aktuel-izlozbe

pozivnica

telo, struktura i senke

U galeriji Artget u Beogradu otvorena je retrospektivna izlozba akt-fotografije Danila Cvetanovica, bez sumnje najistaknutije licnosti u srpskoj fotografiji, kada je rec o ovoj fotografskoj vrsti.

"U srpskoj fotografiji motiv obnazenog zenskog tela prisutan je tek simbolicno u prvoj polovini, a vrlo popularan u drugoj polovini 20. veka. Tokom sezdesetih, a narocito krajem te decenije - kada zapocinje uzlazna linija delovanja Danila Cvetanovi}a - i nadalje, njegovi aktovi su vrlo prisutni na izlozbama. Ali, u kakvom obliku? To je neka vrsta likovne igre; razlikuje se od uobicajenih shvatanja akta jer je lisena ishitrene eroticnosti i povisenog senzacionalizma. Mozda su zato Cvetanoviceve slike bile i ostale predmet estetskog uzivanja muskih koliko i zenskih pogleda. Jer on je otkrio nesto vise nego sto je nagost po sebi: otkrio je skrivene veze likovnih vrednosti; uocio je kako svetlost ume da miluje povrsinu tela; dao je nesto sto je puritancima nespojivo sa zenskom lepotom - lepotu strukture same koze.

Iako je to bio nesumnjiv doprinos umetnosti fotografije, moralni cistunci tadasnjeg drustva nisu sasvim blagonaklono gledali na "svlacenje pred foto-aparatom" (pamte se zabrane casopisa zbog isuvise lascivnih naslovnih strana, zaplenjivani su brojevi preslobodnih magazina, ili nasilno skidane golisave slike sa izlozbenih panoa), pa ipak je ta vrsta fotografije opstajala, mozda i zato jer je bila jedan benigni ventil - izlaz u jedno sasvim drugacije i do tad nevidjeno vizuelno polje i dokaz da zensko telo ne mora biti samo predmet zelje, vec i objekt likovnog izraza, pa i struktura sama po sebi.

U Cvetanovicevom radu se namecu dva hronoloska trenutka, vazna koliko za njega toliko i za srpsku fotografiju u celini. Trebalo je smoci licne i kreativne snage pa sastaviti samostalnu izlozbu od pedesetak akt-fotografija, a bas to je on uradio 1969. godine u beogradskom Salonu fotografije. Ta izlozba je ohrabrila i druge; ostavila je i vrlo zapazen trag u nasoj javnosti (mozda se nekima cak ucinila i korisnom kao dokaz postojanja sloboda socijalistickog dru{tva). U isto vreme to je i paradigmatski momenat: prva izlozba akt-fotografije u istoriji ovog medija u srpskom kulturnom prostoru.

Cini se da je vrhunac Cvetanovicevog redukcionizma dogodio sredinom sedme decenije. Na njegovoj samostalnoj izlozbi 1978. telo vise nije samo telo; na jednom broju radova je svetlost i senka gotovo sve!

Cak je belina foto-papira postala dominatan motiv, a tek jedan manji deo koristi simbole - cvet, sinusoidu, kosu ili valovitu liniju, nalazeci ih u zbiru telesnih odlika svojih modela. Taj minimalizam u izrazavanju bi se nekome ucio osiromasenjem; uistinu, bio je to hod ka sazimanju svega do tada ucinjenog. Drzeci se pravila "manje je vise", Cvetanovic je nadrastao svoj dotadasnji rad i dao do tada najvise.

Danasnji pogled na dela Danila Cvetanovica - od kojih vecina ima istorijski, dakle i retrospektivni karakter, dok su neka sasvim nova - istovremeno je i pogled na jedno razdoblje srpske fotografije u kojem je on jedan od vrlo istaknutih stvaralaca. Razume se da nas autor, buduci sklon pracenju savremenih tokova, nije ostao u starim shemama i modelima. Prateci svoje vreme i sam je uplovio u nove vode: izazovi digitalnih pomagala i elektronska dorada slike su dotakli i njegovo sazvezdje, ali to nisu neke egzibicije radi njih samih. Za osvedocenog estetu to su samo novi alati uz pomoc kojih i dalje ostavlja svoj osobeni pecat. A mi se radujemo sto je u ciklusu predstavljanja istaknutih autora jedno mesto pripalo bas njemu, Danilu Cvetanovicu, stvaraocu sa vrlo ozbiljnim tragom u savremenoj srpskoj fotografiji, predstavniku nonsalantnog beogradskog duha koji mnogi prepoznaju, mnogi svojski imitiraju, a retki poput njega uspevaju da ga i stvaraju i da mu bez ostatka pripadaju."

Goran Malic

(iz predgovora u katalogu izlozbe)