RECENZIJE (u *txt formatu)
R E C E N Z I J A rukopisa Gorana Malića Fotografija 19. veka : Sažeti pregled najznačajnijih pojava, autora i dela
Goran Malić već u uvodnoj reči "Fotografije u 19. veku", ne samo ukazivanjem u anotacijama, nije propustio priliku da posvedoči svoje normalno tražene oslonce u svetskoj fotografskoj literaturi. Takodje, i u artefaktima iz fondova muzeja i arhiva Pariza, Beča, Budimpešte, Lozane. Ženeve i Beograda, razumljivo i na podacima dobijenim putem interneta. Ali, kako osim prvih četrdeset strana u prevodu "The History of Photography" Helmuta Gernshajma na srpskom jeziku ne postoji nijedna istorija svetske fotografije 19. veka, Malićevo prihvatanje da jednom knjigom obuhvati upravo to pionirsko stoleće predstavlja poduhvat vredan priznanja. Metodološki ispravno Malić 19. vek nije kalendarski ograničio 1900. godinom, jer se i u periodizacijama drugih naučnih disciplina to stoleće suštinski završava gašenjem generacija i ideja tek sa Prvim svetskim ratom.
U konceptu izlaganja je autentičan Malićev pristup pojavama, autorima i delima bitnim za radjanje i razvoj fotografije. Utemeljeno na poznavanju drugih oblasti likovnih umetnosti, naročito slikarstva i grafike, zbog toga sa većom širinom, razumevanjem i paralelama, upućuje na njene prve tehnološke korake. Isticao je važno motivsko tkivo, posvećujući rubrike prevashodnim antropološkim dimenzijama tematskog repertoara fotografije - predelima, arhitekturi, ljudskom liku, objektima i dogadjajima, bez prizvuka favorizovanja akcentuje i njen sociološki značaj u ulozi specifične društvene pozornice.
Usledio je uspešan ulazak u okršaj sa osporavanjem da je "tehnička slika" i u 19. veku pripadala porodici stvaralačkih disciplina, iz čega je proisteklo i njegovo zalaganje za neophodnost obnove verifikacije kategorijalnog termina umetničke fotografije. Dva poglavlja knjige, na više od petine njenih stranica, posvetio je odnosu fotografije i umetnosti, koji je bio aktuelan od samog pronalaska medija. Malić je obavešteno i objektivno tumačio težnju fotografije da se približi slikarstvu, čiji je vrhunac bio piktorijalizam na prelasku 19. u 20. vek. Već tada je postojala svest teoretičara da nije presudno da li je slika radjena rukom ili fotografskim aparatom. U okviru apokaliptičnog pitanja da li je slika mrtva i da li će klasično slikarstvo opstati, optimizam je upućen samo kreativnosti slikarstva, crteža, grafike i skulpture, jer nastaju manuelno, a fotografija i njeni izdanci film i televizija, izvorno su nekreativne tehnike pošto nisu nastale na taj način. Velikoj zabludi lek je i u argumentaciji Malićeve knjige za 19. veka. A prošli 20. vek podseća da ni informatička revolucija nije ukinula presudne lansirne manuelne gestove.
U spoju erudicije i naučo-istraživačke pouzdanosti, prepoznatljive jezičke fizionomije, funkcionalnog grafičkog uredjenja, ali nezasluženo skromnog formata i dizajnerskih preduslova, Goran Malić je izradio svoju "sažetu istoriju" svetske fotografije u 19. veku. Ona je preznačajna iz najmanje još dva razloga. Iz korišćene literature izranjaju pisci i naslovi koji su se bavili razvojem srpske fotografije, samim tim sledi i podsećanje na činjenicu da Srbija ima stručnjaka sa doktoratom nauka stečenim na materiji srpske fotografske istorije. S druge strane, Malić se nije ustezao da istakne doprinose i srpskih snimatelja opštem napretku svetske fotografije. Razlog više da njegova knjiga bude korisna i izvan nacionalnih krugova i granica.
Dr Miodrag Jovanović
Imao sam čast da primim i pročitam rukopis Gorana Malića Fotografija
19. veka, koji se sastoji od 250 strana kompjuterski složenog teksta, 12
strana napomena i registra imena i pojmova. Pomenuti tekst ilustrovan je
sa 166 fotografija.
Osnovni tekst knjige sadrži pregled razvoja svetske fotografije od trenutka
kada je ona "rodjena" do dvadesetih godina ovog (tj. 20.) veka. Tekst je razvrstan
u osam poglavlja, uz kojih su na kraju dodata još dva: napomene i sažeti
registar imena i pojmova. U uvodu ove knjige autor objašnjava koji su njeni
ciljevi: da na jednom mestu obuhvati najznačajnije dogadjaje, pojave i autore
koji su obeležili fotografiju i razvoj društva devetnaestog veka. Iz osnovnih
činjenica koje su iznete u uvodu može se shvatiti složena struktura knjige
Fotografije 19. veka autora Gorana Malića.
Iz pristupa istoriji svetske fotografije vidi se da autor suptilno poznaje osnove nje same, njen razvoj i probleme evolucije stvaranja slika pomoću svetlosti, ikonografiju, materijale, tehnike, sredstva, načine i postupke stvaranja, "alate" koji su korišćeni pri stvaranju ovog specifičnog vizuelnog izraza. Prema tome, autor ne prati istorijsku i estetsku evoluciju samo spolja, kao hladni i opredeljeni istoričar već probleme fotografije sagledava iznutra iz samog procesa stvaranja.
Ponudjeni tekst za štampu u svom opštem delu - nakon uvoda - ima naslov Tehnički razvoj i opisuje sam proces razvoja dagerotipije i talbotipije, odnosno pisanje svetlošću na metalu i papiru. Opisujući najvažnija istraživanja, ljude i dogadjaje koji su prethodili izveštaju Luja Aragoa 19. avgusta 1839. godine, na svečanoj sednici francuske Akademije nauka u Parizu. U okviru ovog teksta posebno su obradjene beleške o Luju Dageru i Henri Foks Talbotu.
Posle prvog dela sledi sedam poglavlja posvećenih razvoju fotografije u sledećim oblastima: predeli i arhitektura posebno opisujući dagerotipijske pejzaže, panoramske snimke raznih predela i razvoj postupka dobijanja slike na papiru, zatim opis slika koji su autori doneli sa Bliskog i Dalekog istoka. Biografske beleške opisuju rad Le Greja i Timoti O'Salivena, zatim portreti, sadrže biografske beleške o najznačajnijim autorima ovog žanra, Oktaviusu Hilu, Nadaru i Margaret Kameron. Zatim slede poglavlja: objekti i dogadjaji, fotografija i umetnost, nove tehnologije i novi pogledi, umetnička fotografija, i na kraju društvena pozornica. Svako poglavlje ima kao poseban - sastavni deo - biografske podatke u kojem se obradjuju glavni akteri i rezultati njihovog rada.
Moja namera nije bila da prepričavam svako poglavlje ponaosob, jer sva sadrže veoma obiman materijal i podatke o tome šta je fotografija značila, kako se razvijala i koji je njen doprinos u razvoju modernog društva.
Na kraju ove nadahnuto napisane knjige, kroz tekst u kojem su date napomene i sažeti registar imena i pojmova, možemo da se detaljno upoznamo sa literaturom koja je korišćena prilikom istraživanja.
Pred nama je dragoceno delo iz oblasti istorije fotografije, pisano od strane izuzetno informisanog stručnjaka, autora dve knjige iz ove oblasti: Slike u srebru i O motivu i svetlosti. Imajući u vidu izuzetnu obaveštenost i podatke koje su predmet autorove knjige kao i njegov dosadašnji javni i pedagoški rad, smatram da je njegova knjiga Fotografija 19. veka neophodna našoj fotografskoj teoriji, slobodan sam da kažem da je ovo prvi tekst ovog obima jednog srpskog autora o navedenoj temi i predlažem da se kao takav priredi za štampu.
Nakon čitanja ovog izuzetnog teksta uobličenog u vrlo bogato ilustrovanu knjigu, želim da iskažem svoje iskreno oduševljenje, što je pred nama ovakvo delo koje će sigurno biti veoma inspirativno za nove istraživače u oblasti kojima se obuhvata, prati i usavršava fotografija. Novim istraživačima ponudjena je ne samo pozitivna energija, čiji je reprezent autor, već će ono imati obiman pregled literature i dovoljno podataka o autorima za njihov dalji rad. Ne treba sumnjati da će ova knjiga nakon izlaska iz štampe izazvati posebno interesovanje naše fotografske javnosti, već će sigurno biti interesantna i korisna ne samo studentima fotografije već i drugih umetničkih fakulteta.
Zbog toga iskreno preporučujem za štampanje najnoviji projekat gospodina Gorana Malića.
Mr Mitar Trninić
Beograd, 03. maj 2004.
KNJIGE : FOTOGRAFIJA 19. VEKA : Goran Malić
Knjiga "Fotografija 19. veka" predstavlja, kod nas, prvo delo ove vrste koje je napisao domaci autor. Kako stoji u Predgovoru, namera autora bila je da na jednom mestu obuhvati najznačajnije pojave, dogadjaje i stvaraoce koji su obelezili razvoj fotografije od vremena nastanka - 1839. godine, pa do 1920. godine. U realizaciji knjige Goran Malić se služio dobro proverenim podacima s Interneta, literaturom, kao i arhivskom gradjom u muzejima Pariza, Budimpeste, Beča, Lozane, Ženeve, Beograda. Nakon kratkog uvodnog dela, u knjizi se nalazi osam poglavlja posvećenih razvoju fotografije: Radjanje i razvoj fotografije, Predeli i arhitektura, Portreti, Objekti i dogadaji, Fotografija i likovne umetnosti, Nove tehnologije i novi pogledi, Pokret umetničke fotografije i Društvena pozornica. U svakom od pomenutih poglavlja nalazi se i nekoliko podnaslova u kojima je autor iscrpno objasnio tehnički, tematski i stilski razvoj fotografije, dovodeći ga u vezu s tadašnjim aktuelnim dešavanjima i promenama u društvu i kulturi. Za one koji nisu upoznati ili malo poznaju tematiku koju Goran Malić obraduje u ovom izdanju, posebnu zanimljivost mogle bi da predstavljaju biografske beleške najvažnijih fotografa iz odredenih oblasti. Svi oni, svojim radom, obeležili su istoriju svetske fotografije. Medu njima su: Luj Mande Dager, Henri Foks Talbot, Džulija Margaret Kameron, Nadar, Metju Brejdi, Edvard Majbridž, Alfred Stiglic i drugi. Kod pojedinih tema, kao što su portreti u talbotipiji ili fotografija u štampi, Malić se kratko osvrnuo na rad najznačajnijih domaćih fotografa poput Anastasa Jovanovića i Milana Jovanovića. Za sam kraj, autor je čitaocima ponudio tekst s napomenama i registrom imena i pojmova, kao i opis literature i gradje koja je korišćena prilikom istraživanja. Knjiga svojim zanimljivim istraživačkim tekstom može biti od velike koristi studentima fotografije, istoričarima umetnosti, teoretičarima i svima onima koji žele da steknu osnovno znanje i uvid u razvoj fotografske umetnosti. Goran Malić se, takode, potrudio da u njoj budu zastupljene najvažnije fotografije iz svih oblasti. Zamerka bi se odnosila jedino na kvalitet štampanih reprodukcija koji nije na zadovoljavajućem nivou. "Fotografija 19. veka" je četvrta autorska knjiga Gorana Malića. Pre nje, Malić je, takode u izdanju Fotograma, objavio "Milan Jovanović fotograf", "Slike u srebru" i "O motivu i svetlosti: Razgovori sa Vojislavom Marinkovićem". Glavni recenzenti knjige su istoričar umetnosti prof. dr Miodrag Jovanović i docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Mitar Trninić. Promocija knjige "Fotografija 19. veka" održana je 16. septembra u Galeriji Artget Kuturnog centra Beograda. Pored autora, o knjizi su govorili Miodrag Jovanović i Tomislav Peternek.
(Jelena Matić, KNJIGE: FOTOGRAFIJA 19. VEKA : Goran Malić, Refoto, 25, Oktobar 2004, 10).