MISLI KAO ALATKE

Svi znamo za »Marfijeve zakone«. Stalno ih se setimo kada se okolnosti u toku dana ružno poigraju sa nama. Ali, da li ste se nekad zapitali – dobro tako se dešava, ali zašto? I da li ste nešto i smislili? Da li ste negde našli odgovor - zašto to baš tako deluje? Zašto je verovatnoća da će parča hleba sa pekmezom pasti na tepih namazanom stranom - proporcionalna ceni tepiha – ili što bi šteta bila veća i desiće se – ili baš ono o čemu o podsvesti brinemo.
Ovde će te naći odgovor na to pitanje – i još po nešto, ali pođimo od početka, od pojmova i osnovnih predpostavki.

Misli nisu nimalo naivne. Nije to samo magla naših sanjarenja. Znate i sami da kad o nečemu mnogo razmišljate, kada nešto mnogo želite i samo o tome mislite - teško da će se desiti. Svi smo se u to uverili milion puta. Od prvih ljubavi, kada samo mislimo o voljenoj osobi, a ona nas i ne primećuje, pa sve do problema na poslu. Sigurno će mnogi od vas u tome prepoznati ono što se u narodu zove urok. I to je tačno, ali radije ću koristiti izraz potentizacija. Mislim da je ovaj izraz bolji jer se stvarno i radi o potentizovanju nečega. Dodavanju određene količine energije.
Sigurno se sada pitate da li misli mogu tako da deluju? Zar to nije samo razmišljanje u našim glavama?
Odgovor bi svakako trebao da bude potvrdan. Ljudi su to odavno shvatili. Pomenusmo »urok«. Poslovice kazu: »Da ne čuje zlo«. I slično. Ono što se voli naziva se ružnim imenima itd. Ali sve je to zapravo nešto mnogo veće i sadržanije i sa mnogo više vidova svog ispoljavanja, nego što se obično podrazumeva pod urokom. Zato sam radije za pojam »Potentizacija«. Ona u sebi sadrži i objašnjava široku oblast od Bernulijevog zakona i Homeopatskih preparata (http://www.homeopatija.org/) energije oblika, pa sve do upravljanja događajima putem misli.

Sada ću vam dati neke konkretne primere za mehanizam delovanja misi, ili kako se događajima upravlja na taj način.
Moram vam odmah reći da misli uvek deluju.
Mi svojim mislima delujemo na sebe i svoju okolinu, odnosno na buduće, ali i prošle događaje. Samo to radimo haotično i nismo ni svesni efekata naših misli.
Šta to znači?

(1) Prvi je kada mislima izazivamo događaj, ali u varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove »urok«.Kada o nečemu grčevito mislite, o nekom budućem događaju, onda ubrzavamo njegovu energiju događaja i pravimo suprotnost – neće se destiti – desiće se suprotno.
Zašto suprotno ?
Pre nego vam odgovorim dajmo jedan primer takvog događaja:

Neka devojčica izlazi sa društvom, kasni kući, pa je vraćajući se razmišljala kako će je njeni roditelji kritikovati, pa će urlati, pa će biti neprijatna situacija, pa će ovo, pa ono, pa je ona u glavi već napravila scenario, već sve reči je čula i na sve rečenice odgovorila, naravno u glavi. Ali kad je došla kući, otac je samo pitao: »Ćero, jesi li to ti? Dobro, ’ajde lezi i naspavaj se«.

Da bi vam bilo jasnije ono sa čime ćemo se upoznati moram vam prvo predstaviti jedan novi model iz fizike čestica nadsvetlosnih brzina inženjera i filozofa Gorana Marjanovića. Kako se na slici vidi, imamo dve strane. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno "inverzan" onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. U našoj realnosti je sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je "ogledalska slika" ovog našeg "ovde" i zato "tamo" sve funkcionice obrnuto. Kao što se vidi, energija objekta koji ubrzava – smanjuje se i praktično za beskonačno veliku brzinu postaje nula - deluje paradoksalno, ali je tako. (http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/srindex.html)

Ako je energija ubrzana trebalo bi da se događaj pojača? Ali neće, jer kako se i vidi iz modela - prelazi u više frekvencije i ide iza ogledala. Postaje nehercijanski objekat – a to je za nas ogledalska slika. Znači obrnuta.

Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi deo grafikona), ili kako je većina ljudi navikla misli, intezivno razmišljanje pojačava energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo) gde se smanjuje. I izrasta u svoju suprtnost. U takvom obliku ide "gore" gde menja okolinu. Šta znači to "gore"? Sve naše misli deluju preko nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili "hronike akaša" (ima mnogo pojmova za to) koji kreira buće događaje, ustvari putem naših misli pravi "program" koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome.
Zato kažemo da je nehercijanska realnost "ogledalska slika" ove naše realnosti, ali "tamo" sve funkcionice obrnuto. I onda važi potentizacija u klasičnom smislu.

Moramo se ovde malo zadržati još na pitanju vremena, jer uopšte nije svejedno koliko dugo razmišljamo o nečemu.
Fizičar Marjanović je svojevremeno dao jedno lepo poređenje. Zamislite Slona i miša na klackalici. Mogli bi biti u ravnoteži, teoretski i praktično Samo vam treba dovoljno duga klackalica. Strana sa mišem mora biti mnogo, mnogo veća. E sada zamislite da je klackalica vreme koje na svojim stranama drži jednake količine energije (mase) i sve je izbalansirano. Ali ako sa jedne strane skratimo klackalicu moramo pojačati energiju (masu) da bi i dalje bili u ravnoteži. Dakle, što je vreme kraće, energija će biti veća. Imaćemo slona. Ako na drugoj strani produžujemo vreme, tu energija (masa) mora biti sve manja i manja – odnosno onaj naš miš će biti sve manji i manji i na kraju će otići u svoju suprotnost. Zadržimo se još malo na vremenu, ali u smislu delovanja misli na prošlost ili budućnost. Verovali ili ne, moguće je da utičemo na neki događaj sve dok ne saznamo za njegov konačan ishod. Evo jednog primera:

Trudnica je bila kod lekara koji ju je pregledao klasičnim aparatom za ultrazvučnu dijagnostiku i utvrdio sa sigurnošću pol deteta jer se već radilo o poodmakloj trudnoći. Na njegovo pitanje budućoj majaci – da li želi da zna pol buduće bebe koju nosi? Ona je spremno odgovorila – da ne želi!
Ali i pored toga njene su misli i dalje snažno bile usmerene na to, da bi mnogo više volela da dobije devojčicu nego dečaka i misli su delovale potentizaijom u suprotan događaj. Dobila je dečaka.

Znači da bez obzira što je lekar u jednom trenutku već znao pol bebe, majka to nije znala i mogla je svojim mislima da menja nastupajući događaj sve do trenutka porođaja.kada će sa sigurnošću da sazna pol deteta.
Važno je i ovo »sa sigurnošću« jer je moguće da u prvom trenu, zbog ošamućenosti, nije dobro čula od babice šta je dobila, i moguća je promena u poslednjoj sekundi.

Vratimo se sada našoj devojčici iz primera koja je kasnila kući.
Znači ona je razmišljala o frci, pa joj se to nije desilo. Desio se upravo suprotan događaj od onoga što je ona u svojoj glavi intezivno konstruisala plašeći se od roditeljske grdnje i neprijatnosti koja će joj se dogoditi. Zar vam se nešto slično nije desilo po sto puta.
Astolog bi rekao da treba potrošiti energiju negativnih planeta astro karte, tako da se o tim stvarima govori ili piše, pa se neće ostvariti.
Poznat je u astološkim krugovima primer sa čuvenom književnicom, Agatom Kristi koja je u svojoj natalnoj karti imala srtavične predispozicije da postane masovni ubica – ali, znate da se to nije desilo – ona je jednostavno istrošila negativnu energiju tako što je pisala "grozne" knjige o tim stvarima.

Samo, ne zabravimo da je isto i kada razmišljamo o nečem lepom, pa se opet ne desi.

(2) Drugi način delovanja mislima je kada putem njih izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli.

To je relativno teško za prosečnog čoveka, koji ne samo da nije vežbao da postigne određeni »način razmišljanja«, ili što bi neki rekli da promeni »boju« svojih misli, nego, koji nikad nije ni čuo da je nešto tako moguće. Ako koristimo nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sva energija ide direktno „gore“. (Objasnio sam malopre šta pod tim „gore“ podrazumevam). Da bi nešto bilo zapovest – mislim, da menja budućnost, ili prošlost, mora da misao dođe u nehercijanski deo, jer samo onda deluje na univerzum. Jer ako se misli u levom delu, dok postane zapovest, ona se izokrene, ali ako se misli u desnom delu onda je to odmah takva zapovest.

Ostao sam vam dužan objašnjenje šta to podrazumevam pod "bojom misli".

Boja je - jednako - frekvencija neke energije. Sada, neko ko je dobro razumeo do sada rečeno, a malo poznaje i ezoteriju ili psihijatriju – ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se potentizuje u suprotnost?

Baš tako! Dobro pitanje je više od pola odgovora. Da li je to baš Alfa stanje ili neko drugo? Ostavimo to stručnjacima koji proučavaju ljudski mozak i njegove frekvencije, ali je siguno, da je to stanje mirnoće i odsustva svake nervoze. Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. I potrudite se da zadržite to svoje stanje, odnosno, tu „boju“ svojih misli. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju. Rekao bih da je to baš i pravi naziv.

To su bila dva osnovna modela kako deluje potentizacija – ali ima tu još dosta toga da se priča.
Potentizacija je i u osnovi homeopatije gde se praktično razblažuje neka supstanca određenog dejstva ali toliko da ode u nehercijanski deo – da postane manja i od onog našeg miša na klackalici, te se tako izaziva suprotno delovanje od one koju je imala supstanca koju smo tretirali.
Pomenuh Bernulijev zakon – to nosi avion jer je put vazduha na gornjem delu krila mnogo veći zbog zakrivljanja i strujanje je brže i to daje suprotan efekat gravitaciji.
Kada pričamo u trubu od papira – naš glas ide iz užeg dela u širi i povećava se brzina strujanja vazduha i pojačava se zvuk i - tako još mnogo primera, ali mislim da je za početak i ovo sasvim dovoljno.
Sad se sećate da sam s početka pomenuo „Marfijeve zakone“, a da ih nisam objasnio.
To vam se samo čini – primenite način razmišljanja iz modela (2). Ustvari mi to često radimo spontano i krajnje nesvesno. Binemo se o tome da ne napravimo štetu i skoro na nivou podsvesti je razmišljanje u parčetu hleba sa pekmezom koje pada pravo na tepih i to je naša zapovest. Razmišljamo nerecijanski i to deluje. Tako je i sa sličnim neprijatnostima koje nam se dešavaju. Zato mnogi podvlače značaj poztivnog načina razmišljanja. A sada vidite i mehanizam zašto je veoma važno da ne mislimo ništa loše.

______________________________________