), iz izraza (9) => lc=1.35*10^-4 [m].
   Fiktivna masa (De Broglie) je m_o=1.6*10^-38 [kg]. Koristeci (2) => k=7.24.
   Na osnovu Hipoteze 1 => p₇=10²¹ [g/cm3] i r_fot=1.5*10^-21 [m].

l) Iks zraci [5]:

   lsred=10^-9 [m]. Tada iz (9) => lc=2.69*10^-8 [m].
   Virtualna masa je m_ox=8.2*10^-35 [kg]. Koristeci (2) => k=6.9.
   Prema Hipotezi 1 => p₇=10²¹ [g/cm3] i rx=2.7*10^-20.

Uocimo da je prosto neverovatna "podudarnost" podataka koje smo dobili za neutrino kao cesticu i ovih koje smo dobili za iks zrake!

m) Gama zrake [5]:

lsred=5*10^-11 [m]. Iz (9) => lc=1.34*10^-9 [m] i m_o =1.65*10^-33 [kg]
Za k=6.3 koristeci Hipotezu 1 => p₆=10¹⁸ [g/cm3] i r =7.3*10^-19 [m].

n) Kosmicke zrake [5]:

   lsred=10^-13 [m]. => lc=2.69*10^-12 i m_o,cos=8.2*10^-31 [kg].
   Za k=5.7 koristeci Hipotezu 1 => p₆=10¹⁸ [g/cm3] i rcos=0.58*10^-17 [m].
   Kao sto vidimo, ovi podaci se potpuno slazu sa podacima koje smo dobili za elektron kao cesticu.
   Posto je, prema pretpostavci (3), brzina svetlosti dostizna i korpuskularnim objektima koji imaju masu mirovanja, masu cestice mozemo izraziti preko de Broglieve jednakosti kao funkciju talasne duzine u opsegu brzina koji obuhvata i brzinu svetlosti. Sada Planckov izraz za energiju objekta iz domena zracenja, E=hv, postaje potpuno analogan Einsteinovom izrazu za totalnu energiju korpuskularnog objekta E=mc², jer masa ima konacnu vrednost koja tada iznosi:

m = m_o / (1-v²/v_max²)^-1 ....................................................................(10)

   Cinjenica da su izrazi za energiju identicni, ukazuje na to da su i energetski sadrzaji objekata na koje se odnose sasvim isti, pa proizilazi da se u osnovi radi o istom objektu (za one ortodoksne neka to bude samo u ergetskom "smislu".
   Objekat koji vidimo i dozivljavamo kao cesticu i koji se krece sve vecom brzinom stice sve vecu kineticku energiju. Povecanjem brzine, raste i masa objekta, ali ona u trenutku dostizanja brzine svetlosti nije beskonacno velika, nego ima neku konacnu vrednost. Energija iskazana kao mc² ili hc/l, potpuno je jednaka. Daljim povecanjem brzine, masa se jos vise povecava, a pripadajuca talasna duzina se smanjuje. U energetskom smislu to je potpuno svejedno. Energija objekta u svakom slucaju i dalje raste. Da li cemo ju mi iskazivati daljnjim porastom mase i brzine kretanja ili brzinu kretanja proglasiti za konstantnu, a porast energije izrazavati kroz smanjenje talasne duzine, stvar je nasih konvencija. Slika 3 nam ukazuje na to da se dualisticka priroda, svojstvena svim objektima, moze objasniti vrlo jednostavno. Jedan isti objekat, uzmimo na primer neutrino, iskazuje se za podsvetlosne brzine kao cestica koja ima svoju masu mirovanja i odgovarajuci poluprecnik. Od momenta kada dostigne brzinu svetlosti, pa na dalje (pri cemu je c<v<v_max) MI ga, kao posmatraci, dozivljavamo kao talas koji porast svog energetskog sadrzaja iskazuje kroz smanjenje talasne duzine, sto je potpuno adekvatno porastu njegove mase. U oba slucaja energija objekta raste ali ima konacnu vrednost. Prema tome:
Jedan te isti objekat se u opsegu "podsvetlosnih" brzina iskazuje kao korpuskula oredjenih dimenzija i mase, dok se u opsegu "nadsvetlosnih" brzina iskazuje kao elektromagnetski talas odredjene talasne duzine bez (opazljivo-merljive) mase (mirovanja). Objasnjenje je vezano za strukturu prostor-vreme-materije, sto je izlozeno u modelu Vecno Oscilujuceg Svemira. Objekti cija je brzina kretanja veoma bliska brzini prostiranja svetlosti iskazuju dualizam.
   Na slici 3 mozemo uociti i to da svakoj minimalnoj energiji, tj. maksimalnoj talasnoj duzini, odredjenog talasnog podrucja, (priblizno) odgovara maksimalna energija neke cestice, odnosno njena minimalna (komptonova) talasna duzina. Trebala bi dakle postojati analogija izmedju (broja) kvalitativno izrazito razlicitih vrsta zracenja i (broja) osnovnih stabilnih cestica cije se onda osobine, naravno samo priblizno, mogu i odrediti. Od bariona, stabilan je samo proton, a od leptona elektron i njegov neutrino. U toj grupi se nalazi jos mionov neutrino i neutrino koji odgovara teskoj tau cestici. Obzirom na "neuhvatljivost" neutrino cestica, sudeci po uocenoj analogiji, njihove osobine bi se mogle na neki nacin predvideti definisanjem njihovih "ocekujucih" pribliznih vrednosti (naravno samo ako su "stabilni").

- Primeri:

U grupi Bariona jedina stabilna cestica je proton. U grupi Leptona samo elektron i njegov neutrino, za razliku od ostalih cestica, imaju dovoljno dug zivot. U ovoj grupi su jos mionov neutrino i neutrino teske Tau cestice. Proverimo sada nase pretpostavke.

1) Hipoteticna cestica 1 [5],[6]:

Pretpostavimo da maksimalna talasna duzina gama zraka odgovara nekoj hipoteticnoj-cestici 1, cija Comptonova talasna duzina ima istu vrednost.

Iz literature [5] nalazimo da je lc=10^-9 [m], sto je ekvivalentno masi m_o,hip1=2.2*10^-33 [kg], ili m_o,hip1=1.2 keV. Prema podacima u [6, page 1166] gornja granica mase za mionov neutrino je 500 keV, sto omogucuje veoma jaku asocijativnu vezu izmedju hipoteticne cestice 1 i mionovog neutrina...

2) Hipoteticna cestica 2 [5],[6]:

Mozemo razmisljati i "obrnuto". Po istom izvoru [6, page 1166], gornja granica neutrina Tau cestice je 31 MeV ( ili u smislu "mase" 5.5*10^-29 [kg]).

Odgovarajuca Comptonova talasna duzina je lc=4*10^-14 [m].

Kao sto vidimo, (slika 3), ovo je talasna duzina na kojoj "zavrsava" oblast kosmickih zraka, sto, obzirom da se pojedini "opsezi" talasnih duzina preklapaju, dozvoljava asocijativnu vezu hipoteticne cestice 2 i neutrina Tau cestice...

ZAKLJUCAK

Uocene pravilnosti i zakonitosti iskazane kroz harmonicnu vezu izmedju mase (energije), poluprecnika i odgovarajuce talasne duzine objekata, na citavoj skali velicina, od Plankove duzine do Univerzuma, zaista ne daju visoko precizne rezultate. Ipak, poznavajuci (ili pretpostavljajuci) bar pribliznu vrednost samo neke od pomenutih velicina, koristeci izlozene hipoteze, mozemo barem proceniti ocekujuce vrednosti, a metodom iteracija dostici i veoma korektne rezultate.

Najveca vrednost izlozenih hipoteza, metoda i dobijenih rezultata je u tome sto nam je omoguceno da, bez narusavanja bilo koje naucno utvrdjene i trenutno vazece fizicke zakonitosti, "zavirimo" u svet materije, energije i zracenja, u nezamislivo velikim dubinama mikro i makro svemira, gde su oficijelni aksiomi fizike sasvim nemocni.

Povratak na Sadrzaj ?

REFERENCE

1. Oznake, jedinice, nazivi i fundamentalne konstante u fizici, Naucna knjiga, Beograd, 1990.god.
2. Astrophysical Data: Planets and Stars, Springer - Verlag, New York, 1992.god.
3. Kvarkovi, Harald Fritzsch, R.Piper Co Verlag, Munchen, 1981.g./ Skolska knjiga, Zagreb 1988.god.
4. The Hamlyn guide to astronomy, David baker, Hong kong, 1989.god.
5. Opsta enciklopedija Larousse, Tom 2, Vuk karadzic, Beograd, 1972.god.
6. Proceedings of the xxVI International Conference on HIGH ENERGY PHYSICS, Vol 1, American institute of Physics, New York, 1993.god.
7. Od atoma do nebeskih tela, P. Savic, Radnicki univerzitet "R.Ciripanov", N.Sad, 1978.god.
8. Enciklopedijski leksikon, mozaik znanja, fizika, Interpres, Beograd, 1972.god.

Povratak na Sadrzaj ?

TABELA I

Object	m (kg)	r (m)	p (g/cm3)	lc (m)
Planck length	0.15*10^-67	0.15*10^-36	10³⁹	1.47*10²⁶
a wave-corpuscule	2.38*10^-50	0.26*10^-26	10²⁷	0.3*10⁸
Neutrino*	1.3*10^-35	1.45*10^-20	10²¹	1.7*10^-7
Electron**	9.1*10^-31	0.6*10^-17	10¹⁸	2.4*10^-12
Proton	1.66*10^-27	0.7*10^-15	10¹⁵	1.33*10^-15
Earth	6*10²⁴	6.38*10⁶	5.5	0.37*10^-66
Sun	2*10³⁰	7*10⁸	1.4	1.1*10^-72
Galaxy	3.3*10⁴¹	4.3*10²⁰	10^-24	6.5*10^-84
Galaxy Clasters	3.3*10⁴³	0.93*10²²	10^-27	6.5*10^-86
Universe	1.2*10⁵²	1.42*10²⁶	10^-30	1.47*10^-94
Photon	1.6*10^-38	1.5*10^-21	10²¹	1.35*10^-4
X waves*	8.2*10^-35	2.7*10^-20	10²¹	2.69*10^-8
g waves	1.65*10^-33	7.3*10^-19	10¹⁸	1.34*10^-9
Cosmic rays**	8.2*10^-31	0.58*10^-17	10¹⁸	2.69*10^-12

Povratak na Sadrzaj ?

Mass of stable objects

Povratak na Sadrzaj ?

objects relations in global space

Povratak na Sadrzaj ?

Dualism vawe-corpuscle

Povratak na Sadrzaj ?

UMESTO PRAVOG Kraj-a
(i bez konacnih zakljucaka...)

Na osnovu pretpostavki izlozenih u ovom radu, moguce je kreirati veoma interesantan, visedimenzionalni model Vecno Oscilujuceg Univerzuma (vidi sliku 4), gde je EPR efekat (npr.) veoma lako razumljiv a plavi pomak sasvim normalan dogadjaj. U ovom modelu korpuskularni objekti mogu prevazici "luxonski zid" I. Asimov-a, tj. eksperimentalno izmerenu brzinu prostiranja svetlosti - bez narusavanja i/ili "zaobilazenja" kvantne teorije ili teorije relativnosti....

Autorska prava: Goran Marjanovic
ipak, slobodno koristite iznete ideje, navodjenjem njihovog izvora.