Razgovori koji su nastali dana 4.04.2003. prilikom promocije romana “Otkriće” Dušana Ninića, a sačinio ih je Davor Marušić za RTV Zaječar.

Razgovor sa gospodinom Velimirom Abramovićem

* Profesore Avramoviću kažite nam nekoliko reči o samoj knjizi i od kolikog je ona značaja za čitaoce pre svega?
* Po svojoj duhovnoj vibraciji, mislim da je knjiga izuzetno značajna jer se nalazimo na prekretnici civilizacija prostora i nove civilizacije, globalne koja neće biti zasnovana na osvajanju prostranstava, na onome što smo do sada shvatali kao dominaciju koda jedne civilizacije, već na razumevanju vremena. Dakle sledeća civilizacija ićiće u dubinu, a ne u širinu i u dužinu. To je ono što se iz te knjige direktno oseća i mislim da je važno naglasiti da nije u pitanju literatura već je to individualizacija, lični razvoj. Duhovni razvoj stvaraoca koji je zapisan sredstvima jezika. To kada se čita, ne treba uopšte gledati kao sintagmatsku formu rečenica, već kao jednu neuromatricu koja se prenosi iz sveta knjiga u svet individualne psihe onoga koji čita. Dakle, ostvaruje se jedna čudna rezonanca iz koje vi vidite da je autor okrenut budućnosti i na neki način anticipira tu duboku promenu čovečanstva. U tom smislu ja tu knjigu smatram veoma značajnom na našem terenu.
* Rekli ste da će civilizacija koja se zasniva na osvajanju sile biti zamenjena – ako sam vas dobro shvatio – kad će se to desiti – po vama?
* Po meni se to upravo dešava. Jer vi vidite da postoji jedna kriza uočljiva u svim segmentima društvenog života, a koja se očituje u nepotrebnim ratovima i u krajnjoj liniji u jednom pogrešnom stavu nauke i u pogrešnom pravcu naučnog razvoja koji služi isključivo povećanju moći. Dakle tehnologiju i tehnoliško mišljenje (tehnoligija se sastoji: To je nauka plus tehnika) moramo zameniti osećanjem harmonije, dakle uklapanjem u svet. Razumevanjem tih kosmičkih zakona koji vladaju i pojedincem i društvom, dakle koletivnom svešću, socijetetom i planetom i njenim okruženjem. Dakle, nauka i njeno oduhovljenje je u pitanju. To se u ovoj knjizi jasno vidi.
* Hvala puno.
* Hvala.

Razgovor sa gospodinom Goranom Marjanovićem

* Goran Marjanović je jedan od likova kojim je Dule Ninić verovatno bio inspirisan i nalazi se u knjizi. Dakle vi ste jedan od glavnih junaka. Kako ste Vi videli ovu knjigu «Otkriće» koju je Dule Ninić napisao i većeras predstavio zaječarskoj publici u – ja bih rekao rekao – dosta ipunjenoj sali pozorišta «Zoran Radmilović».
* Dušan Ninić je izneo mnogo materijala u toj knjizi i nešto od toga je u domenu realnog, nešto u domenu apstraktnog, no ono što je najvažnije je da ta knjiga sadrži gomilu podataka koje svako, čitajući tu knjigu, treba da proceni, analizira i iz svog aspekta, iz svojih subjektivno dostignutih spoznaja, znači, da sam pronađe neko svoje lično otkriće, sam nađe sebe u ovom svetu, kako u odnosu na van, tako i u odnosu na unutra. Znači, svi mi imamo neku svoju ideju kao, čemu, zašto smo stvoreni, šta postoji, šta ne postoji, šta je stvarno šta je irealno, objektivna stvanost i subjektivni svet čoveka nisu identični. Mi svi živimo u istom realnom svetu, ali ga svako doživljava na jedan svoj subjektivni način. Ja često kažem svijim prijateljima: Ptičica neka, koja peva na nekoj grani postoji, ona postoji objektivno, stvarno, u realnom svetu, ali neko je vidi, neko je ne vidi, neko žuri na posao, trči, nije stigao dobro ni da se počešlja, nije stigao da jede, da skuva deci, znači, čovek jednostavno, Bog mu je dao da odlučuje sam, da upravlja sobom, znači može da doživi svet na ovaj ili onaj način, čulno, vančulno, a ono što ja preporučujem čitaocima je da puste mašti na volju, da ne pridaju svakoj reči konkretno njeno značenje, objektivno, nego je treba posmatrati u širem kontekstu, kako to narod lepo kaže – naći neki smisao «između redova».
* Jedan od ljudi koji je sasvim sigurno, od svih koji su postojali na ovoj planeti, koji je najdalje gledao u budućnost, je Nikola Tesla. Postojali su još neki ljudi koji su poput Duška Ninića, pokušavali da nam ukažu prstom, knjigom dakle, na budućnost koja nas čeka. Može li jedna knjiga dati u svest ljudima budućnost koja dolazi?
* Može. Naime, postoji jedna ideja po kojoj su sva znanja, da smo mi smo zapravo okruženi jednim morfogenetskim poljem gde su sve istine, gde su svi prošli i budući događaji utkani. Zapravo apstrakno mišljenje ima viši nivo spoznajni od klasičnog mišljenja, tako da moć asocijacija je veoma značajna. Jezik prirode je ispisan nekim simbolima koji su ljudima manje poznati. Mnogo je teže tako čitati prirodu. Tako da to spada u domen mudrosti koja je mnogo iznad znanja. Tehnička znanja se stiču učenjem, klasičnim čitanjem, dok apstraktno mišljenje kojemu su više skloni umetnici, mnogo bolje komunicira sa prirodom i bolje je razume. Tako da metodom asocijacija i analogija se može doći do velikih spoznaja, čak i Tesla, ja kažem on je bio intuitivni genije koji je, i sada da je živ, bio bi opet 500 godina ispred današnje nauke po svojim idejama i spoznajama. To ćemo mi pokazati vrlo brzo, nadam se. Šta da vam kažem, jednostavno pustiti mašti na volju i posmatrati stvari kroz analogije. Čisto apstraknim mišljenjem može se saznati istina, samo treba verovati samome sebi i onome što čovek ima u sebi. Svojim znanjima, svojoj – da kažem – duši. Istina je dokučiva. Ne lako. Nije važno šta čovek posmatra. Vi možete čitati knjigu. Vi možete kao Heseov Vasordejeva – on je posmatrajući reku došao do najvećih istina ovoga sveta. One su vrlo proste i jednostavne, ali ih čovek mora otkriti sam, jer mudrost se ne može preneti. Ona se može samo iskustvom steći. A pri tome je nevažo da li vi posmatrate reku, ili... Recomo Fuk Si koji je kreator I Đinga je sva ona 64 heksagrama, je sve te ideje dobio posmatrajući šare na kornjači. Eto u tom smislu treba. Ja bar mislim, moja je preporuka da se knjiga čita na taj načina. Znači, ne bukvalno shvatati reči i rečenice, nego im davati jedan dijapazon značenja, pa onda u kontekstu celog pasusa izvalačiti smisao i možda se tu može nazreti, čak dozvoliti mislima da vas ponesu negde i tek tu možete negde otkriti neke svoje lične istine, koje možda nisu ono što je Dule izrekao u toj rečenici, ali je to ono što ste vi hteli da znate i saznali ste čitajući neke sasvim desete rečenice. Eto toliko.
* Hvala vam puno.
* Hvala.

______________________________________