Могло би и више и боље...

Фотографија на Википедији на српском језику

 

Да ли постоји неко ко не зна да је интернет-пројект Википедија отворена светска енциклопедија којој може да допринесе, и да је уређује, свако ко има шта паметно да напише а да већ није написано, и зна како то треба учинити.

Википедија на српском језику је српска верзија Википедије, слободне енциклопедије, која је настала 16. фебруара 2003. године (заједно са Википедијом на хрватском језику. Пре тога је постојала заједничка Википедија на српскохрватском језику). Ова верзија Википедије (скраћено ср-Википедија) тренутно има 95.328 одредница.
Ср
икипедија је по броју чланака највећа јужнословенска википедија, а на листи свих светских википедија тренутно заузима 30. место.

Обично се каже "српска википедија", али то је колоквијалан израз, а не исправан, будући да Википедија није власништво ни српске државе (Републике Србије) ни неког српског грађанина, а ни групе српских грађана, него је власништво америчких грађана тј. Задужбине Википедија, са седиштем у САД. Задужбина је дала право Одборима у разним земљама да уређују Википедију на својим (разним) језицима, па и на српском. Према томе, исправно је ако се каже Википедија на српском језику (или ср-Википедија).

У вези с тим је и примена правила, који су изгласали википедијанци који воде Википедију на српском језику, да текстови на ср-вики могу бити написати и објављени у 4 варијанте које имају једнака права. Полазећи од тога да се српски језик у свакодневној пракси (где год да се користи, а не само у Србији!) изражава са два алфабета (ћирилица, латиница), као са два дијалекта (екавица, ијекавица), дошло се до комбинације алфабета и дијалеката, тј. до 4 варијанте (ћирилица-екавица, ћирилица-ијекавица, латиница-екавица и латиница-ијекавица). (Има примедаба да ово правило није у складу са Законом о службеној употреби језика и писма (у Републици Србији), усвојеним 1994. и тренутно важећим, који ћириличном писму даје првенство, али, како рекосмо, Википедија је виртуелни пројект, налази се на интернету, покренута је у САД, не подлеже српским него законима САД, и посебним правилима које усвоји Одбор ср-Википедије).

Из тога простиче да се садржаји на Википедији не пишу, или уређују, према концепту поједине нације или државе, него их пишу-уређују зналци појединих језика. То значи да википедију на енглеском језику (или француском, турском, арапском..., којем год...) може да уређује и грађанин Србије који зна енглески (француски, арапски, турски...) уколико жели да доприне википедијама на тим језицима. Разуме се да држављани једне земље најпре доприносе википедији на свом матерњем језику, па тако наши Википедијанци доприносе пре свега ср-википедији, али ће те их срести и на википедијама других језика. Неки наши људи су чак адинистратори википедија неких других језика, а, рецимо, један Немац је администратор википедије на руском језику! Занимљиво је: већ неко време се одвија расправа на ср-википедији поводом захтева једног корисника Словенца да постане администратор ср-википедије. Реч је о веома активном кориснику који је врло много допринео ср-википедији. Тренутно су пата-карте, мишљења су подељена, али не зато што човек није Србин, него зато што је "брз на језику", уме да жестоко изгрди вандале. Борба против вандала је корисна, али, с друге стране, у правилима Википедије се инстира на учтивом понашању и лепом васпитању учесника, а пре свега администратора.

 

Довде је трајала општа прича о википедији, а одавде следи разматрање: како је област фотографије, а посебно српске фотографије, заступљена на ср-википедији.

Фотографија је заступљена недовољно, а та заступљеност је испод наших стварних могућности. Били смо радознали, прегледали смо све одреднице које се односе на фотографију, и пребројали колико су корисника, од фебруара 2003. до краја августа 2009 (за 6 и по година!!!), написали нове одреднице.

Тај број наизглед није мали: 49 корисника ср-википедије написали су 98 одредница, у просеку сваки по две одреднице. Међутим, кад се мало боље загледа у активност тих писаца ствар изгледа друкчије: 27 одредница написао је само један писац, 10 одредница други, 5 одредница трећи, 3 одреднице четврти, по 2 одреднице су написали осам опет различитих писаца, а по једну одредницу написали су чак 37 писаца! Из тога проистиче да су само два или три писца прионули на посао, док су већина других (чак 37!) такорећи "случајни пролазници".

Да погледамо ту статистику и временски: шест и по година има 72 месеца, тј. 2280 дана. Ако број написаних одредница поделимо са бројем дана испада да је једна одредница писана чак 23 дана (?!), мал'те не цео месец, а при том једна одредница једва да запрема један лист писаћег папира!!! Како год да се окрене то је и премало и преспоро.

А сада да бацимо поглед на одреднице о фотографским темама на ср-википедији:

 

Све одреднице су, ради лакшег налажења, подељене у категорије. Унутар једне категорије (написано масним словима) овде смо навели број одредница и неке њихове наслове, али не све):

 

1. Дигитална фотографија (3): Дигитална фотографија; ХДР; Меморијске картице.

 

2. Корисничке галерије фотографија (8): Разни непознати аутори (корисници ср-википедије).

 

3. Пионири фотографије (2): Ниепс; Дагер.

 

4. Предисторија фотографије (8): Дирерова мрежица; Камера луцида; Камера опскура; Физионотрас; Развој оптичких стакала; Рана фотохемијска открића; Чаробна лампа; Силует.

 

5. Произвођачи фотографске опреме (5): Канон; Коника-Минолта; Никон; Сони; Фуџифилм.

 

6. Српска фотографија (1): Српска фотографија (историјски преглед).

 

7. Српски фотографи (31):  Димитрије Новаковић; Анастас Јовановић; Јосип Капилери; Георгије Кнежевић; Милан Јовановић; Риста Марјановић; Александар Шафрански; Александар Симић; Жорж Скригин; Бранибор Дебељковић; Војислав Маринковић; Милош Павловић; Миодраг Ђорђевић; Секула Меденица; Драгољуб Кажић; Видоје Мојсиловић: Томислав Петернек; Иво Етеровић,.и др.

 

8. Страни фотографи (7): Надар; Мајбриџ; Ман Реј; Лени Рифенштал; Хелмут Њутн; Ени Либовиц...

 

9. Удружења фотографа (6): ФИАП; Београдски фото клуб (БФК); Клуб фотоаматера Београд (КФАБ); Клуб фото аматера у Београду (1901); Национални центар за фотографију...

 

10. Фотографија у науци (6): Орто-снимак; Панхроматски снимак; Радиографија; Вилхелм Конрад Рентген; Сателитско снимање; Хиперспектрално снимање...

 

11. Фотографски часописи (1): Београдски објектив.

 

12. Фото-модели (18): Летиција Каста; Наоми Кембел; Хајди Клум; Синди Крафорд; Адријана Лима; Ева Херцигова... и др.

 

Ради поређења, треба рећи да Википедија на енглеском језику има преко 2.500 одредница о фотографији разврстаних у стотинак категорија, а француска и немачка нешто мање.

Википедија на руском језику има неухватљив број категорија, вероватно око 100-150 (јер нису распоређене испод главне категорија Фотографија, него по темама и националностима фотографа, или произвођала фот. опреме) док број одредница, по слободној процени, прелази 1500. Википедија на чешком језику има 30 категорија са око 750 одредница.

Ако те бројке поредимо са заступљеношћу фотографије на википедијама језика земаља бивше заједничке нам државе онда то изгледа овако:

             Википедија на словеначком језику има 17 категорија са 160 одредница; Вики на српском језику има 12 категорија са 96 одредница; Вики на македонском језику има 7 категорија са 20 одредница; Вики на хрватском језику има 1 категорију (Фотографија) са 13 одредница; и Вики на бошњачком језику има 1 категорију (Фотографија) са 5 одредница.

 

             Као што је горе речено: Википедија је отворена светска енциклопедија којој може да допринесе, и да је уређује, свако ко има шта паметно да напише, и зна како то треба учинити. Ако имате о чему да пишете придружите јој се, пишите о чему год, али најбоље би било кад би се определили за фотографске теме. Важно је само неколико момената:

  • да то што одаберете за писање има општи значај (да одабрана тема има енциклопедијски карактер, а личност енциклопедијски значај, а то сами процените);
  • да је текст писмено срочен и да поштује правила српског правописа;
  • да је прилагођен енцикопедијском начину писања (то значи објективни поглед, без психологизирања и лирских напумпавања било чијег значаја (не пише се "...познати писац Иво Андрић", него се пише "писац Иво Андрић");
  • да се текст поткрепи изворима, литературом, повезницама; и
  • да је прилагођен техником начину уређења википедије.

 

Оно што апсолутно није дозвољено је самопромоција. Не можете писати одредницу о себи! Истина, ни ту наизглед нема ограничења, свако може сложити славопојку о свом лику и делу, али такав текст ће бити обрисан, можда истог дана, а најкасније за седам дана. Будне очи чак 25 администратора 24 часа прате и читају све што се качи на википедију: Ако је текст самопромоција, или реклама за нешто, обележиће га знаком {бб} ("за хитно брисање"), затим ће му дати шансу да га и други администатори и википедијанци-корисници прочитају, па ако га нико не буде аргументовано бранио обрисаће га. Ако је текст сувисле природе, али технички, или правиписно, није ваљано урађен писац ће добити добронамерну опомену и савет где да нађе помоћ, и рок да уреди текст за три до седам дана. Ако писац то послуша и покаже напор у уређивању, па макар му и не пошло за руком да све одмах среди, неће га брисати него ће му и даље помагати док не уреди текст како правила захтевају. Ако не сарађује - обрисаће га. А ако је текст из прве добро написан, и уређен на начин како то свака енциклопедија захтева, остаће а да га нико не дира. Можда ће писцу чак неко и честитати, јер, кажу, и то се догађа новим корисницима.

 

Дођите на ср-Википедију, прођите разним садржајима, погледајте како се, и шта све, пише и описује, па додајте и свој прилог-два или три. Обавезно се послужите литературом, препричајте неки појам, или нечију биографију, својим речима, наведите чињенице, а наведите и литературу коју сте користили. Додајте и илустрације ако их имате. Можете писати о српским или светским темама, или личностима (баш као што се то ради и у свакој другој енциклопедији).

 

На крају и ово: Светски одбор Задужбине Википедија одлучио је да први бекап-архив целокупног јавног садржаја Викимедијиних пројеката у Европи, и други у свету, изгради - нећете веровати - у Београду!!! То је агенцијска вест од 28.јула 2009 (Izvor: www.24sata.rs).

То је не само признање агилним српским википедијанцима који су достигли готово 100.000 одредница, него је признање и српској култури. А не треба заборавити: то су успели да остваре добронамерни волонтери који знају и користе српски језик, који имају развијен осећај да дистрибуирају културу свог рода и језика у свет, али и светску културу том истом свету. (ГМ.)

 

17. 9. 2009.


nazad: fotogram