НОВЕ БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ 2000-2010

Српска изложба на Бијеналу фотографије у Братислави

Словачкој публици представља се 10 српских фотографа на изложби “Нове београдске слике” организованој за смотру Месец фотографије у Братислави. Своје радове изложиће Мирко Ловрић, Драган Мирковић, Бранислав Стругар, Фадил Шарки, Зоран Ђорђевић, Александар Келић, Алекса М. Трбовић, Иван Станић, Милена Анђела Мишић и Сања Кнежевић, а изложба ће бити организована у цркви Клариски.

Позив за учешће српских фотографа на Месецу фотографије у Братислави добио је Културни центар Београда. Избор радова начинио је Горан Малић, фотограф, историчар српске фотографије и уметнички директор галерије “Артгет” КЦБ-а 2004/2005, Ослањајући се на поетике аутора који су стварали током последње деценије, а и данас су активни.

Малић се определио за нове, до сад углавном неизлагане фотографије, чије су теме Београд и његови житељи. Истичући да његов избор има за циљ да укаже на неке поетике које су биле доминантне у последњој деценији.

- Фотографије карактеришу сликовни квалитети градских амбијената, али не толико кроз техничке особине овог медија као реалистичног сведочанства, већ кроз естетске особености различитих ауторских рукописа. Тема је само била повод да изабрани аутори, упркос личним разликама у гледању на град, своје сензибилитете преточе у мозаик заједничких утисака који смо, сходно блиском времену његовог настанка, назвали – “Нове београдске слике” - каже Малић.

Обично се каже да су старији уметници традиционални, а млађи прогресивни. Овај избор показује да то не мора бити тако. Сходно својим ранијим опредељењима, у којима је увек био на линији авангарде, Мирко Ловрић (слика лево) и овога пута истражује ликовне феномене: дисторзије, изненадна скраћења облика и преламања светлости. Драган Мирковић (слика десно) обузет је супротностима градског живота. Бранислав Стругар познат је као стрпљиви бележник лепих амбијената и заводљивих светлости.

Београд и његови житељи

Избор радова сачинио је Горан Малић који се определио за нове, до сад углавном неизлагане фотографије, чије су теме Београд и његови житељи. Истичући да његов избор има за циљ да укаже на неке поетике које су биле доминантне у последњој деценији.

Фадил Шарки, црно-белом сликом вешто бележи необичне призоре скривених градских места. Особина Зорана Ђорђевића је сведеност и усмереност на основне особине мотива. Изразито заинтересован за драматику црно-беле фотографије, Александар Келић се приклања различитим темама од којих су многе везане за споменичко наслеђе, етнологију, каткад и фолклор. Алекса М. Трбовић је склон испитивању социјалних феномена: претпразничног украшавања кућа, уличних призора, тетоважа, мотоциклиста, близнакиња... а фотографише и споменичку декорацију архитектуре Београда.

Иван Станић настоји да избегне ограничења и уобичајене правоугаоне форме фотографије - Београд види као разноврстан спој архитектуре и амбијента урбаног живљења. Изразито репортажни фотограф Милена Анђела Мишић улази у уличне догађаје, град види као котао у коме се увек нешто кува (ватрогасне интервенције, спортска такмичења, улични проблеми...). Са репортерским нервом и Сања Кнежевић испитује структуру града у његовим различитим слојевима, користећи сумрачно или предвечерње небо, расуту светлост, драму облака, атмосферу градских симбола, двокрилни авиончић налик на комарца, па покрет, скок... (прес-инфо КЦБ)

(На “Месецу фотографије” у Братислави - Нове београдске слике - М.М. [Милена Марјановић], Блиц, 04. 11. 2010. - 18:45).

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/215434/Nove-beogradske-slike

Приступљено 05. 11. 2010.