|
paradigme srpske fotografije
Vojislav MARINKOVIĆ (1911) * |
*
Treba okretati objektiv prema motivima
koji nas privlace, bez obzira na modu.
Najvaznije je ici za sopstvenim stvaralackim
instinktom.
Ja sam uvek tako radio i nikada nisam
pogresio.
Vojislav Marinković, 1985.
*
|
|
O delu autora održan je
simpozijum, 1998, a radovi
ce biti objavljeni u zbornku Fotografsko delo Vojislava Marinkovića.
* Biografija V.M. * Nagrada za zivotno delo NCF
|
uvodna rec
Vojislav Marinković deluje već 60 godina na sceni savremene jugoslovenske fotografije kao njen istaknuti protagonista, sa delom koje pokazuje višeslojni karakter: umetnički, teorijski, organizacioni. Afirmaciju u fotografiji započeo je krajem tridesetih godina, učešćem na izložbama. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih zvanja u Foto-savezu, ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji.
Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi - čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Ali i ta konstanta imala je svoje varijetete, od kojih je neke Marinković uneo na našu foto-scenu prenoseći stečena saznanja iz svojih evropskih susreta, a druge i sam inicirao. U Marinkovićevom fotografskom delu otkriva se selektivna sklonost prema iskustvima piktorijalizma, ali ne u smislu forme dela koju taj pravac prevashodno nudi, koliko u preuzimanju estetske komponente u literarnom sloju (sižeu) slike. Ta nota njegove privrženosti sadržana je u jednoj brižljivo izabranoj i izdvojenoj nijansi, u slikovitosti prizora. Preoblikovana, i primenjena na temu čovekovog okruženja, ta nota unela je, posredstvom Marinkovića, u našu fotografiju jednu novu mogućnost vizualizacije tema iz života. Autorova sklonost ka estetizaciji pogleda na zatečeni prizor, ispoljila se ' kroz srećno pronađene i izabrane nenadane svetlosne senzacije, i kroz prozračne senke ' najviše u ciklusima fotografija: Moj mali Beograd; Srpsko selo; Po Evropi; Pariske uspomene (1951-1956). Ovim delom svoga opusa Vojislav Marinković se znatno izdvojio, i izvršio ne mali uticaj, ne samo na autore svoje generaciju već i na potonje - nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovića ogleda se u njegovom hroničarskom radu. Prvi je uveo kritičko-eseistički pristup u predstavljanju izložbi i fotografskih događaja, i tako u velikoj meri utemeljio model (pretežno impresionistički) koji će docnije biti prihvaćen i od drugih fotografskih pisaca. Brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, Marinković se (pored B. Debeljkovića, i V. Mojsilovića) svrstava među vodeće fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u našoj fotografskoj literaturi.Znatan deo svoga radnog veka posvetio je organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je bio i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Posebna karakteristika Vojislava Marinkovića je da je on uvek delovao kao entuzijasta ' čovek koji "živi za fotografiju ali ne i od fotografije". Ta vrsta ljubiteljske zanesenosti nije smetala da na celom jugoslovenskom prostoru bude uvažavan kao kakav arbiter photographiae, i ličnost čije delo čvrsto obeležava jedno značajno razdoblje jugoslovenske fotografske istorije. BIOGRAFSKA
NOTA
Slobodan Zec i Vojislav Marinkovic, sredina
maja 2000.
2. Domaće reference
a/ Grupne izložbe / navedeno prema mestu održavanja (izbor): Beograd, Zagreb, Ljubljana, Osijek, Sarajevo, Skopje, Priština, Zrenjanin, Niš, Kragujevac, Split, Titov Veles (Veles), Lukavac, Peć, Titograd, Novi Sad, Senta, Smederevo, Maribor, Valjevo, Bugojno, Titovo Užice (Užice), Sombor, Požarevac, Kraljevo, Pančevo, Derventa, Bijelo Polje, Zemun, Nova Gorica, Doboj, Maglaj, Zaječar, Vranje, Kosovska Mitrovica, Borovo... U mnogim gradovima (ili na istim izložbama) učestvovao više puta. Potpuni podaci (do 1979) navedeni su u monografiji Vojislav Marinković, Beograd: Salon fotografije, 1979, b. p. b/ Samostalne izložbe v/ Učešće na kongresima, u simpozijumima, žirijima... Učestvovao, kao izlagač, član žirija ili podnosilac referata, na mnogim Danima jugoslovenske fotografije, i Danima srpske fotografije, na saveznim i republičkoj izložbi, kao i u kolekcijama Foto kluba "Beograd" na Kupovima jugoslovenske fotografije (izuzev u kolekcijama 1977, 1979 i 1985).Član žirija na preko 230 izložbi ' međuklupskih, republičkih ili pokrajinskih, saveznih, kao i međunarodnih izložbi održanih u Jugoslaviji.Podneo mnogobrojne referate na savetovanjima, simpozijumima, okruglim stolovima o fotografiji (Zagreb, Ljubljana, Beograd, i dr). 3. Inostrane reference
Essex; Newcastle; Camberey; Southempton; Birmingen (Engl.); Calcuta; Delhi; Bangalore (Ind.); Antverpen; Charleroi; Seraing (Belg.); Schwabach; Berlin; Muenchen (Nem.); Periguex; Paris; Bordeaux (Fr.); Bucurest (Rum.); San Adrian; Rosaio (Portug.); Pecs; Budimpe{ta (Ma|.); Yakima; California; Oclahoma; Lincoln; Minehead; Youngstown; Oregon; Washington (USA); Nairobi (Kenija); Sao Paolo; Nova Friburgo; Porto Alegre; Amparo; Rio Grande; Belo Horisonte (Bras.); Mosambique (Moz.); Buenos Aires (Arg.); Victoria (J. afr. u.); Sofia (Bug.); Valparaiso (Čile).Na nekim salonima učestvovao više puta. Potpuni podaci (do 1979) navedeni su u monografiji Vojislav Marinković, Beograd: Salon fotografije, 1979, b. p. b/ Samostalne izložbe v/ Učešče na kongresima, u simpozijumima ... Predstavljao jugoslovensku fotografsku organizaciju kao delegat na Kongresima FIAP, u Atini (1962), Bordou (1968), i Torinu (1970); otvarao izložbe - selekcije jugoslovenske fotografije u inostranstvu (Pariz, 1956, 1984, Budimpešta; Madome, 1966, 1978). 4. Radovi u zbirkama
5. Članstva / titule /
zvanja
6. Uvršćen u zbornike,
almanahe, enciklopedije
7. Referentni tekstovi
o delu V. Marinkovića (izbor):
Goran Malić, Pikturalizam: između predaka i nastavljača, u: 28. majske izložbe 96" (katalog). - Beograd: ULUPUDS, maj 1996, 12. Esej o ciklusu fotografija V. M. "Pariske uspomene 1951-56". (Belesku sastavio Goran Malic, 25. 8. 1997)
NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO NCF Na osnovu Pravilnika o dodeli Nagrade za Životno delo u oblasti fotografije Nacionalnog centra za fotografiju - NCF, žiri za Nagradu u sastavu: Prof. dr Miodrag Jovanović, istoričar umetnosti / Prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti, AICA / Ivo Eterović, Hon.EFIAP, MF FSJ, lik. umetnik fotografije, ULUPUDS / Tomislav Peternek, EFIAP, MF FSJ, lik. umetnik fotografije, ULUPUDS, / Sava Stepanov, likovni kritičar, AICA, doneo je sledeću odluku: NAGRADU ZA ŽIVOTNO DELO U OBLASTI FOTOGRAFIJE za 1997. godinu dobio je VOJISLAV MARINKOVIĆ
Nagrada je svečano uručena
15. aprila 1998. godine u Konaku kneginje Ljubice, na Dan Nacionalnog centra
za fotografiju.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|