Нова књига

 

СНАГА ТРЕНУТКА И ИЗВЕСНОСТ ТРАЈАЊА

 

Tomislav Peternek, Život s fotografijom [Фотомонографија]. Beograd: RefotB.

Формат 30 х 30 цм, стр. 260, 197 црно-белих фотографија.

 

Нова фотомонографија у издању РефотБ упућује на жељу овог издавача и увозника да још приљежније прати стваралачке опусе истакнутих уметника фотографије. Чини нам се природним што је прва мамут-монографија из те едиције припала баш Томиславу Петернеку, доајену српске фотографије, за кога је не једном наглашавано да је, у области фотожурнализма код нас, знатније него други обележио другу половину 20. века.

Сликовни садржај разврстан је у девет поглавља. Праћени по редоследу, називи поглавља су: Рани радови (13 фотографија), Деца (21), Катастрофе и протести (20), Ратови (11), Живот као опсесија (36), Портрет (14), Серијали (25), Радозналост (7), Путовања (37), док личних фотографија Т. Петернека (снимака других аутора) има 13. Претпостављамо да је састављач избора био сам аутор, и да је таквим распоредом поглавља и избором дела желео да постигне одређени утисак на читаоца.

Садржајем врло уочљиво, прво поглавље Рани радови је веома корисно за ретроспективно сагледавање генеза ствараоца. Из њега се види да се већ тада, између 1954 и 1959, могла уочити не само несумњива репортерска надареност него и особине које ће касније доћи до изражаја (осетљивост за догађај, тренутак, детаљ, анегдоту...).

Већ према броју фотографија унутар појединих група може се стећи утисак да је састављач избора највише репрезентативног материјала нашао у групама Путовања и Живот као опсесија. Ту су заиста садржана многа парадигматска дела по којима је Петернек запамћен на јавној сцени у последњих пола века. Поглавља Серијали, Деца и Катастрофе и протести такође су, бројем радова, високо котирани, али будући да садрже суштински исте – дакле репортажне – особине као и претходна, не види се јасан разлог за именовање посебних тематских група. Занимљиво је да је поглавље Ратови добило врло сажет број дела, иако се добро зна да је Петернек помно пратио и изблиза присуствовао многобројним сукобима, и не само на тлу бивше заједничке државе. Ту је свакако било места за још репрезентативних слика. Дела у поглављу Портрети углавном су утемељена на амбијенталном репортажном портрету са широко захваћеним призорима, а то је баш она петернековски специфична линија за коју смо давно навели да удружује „ритам живота, срца, ока и објектива“.

Подела на поглавља је смислена све док њихов садржај показује унутрашњу хомогеност. Поглавље Радозналост, међутим, нема јасну структуру, није кохезивно, и тешко је схватити шта заправо жели да покаже: поред три подводне фотографије и два пејзажа нашла су се и два акта, при чему нисмо баш сасвим уверени да у фонду тог ствараоца није било и других, а и бољих актова. Ипак, ова фотомонографија је не само својим изгледом и обимом него и наменом умногоме ретроспективна, па је разумно очекивати да ће, осим снажно наглашеног репортажног, дакле документарног карактера Петернекових фотографских дела, знатније истаћи и естетски, дакле уметнички валер те ауторске личности.

Уредник издања [Милан Живковић] није се определио за “систем једног писца“, који би сагледао све фазе и моменте рада и дела г. Петернека у времену и простору, него је прихватио модел истовременог сагледавања из више различитих углова. Тако су се у књизи нашли, осим уводног, непотписаног, биографског текста и три текста чији су наслови “Обузет људима“ Реноа Жирара (Renaud Girard), “Правило палца“ Тима Џуда (Tim Judah) и “Слављење светлости“ Душана Миловановића. Сликовна поглавља започињу сажетим поетско-филозофским рефлексијама које је написала Магда Безаревић. Текстови не говоре о фазама развоја нашег аутора, него су импресионистички и износе субјективне утиске о његовом раду и делима.

Ово издање већ самим својим физичким обимом, а и бројем репродукованих дела, намеће своју капиталност. У културном и духовном простору српске фотографске историје до сад нисмо имали овакву књигу. Осим што је на општем плану значајна, ова монографија ће постати незабилазна за употпуњавање слике о, по свему судећи, најзначајнијем делу стваралаштва Томислава Петернека – фото-документаристици и лајф-фотографији. Томе доприноси и пратећа биографска апаратура (уз нека непотребна понављања података на страницама 10 и 256), са листом самосталних излагања аутора и списком најважнијих награда. Дата је и сажета библиографија аутора. На жалост, није дата литература о аутору. Писац овог приказа је сведок да je још пре 25 година број студија, приказа, критика, интервјуа и различитих новинских текстова о Томиславу Петернеку премашивао бројку од 350. Уз то: Кад једна књига већ има различите садржаје: уводни биографски текст и текстове различитих писаца, па поглавља са репродукцијама, затим биографски блок са четири различита поднаслова, а и све то поновљено на страном језику, итд, било би од користи за лакше сналажење читаоца да је уредник предвидео и списак датог садржаја. Значајно је, такође, што су сви текстови, осим на српском језику, латиницом, дати и на енглеском језику. Тиме ће ово дело допринети афирмацији српске културе и у страним срединама. А није занемарив ни подстрек који ће дати савременој српској фотографији и актуелним ауторима.

Једном, пре двадесетак година, написали смо: “Код Петернека су људи онакви какви јесу, али не само визуелно и површински него и суштински. Његов ауторски став при том није потиснут, он се уочава у селекционисању мотива а не у његовој визуелној интерпретацији, јер би то, за његово схватање, била манипулација истином. При том он не жели да поправља свет (добро је негде речено да рестауратери само погоршавају ствари) већ жели да заустави и сачува слику, да је транспонује у нови материјални објекат и да јој тако подари нови живот“. Све то ова монографија још једном потврђује, јер у њој је Петернек показао своје налепше странице. Уз то, додајмо и ово: Аутор и издавач нашли су одличан начин да живот тих дела учине доступним, дуготрајним, надајмо се и вечним.

 

Горан Малић

 

 

Приказ је објављен у: Refoto, br. 70, maj 2010, str. 64-65.

 

29. 04. 2010.


nazad: fotogram